Pročitaj mi članak
Русија ће одобрити кредит Србији да попуни празнину у буџету и омогући да се плате и пензије редовно исплаћују, сазнао је Танјуг у дипломатским круговима. То је један од резултата разговора председника Русије Владимира Путина и председника Србије Томислава Николића, данас поподне у Сочију.
У последњих неколико месеци, као да постоји посебан флуид у односима Србије и Русије, изјавио је дан уочи посете Сочију Томислав Николић. Заиста, Николић је пре три месеца већ срео Владимира Владимировича. Та флуидност подразумева још нешто. Председник Србије је рекао оно што одавно знамо: да је русофил. Али је додао да, ипак, мајка Србија има право првенства испред мајчице Русије.
Стјуардеса ме спроводи кроз пасошку контролу на београдском аеродрому, али узалуд је то што путујем „председничким авионом”. Пролазим кроз скенер као сви остали, скидам каиш са панталона, а једина привилегија коју сам осетио је та што жути комби долази да ме спроведе до владиног „фалкона”. Једног, јединог, оронулог…
Председника Томислава Николића, шефа дипломатије Ивана Мркића, министра природних ресурса, рударства и просторног планирања Милана Бачевића, Марка Ђурића, Николићевог саветника за спољну политику, и Станиславу Пак, шефицу прес службе председника, довозе аутомобили до малих степеница, којим се пењу у „фалкон”.
Одавно је прошло време да се авион замени, али ниједна влада због популизма, то не сме да учини. Стјуард који нам чита мени – бифтек, пилетина или лосос – служио је све чланове председништва СФРЈ, потом Милошевића и остале владаре који су стизали на ред летења кроз турбулентну српску политику.
Николић је тај нови путник. Удубио се у свој таблет-рачунар, а затим са министрима и саветницима почео да расправља о предстојећем сусрету у Сочију, после ручка.
Шта ће, међутим, бити на политичком менију са Путином. Данима пре одласка у Сочи, расправљало се о економским питањима и почетку изградње гасовода Јужни ток које обе стране оцењују као пројекат од стратешког значаја.
После јучерашњег укидања надгледане независности Косова, једна од тема је била и судбина јужне српске покрајине. И, засигурно веома важно питање за српску страну – руски кредит Србији за помоћ попуњавања „црне рупе” у буџету.
Колона лимузина, после двоипочасовног лета, чека српску делегацију на аеродрому у Сочију. Звучи парадоксално, али Сочије патио од недостатка инвестиција – о чему су сведочиле запуштене фасаде хотела и великих радничких одмаралишта, све док олимпијска светлост није обасјала град. ДомаћинЗимскихолимпијскихигара 2014. године, највећеје европскоградилиште, окупирано са око 50.000 радника.У будућа борилишта, цементиран је и зној близу 4.000 наших грађевинара, махом радника Путева „Ужице”.
Некада сматрана мистичним летовалиштем оронулог шарма, са остацима византијске базилике из 11. века и парковима чије су живе ограде и цвеће гајили државни ботаничари одгајани на соцреалистичкој естетици, црноморска Александрија је данас сунчани, руски Кан.
Удаљена 1.500 километара од Москве, „летња престоница” царских суверена, комунистичких краљева или транзиционих кнезова, са мора је често чувана ратним бродовима, чији топови на хоризонту лансирају сунчеве одблеске ка ледом окованим планинским врховима Кавказа, док је председничка резиденција, осим високим бетонским зидинама, окружена и низом мистичних прича о „Бочаровом ручеју”.
Привилегија је шетати комплексом у истоименој шуми Централног рејона града Сочи, у Краснодарском крају. Назив резиденције потиче од оближње речице, коју су мештани назвали „Бочаров ручеј” (Бочаров извор). Испред је паркирано неколико мерцедеса „Е” класе, а богами, и једна бела волга.
Градња је почела одмах после Стаљинове смрти и после две године радова, завршена је 1955, по иницијативи народног комесара (министра) за одбрану и морнарицу Клемента Ворошилова. Почев од шездесетих година прошлог века, у „Бочаровом ручеју” су се одмарали генерални секретари КПСС-а Никита Хрушчов и Леонид Брежњев, као и идеолог партије Михаил Суслов. После распада СССР-а, „Бочаров ручеј” је остао једина црноморска вила државног ранга на територији Русије, и као таква, постала је званична резиденција председника.
Ову резиденцију радо је користио Владимир Путин и познати су његови сусрети са водећим светским лидерима. Још се памте шетње крај мора са Џорџом Бушом и њихов разговор на молу док су посматрали залазак сунца. Тај романтични призор који је симболизовао приближавање две суперсиле, на многим фотографијама драматуршки појачава неизбежна Путинова Кони, женка црног лабрадора, која трчи иза газде Русије и њуши Џорџа Млађег. И Дмитриј Медведев је, одевен у фармерке и плаву кошуљу, промовисао рокенрол на истом доку, шетајући са светском покретном лутком на навијање, која се бори за мир у свету и – пева као змај. Да, био је то фронтмен „Јуту” Боно Вокс.
Николић, наравно, није Буш, Србија наравно, није Америка, тако да Путин није уприличио Николићу идиличну шетњу крај обале, али ваљда се и подразумева да двојици председника, једном који пилотира „мигом 29” и пеца у Сибиру и другом, који на свом имању производи ракију, сече дрва и ћаска са сељанима, није потребан такав романтичан политички рандеву који би угрозио њихов свесловенски мачистички имиџ.
Николић је у коферима спаковао своју ракију „томовачу” коју пече у свом родном селу Бајчетини и понео је Владимиру Путину.
Иако је по протоколу било предвиђено да се двојица председника сретну у 17 часова по локалном времену, с почетком званичних разговора се каснило око сат и по, јер се чекало да Путин долети из Москве, где је примио руске параолимпијце. Међу новинарима који прате активности председника, у председничком комплексу, познато је да најмоћнији човек Русије уме да закасни, што касније лако правда својим шармом. Слично се догодило и приликом сусрета са британском краљицом Елизабетом.
Срдачно се руковавши испред резиденције, Путин и Николић наставили су разговоре у „сали с камином”. Само стотинак метара одатле је прекрасна обала, а на плажи је мол за који је често привезана председничка јахта „Кавказ”.
Председник Србије позвао је, пред сниматељима и фоторепортерима, званично председника Русије да посети почетак радова у Србији на изградњи гасовода Јужни ток, оценивши при том, да је на помолу нова ера руско-српских односа.
– Представници Србије и Русије сматрају да би то могло да се догоди почетком децембра и пошто лично немају храбрости да вас позиву, ево, ја вас молим да посетите Србију – рекао је Николић. Он је такође захвалио Путину на његовом личном ангажовању да руски мигови долете на аеромитинг у Београду.
Путин се није изјаснио, али је климнуо главом, што су, опет, руске колеге оцениле као дискретни знак одобравања. Поздрављајући председника Србије, Владимир Путин је истакао да ће овај сусрет искористити да Москва и Београд анализирају билатералне односе, посебно трговинско-економске, који су, како је напоменуо, прошле године забележили раст, док је у првој половини ове године, дошло до извесног застоја. Путин је такође рекао да ће разговарати са Николићем о ситуацији у региону.
( Политика )
