Прочитај ми чланак
„Циљеви наше спољне политике су по својој природи стратешке важности и не заснивају се на опортунистичким разматрањима. Они осликавају јединствену улогу Русије на политичкој мапи света, као и њену улогу у светској историји и развоју цивилизације.“
В. В. Путин
Градња Јужног тока стратешког пројекта Руске Федерације почиње пре рока – у децембру 2012. године. Србија у том периоду очекује посету руског председника Владимира Путина који би требао да присуствује отварању радова на српском делу гасовода. За нашу државу која се налази у озбиљној кризи овај догађај представља историјску прекретницу. Србија добија јединствену прилику да се ослободи уцена Вашингтона и Брисела и уђе у еру националног препорода. Да ли ће је искористити?
Јужни ток је мултинационални мегапројекат инициран из Москве који Србији отвара бројне могућности. Реализацијом овог подухвата наша држава добија могућност да ојача суверенитет и територијални интегритет, економски се опорави, осигура енергетску безбедност у 21. веку, заузме позицију регионалног лидера која јој припада, додатно ојача свој геополитички положај, неутралише притиске и уцене ЕУ и смањи штетан утицај САД. Уколико се искористе, ове могућности ће довести до нове ере националног препорода. Међутим, иако Србија једино од Русије добија конкретну помоћ без икаквих уцена, републичка влада и даље промовише улазак у ЕУ као свој приоритет. На тај начин она жртвује територијални интегритет и гуши економски опоравак. У исто време САД и ЕУ заједничким снагама покушавају да угрозе Јужни ток и рекетирају Гаспром.
Потребе Европе за природним гасом су сваке године све веће. Током 2005. године ЕУ је 59 одсто својих потреба за гасом подмирила из увоза, док ће 2015. године увозити 80 процената овог енергента. Годишња потражња Европе за природним гасом ће 2020. године достићи 80 милијарди кубних метара, док ће 2030. године она надмашити износ од 140 милиради кубних метара.
Капацитет Јужног тока износи 63 милијарди кубних метара природног гаса годишње. Циљ Русије је да градњом Северног и Јужног тока осигура енергетску безбедност целе Европе. Ову идеју је образложио и председник Владимир Путин следећим речима: „Морамо да узмемо у обзир унапређење сарадње у енергетској сфери, што подразумева и стварање заједничког европског енергетског комплекса. Северни ток – гасовод који пролази испод Балтичког мора и Јужни ток – гасовод који пролази испод Црног мора важни су кораци у том правцу. Ови пројекти имају подршку многих влада и окупљају највеће европске компаније. Када гасоводи буду радили пуним капацитетом, Европа ће имати поуздан и флексибилан систем за снабдевање гасом, чије функционисање неће зависити од политичких хирова било које државе.“
Северни и Јужни ток имају за циљ да заобиђу територији Украјине са којом је Русија имала честе спорове око испоруке гаса Западној Европи. Руски гигант Гаспром има 51 одсто власништва у компанијама које граде Северни ток док остатак припада Немцима и Холанђанима. Исти удео Гаспром има у заједничком руско-српском предузећу које учествује у градњи српске трасе Јужног тока. Главни конзорцијум који је носилац целокупног пројекта Јужни ток чине Гаспром са 50 одсто, италијански ENI са 20 посто, немачки BASF и француски EDF са по 15 одсто удела.Ово је још једна важна улога гасовода јер они обједињују целу Европу чији је део наравно и Русија и превазилази вештачке политичке поделе које су наметнуте од стране САД. Де Гол би да је жив овим свакако био задовољан.
Предвиђено је да Јужни ток – магистрални гасовод преко територије Србије пролази у дужини од 411 километара. Процењено је да ће изградња дела Јужног тока који пролази кроз Србију коштати око 1,9 милијарди евра, док ће поред тога наша земља моћи да привуче још око 1,5 милијарди евра директних инвестиција. За 25 година експлоатације, гасовод би Србији могао да донесе 4 милијарде евра прихода од такси за транспорт гаса, које наша земља годинама плаћа другим државама. Изградња ће отворити између 2.500 и 5.000 нових радних места и упослити посусталу грађевинску оперативу дајући замајац целој привреди. Јужни ток ће имати и своје јако обезбеђење јер Русија попут САД и других земаља озбиљно схвата безбедност својих гасовода. Овај пројекат ће отупети уцене ЕУ усмерене ка Србији јер ће Брисел зависити од испорука руског гаса који ће пролазити кроз српску територију. Иако су ови подаци потврђени од стране Гаспрома још 2011. године, српски медији и привредници су се одважили да их јавно представе тек недавно. Притисци САД и ЕУ су чинили своје.
