Београд, Подгорица  – Злочин је злочин и не смије се дијелити ни по територији, ни по вјери, ни по нацији, ни по вођама. Злочин је зло и сви цивилизовани народи морају бити против зла, не затварајући очи пред „својим“ злочинима или увеличавајући одговорност других за „њихове“ злочине.

* Стиче се утисак да је чланство у НАТО за Црну Гору питање свих питања – можда чак важније и од уласка у Европску унију. Због чега?

– НАТО је државни приоритет Црне Горе. Ми видимо у томе гаранцију њене безбједности и стабилности, побједу над вјековима ратова, мржње. НАТО није емоција нити мантра припадностима једнима против других. То је сопствени избор ради добра свих. НАТО није прекид сарадње Црне Горе са блиским народима који нису или не желе бити чланови НАТО-а. Ми не желимо бити у савезу против било кога осим у савезу за очување мира и добра у Црној Гори и свих у региону.

* Да ли би улазак Црне Горе у алијансу на основу одлуке парламента – без пристанка већине грађана на референдуму – имао демократски легитимитет?

– Питање одлуке о уласку Црне Горе у НАТО мора бити демократско и биће демократско. Парламент је највише представничко тијело модерних демократија. У парламенту сједе људи изабрани од народа, а не странци. Они усвајају Устав земље, најважније законе по којима се управља и живи једна земља. Зато је парламент легитиман да одлучи о уласку у НАТО, односно да одлучи о томе како ће Црна Гора одлучити о уласку у НАТО. Референдум је форма непосредне демократије, али модерне европске демократске земље неупоредиво више живе по законима посредне демократије. Непосредност као предност, са друге стране, носи емоције и политичку страст која може бити мање рационална од захтјева и важности саме одлуке.

* Својом одлучношћу да уђе у НАТО и придруживањем санкцијама ЕУ Русији Црна Гора је изазвала незадовољство Москве. Какви су сада односи Црне Горе и Русије?

– Црна Гора и Русија су пријатељске земље и њихови народи су блиски и пријатељски. И то не може да угрози ниједна појединачна одлука. Све земље у региону као и наше велике пријатеље у Русији сигуран сам, само може радовати мир и стабилност у Црној Гори јер улазак у НАТО то гарантује. Мир, стабилност и просперитет свих грађана Црне Горе као и већине грађана православне вјероисповјести.

* Демократска партија социјалиста спада у европске рекордере када је реч о дужини владања. Како гледате на актуелне поделе у Социјалдемократској партији које, према наводима неких медија, подстиче њен коалициони партнер ДПС?

– ДПС је демократска партија и поштује демократске одлуке својих коалиционих партнера. Отворена питања у СДП су њено унутрашње питање и то нема никакве директне везе са ДПС-ом. Нама је стало да наши политички савезници јачају, а не да се дијеле. Штавише, ми желимо да проширујемо круг наших савезника који ће подржавати спољнополитичке приоритете Црне Горе као и даљи развој и напредак у њој и бољи живот за све њене грађане. Наравно, постојале су разлике и оне постоје око појединих развојних питања. Те су разлике саставни дио демократског живота, иако су оне знале да у појединим фазама успоре Црну Гору у брзини доношења добрих одлука. Оно што сматрамо најважнијим у овом тренутку јесте да нико нема право да због ужих партијских интереса угрожава стабилност владине коалиције која води политику приступа НАТО-у и која очекује позив за тај приступ.

* Ви и Стјепан Месић својевремено сте се први извинили због дешавања током ратних деведесетих. Ближи се 20 година од масакра у Сребреници, „британска“ резолуција о геноциду над Бошњацима изазвала је поделе, не само у региону. Како ви видите ту иницијативу?

– Да, то је тачно. Но, извињења нажалост брзо изблиједе ако их не подржавају дјела, без обзира колико пута поновили те ријечи у свечаним и изабраним приликама. Важно је научити да ратови носе зло, убијања и невине жртве, и да се треба поклонити свим жртвама и бити заједно у осуди сваког злочина, без обзира гдје, на који начин, у име којег циља се он десио. Злочин је злочин и не смије се дијелити ни по територији, ни по вјери, ни по нацији, ни по вођама. Злочин је зло и сви цивилизовани народи морају бити против зла, не затварајући очи пред „својим“ злочинима или увеличавајући одговорност других за „њихове“ злочине. Тако, бојим се злочини над истином само настављају често и у име моћи великих да трају. Интереси увијек корачају пред истином. И за њу треба и стрпљења и снаге.

* Црна Гора некадашњи дан устанка 13. јул слави као Дан државности. Србија данас не слави 7. јул као некада. Колико су ови датуми важни и шта мислите о недавној рехабилитацији генерала Драже Михаиловића?

– Црна Гора је поносна на свој антифашизам. И тако ће остати. Црна Гора је бранила своју слободу и увијек је била на страни оног огромног дијела човјечанства који је искрено вјеровао да је слободан живот темељ свих вриједности. Та слобода је подразумјевала и подразумјева право на избор и право на истину. Тешко је историју поправљати судским одлукама, иако она можда није била праведна према свима. Историја има своје побједнике који тешко налазе времена за детаље личних и колективних заблуда и погрешних одлука. И сваки побједник настоји да увећа своју побједу ритуалима кажњавања зла или персонификација таквог времена. Тешко је наћи пуну истину историје у било којој судској пресуди. Историја је више од тога и не завршава се ни са једном пресудом.

* Да ли идеје о великој Албанији које повремено долазе и из званичних кругова представљају изазов регионалној стабилности?

– Не треба подцјенити ниједну идеју прошлости на Балкану јер овдје прошлост живи у садашњости код многих креатора идеја, политичких партија, појединаца. Побједа европске будућности је једини пут који гарантује да сви будемо велики у региону, и сви заједно са својима не дијелећи се од оних који се од нас разликују већ настојећи да их боље упознамо, разумијемо и помогнемо. То је наша будућност у региону, ако хоћемо да преживимо прошлост у нама.

Исељавање и критичари

* Неколико хиљада људи се, према тврдњама невладиних организација, из економских разлога иселило са севера Црне Горе. Влада је тврдила да ситуација није алармантна. Шта је истина?

– Истина је да морамо учинити све да се на сјеверу боље живи него сада, и да то буде задатак свих, а не само повод за критику Владе. Критичарима власти смета и почетак изградње ауто-пута који ће отворити несумњиво велике шансе богатим, развојним могућностима сјевера.

(Данас.рс, Светозар Маровић, председник Политичког савета Демократске партије социјалиста, бивши председник СЦГ)

Oznake: Svetozar Marović, ulazak u NATO, Crna Gora