Pročitaj mi članak
Претходна влада Србије је, када је морала да се изјасни, показала да је Европска унија важнија по стратешком значају од Русије, али је могуће да се та политика доласком Томислава Николића мења, пише у коментару новинар и стручњак за Балкан Тим Џуда. У чланку названом „У Русију с љубављу“, као игра речи са насловом познатог филма Џејмса Бонда, објављеном у новом броју британског часописа Економист, аутор подсећа да је током посете Русији прошле недеље Николић изјавио да је једино што воли више од Русије, Србија.
Русија је, наводи аутор, дала Србији отворену подршку против независности Косова, али поред тога, указује он, око 90 земаља сада признаје Косово и Русија није успела да заустави лагани прилив нових признања, а још мање да учини да се она повуку.
Аутор се позива на анализу српско-руских односа у аналитичкој публикацији часописа Економист, Економист интелиџенс јунит (Economist Intelligence Unit-ЕИУ), у којој се наводи да Николићева посета Русији „није донела нове елементе“.
Ипак, и поред те оцене у анализи ЕИУ наводе се економски договори Србије и Русије као и политичке предности сарадње две земље.
„Предности за Србију од блиских веза са Русијом су јасне, али и Србија није бескорисна за Русију, пошто је једна од мало земаља у Европи са којима Русија има добре односе и на коју може да се ослони за подршку“, наводи ЕИУ.
ЕИУ подсећа на обећање Русије да Србији да 300 милиона долара за подршку буџету ове године и 700 милиона долара идуће.
Она указује и да Русија помаже Србији и на други начин, односно тиме што ће 411 километара гасовода Јужни ток ићи кроз српску територију мада, како пише, руски председник Владимир Путин је избегао да се обавеже за оквир за почетак радова.
Звецкање рубљама
Русија је такође понудила да позајми Србији 800 милиона долара за изградњу друге пруге од Београда до Панчева, подсећа лист.
– Русија је за Србију релативно мало извозно тржиште али Србија је велики увозник руске енергије – наводи се у анализи ЕИУ и додаје да иако је главни део развоја руско-српских односа економски, постоји и значајан политички елемент.
У анализи се подсећа и на састанке између представника српског министарства одбране и руске одбрамбене индустрије, вероватно са намером да Србија купи руску војну опрему као и о отварању руско-српског хуманитарног центра у Нишу.
С друге стране, Србија је саопштила да никад неће ући у НАТО, и да је срећна да буде руски партнер на Балкану, указује анализа.
Уколико Србија једног дана постане чланица Европске уније, играће сличну улогу као Кипар, представљаће руски ћошак у ЕУ, наводи ова анализа.
Тим Џуда подсећа да је одлазећи руски амбасадор у Србији Александар Конузин у интервјуу за Б92 описао српско-руске односе, рекавши да су „Срби светли представници словенских племена“, које би он желео да види да поврате своју снагу и „сачувају сваки педаљ српске земље“.
Конузин је, пише аутор текста, у том интервјуу такође изразио огрочење због одлуке Србије у септембру 2010. године да одустане од предложене резолуције у УН о Косову и да се приклони ставу ЕУ.
Срби се Руса сете само кад им треба помоћ
Конузин је рекао да је Русија била затечена том одлуком мада је свесна да је Србија то урадила под великим спољним притиском, „који није попустио до данас“.
– Русија, једини стратешки партнер Србије, била је суочена са свршеним чином. То није било у складу са односима једног стратешког партнерства које смо настојали да изградимо – рекао је Конузин који је и подсетио да су Руси прихватили захтев Србије да их подрже у тој одлуци јер „не могу да буду већи Срби од Срба“.
Тим Џуда наводи да руски и српски званичници воле да причају о свом словенском и православном братству, али да приватно ствари изгледају компликованије, да се Руси жале да их Срби увек позову у помоћ кад им је потребна, али забораве на руске интересе кад им је добро.
Српски званичници воле да се позивају на Русију кад им то одговара али приватно су бесни када их она доведе у непријатну ситуацију као у случају када је Русија признала отцепљене грузијске републике Јужне Осетије и Абхазије 2008. године, што је било велико разочарање за Србе, оцењује Тим Џуда.
(Бета)