Међутим руски Гаспром тј. Гаспромњефт који је већински власник НИС-а већ увелико помажу опоравак Србије што најутицајнији медији (под контролом Запада) прећуткују. Исти ти медији и данас актуелни министар Млађан Динкић су укључени у пропагандни рат против Гаспрома још од 2008. године када су истицали да је НИС продат за мале паре или „свега 400 милиона евра.“ Намерно су прећутали чињенице да је у том тренутку НИС био пред банкротом, и да су заједно са њим Руси добили и 33 милијарди динара губитка и готово једну милијарду долара дуговања! На исплату отпремнина потрошено је седам милијарди динара. Гаспромњефт је 2011. године платио још око 40 милиона евра за 5,15 одсто акција откупљених од малих акционара, иуложио у програм модернизације 500 милиона евра. При том се инвестициони програм НИС-а, без кредитних средстава која издваја Гаспромњефт, сваке године повећава (у 2010. години раст је износио 87 процената у поређењу са 2009. годином, а у 2011. години – 300 одсто у поређењу са 2010.) и обухвата модернизацију малопродајне мреже, увођење нових технологија производње угљоводоника, реализацију еколошких програма итд. У периоду од 2009 до 2011. за те циљеве је већ било потрошено 53,85 милијарди динара, враћено је око 500 милиона долара банкарских кредита, а укупан обим уложених средстава, и то без инвестиција у социјално значајне пројекте, износио је око 1,5 милијарди евра, по чему је НИС постао лидер у Србији! При том Управни одбор НИС-а је већ усвојио нови план инвестиција, чији ће пакет за наредне три године износити још 1,5 милијарди евра! (8) Истовремено НИС отвара нова радна места. Само на реконструкцији Рафинерије Панчево ангажовано је око 1.600 људи. Дугорочни карактер инвестиционог програма омогућиће повећање тог броја, што је важно у ситуацији када је незапослено преко 20 одсто радно способног становништва Србије. Још један приоритет компаније је и ангажовање младих кадрова, који треба да доведу НИС међу регионалне лидере до 2020. године. Исто тако, у НИС-у је одобрена отпремнина за запослене од 750 евра за сваку годину проведену у компанији. Поређења ради, руководиоци америчког Ју Ес Стил-а који је купио Железару Смедерево за једва 23 милиона долара нису хтели ни да чују за преузимање дугова и реализацију социјалног програма за запослене. На први знак озбиљније кризе Американци су напустили Србију. Супротно томе Руси непрекидно улажу у Србију помажући јој да изађе из економских тешкоћа. Уколико овим подацима додамо добробит коју држава остварује градњом Јужног тока, онда је јасно да су Русија и Гаспром убедљиво највећи инвеститори у Србији! НИС је компанија за коју су били заинтересовани британски „BP”, аустријски „OMV” и мађарски „MOL”. Иако је Гаспромњефт имао профитабилније понуде у Европи он се одлучио за куповину НИС-а који је био у дуговима, са застарелом опремом, суочен са конкуренцијом у региону која је већ прошла процес модернизације. Куповина НИС-а је очигледно важним делом била политичка одлука чији је циљ био да Русија што брже помогне Србији пружајући јој своју братску руку.
Док ЕУ има јасну стратегију усаглашену са САД, да отме Косово и Метохију и оствари профит крађом српских природних ресурса Русија јача Србију без икаквих условљавања. Руски стратешки пројекти попут Јужног тока спречавају даље распарчавање Србије и смирују сепаратистичке тежње које промовише Запад. У том смислу изјава Томислава Николића да „Владимир Путин треба да испуни своје обећање и да учини све да Србија стане на ноге“ је бесмислена, јер Русија то већ чини. Пре ће бити да он и републичка влада требају да смогну снаге и једном за свагда кажу јасно „НЕ“ уценама које долазе из САД и ЕУ, а затим још јаче „ДА“ стратешком партнерству са Русијом, на радост свих грађана. Руси су већ урадили све да нам помогну, на нама је само да устанемо.
Борис Алексић (Фонд стратешке културе)
