Pročitaj mi članak
Непосредни повод аутору за писање овог текста је била изјава америчког дипломате Хоопера да „он није обожавалац Бориса Тадића из разлога што не сматра да је овај исправно третирао питање Косова“, те да по истом питању „СНС има могућност да стекне поверење међународне заједнице, па чак и Косовара“, као и долазак новог америчког амбасадора Мајкла Кирбија у Србију, (српског проконзула Понтија Пилата) са задаћом да потпуно „пацификује“ Србље.
Тема овог текста бит ће углавном од Империје и правоверних српских патриота оправдано „инкриминирани“ бивши Председник Србије и будући бивши председник ДС, који је „издао“ и једне и друге. Аутор напомиње да је већ својим ранијим текстом објављеним на сајту Видовдан 22.12. 2012. г. под насловом: Да ли је отворен лов на српског капиталца? најавио политичку егзекуцију Бориса Тадића од стране Империје, због његових само делимично испуњењих обећања у погледу признања реалности постојања Републике Косова.
Малоумни Тадић је, уместо да у потпуности изврши „задатке“, које је прихватио од стране Империје, приликом његовог инсталисања на чело ДС и државе, на крају мандата почео „цртати црвене линије“ преко којих није спреман прећи у признању неповратне косметске реалности. Изигравање даног му поверења и незахвалност за учињено (поред инсталације на функције и бројне међународне награде и признања) изазвало је неописиви бес представника Империје и ови су одлучили да га санкционирају „црвеним стоп светлом“ за све државне као и политичке функције.
Реализација империјалног пројекта почела је пред изборима заговарањем „белих листића“, постизборним оптужбама коалиционих партнера Мађара како су им покрадени гласови и због тога ускраћивање гласова у другом кругу, осветничким неизласком на гласање либерала, мањим изласком београдских демократа у другом кругу и да се даље не набраја (све ово по империјалним инструкцијама). Обзиром на изнесено није било никакво изненађење што је Тадић изгубио, већ би било право чудо да је победио.
Постизборна догађања у Србији су потврдила ауторову процену о „отвореном лову“, те су Тадић и ДС завршили, уместо у владиној коалицији, на „клупи за резервне играче“. Империја је једним ударцем убила две муве тј. казнила Тадића и инсталисала квислиншки режим (од којег је прихватила понуду која се не може одбити). Сценариј је био готово идентичан оном који је одигран са Коштуницом и ДСС (што описује и бивши амбасадор Мантер).
Серијал са Борисом Тадићем као главним „негативцем“ се сада наставља и на ДС „даскама“ и известан је епилог ове „трагикомедије“. Поред горе наведене неопростиве грешке према Империји, која је тим тежа, јер га је ова инсталисала да буде „пословођа“ на извођењу радова на њеном пројекту стварања Републике Косова, Тадић је успио изазвати и анимозитет српских тајкуна својом критиком њиховог начина пословања.
Функционери ДС су бесни на својег шефа јер га држе одговорним за губитак државне власти и уз њу припадајуће „масти“, као и због бројних прекомпоновања локалних коалиција на штету њихове странке. По сличном сценарију као са Коштуницом и ДСС (истина са неуспелом реализацијом) пришло се и егзекуцији Тадића као председника ДС, са тиме да је за империјалног фаворита изабран заменик Ђилас, његово партијско чедо.
Аутор ће покушати поткрепити аргументима горњу тврдњу.
На Главном одбору ДС Тадић је начет усвајањем одлуке о делегатском избору председника странке по предлогу Ђиласа, а чак је и кум Шутановац (за почетак) био уздржан при гласању. Ђилас ће имати неприкривену подршку Империје у особи проконзула Кирбија, који ће се побринути да сви делегати (гласачи) сазнају тко је империјални фаворит, на једној страни и да ће сватко, тко би подржао Тадића, као и сама странка пасти у немилост Империје.
Чињеница да није ни наговештена могућност прекомпоновања београдске градске власти, иако СНС-овци чекају своју шансу, показује како је пробитачно имати империјалну заштиту и тко је њен корисник у редовима ДС. Због свега наведеног ће Тадић доживети понижавајући пораз на новембарским партијским изборима за председника. За очекивати је да буде и кривично гоњен (као панамски генерал Нориега), а ради примера што ће се десити свим империјалним непослушницима, поготово његовим српским наследницима.
Извесно је да ће аутора српски правоверни патриоти (Видовданци) оптужити за обрану, аболицију или чак апологију Тадића, а његови патриотски браниоци (НСПМ-овци) узети овај текст као исказ у прилог исправности њихових ставова, што је све смешно, када не било жалосно.
Нарцисоидни Тадић добити ће за своје злочине према Српству заслужену казну, истина не од оштећених Србаља, већ од изневерене Империје. Исти ће отићи и у историјску ропотарницу као недовољно послушни колаботер, а који ће временом добити од разочараних патриота ауреолу српског великомученика (као његов претходник Ђинђић).
Аутор ће дати своје виђење даљег сценарија српског политичког игроказа, те односа српских патриота према учесницима у њему.
Оптимално решење за признање неповратне косметске реалности и свеколику пацификацију Србаља је концентрациона влада (велика коалиција) са сваким капацитетом и логично је било да се ова формира по ђурђевданским изборима. Међутим Империја је учинила „међукорак“ са садашњом коалицијом, да би примерно казнила недовољно послушног Тадића и довела у „ред“ његову ДС, након чега ће приступити реализацији хисторијског чина свеопште српске слоге и спаса. Ово би значило да ће по избору новог председника ДС доћи до формирања српске владе националног спаса са мотивацијом „спашавања Србије од банкрота“, коју ће сачињавати постојећа коалиција и ДС. Логично је да се овакав сценариј договорио унапред, приликом стварања садашње (привремене) коалиције.
Косметски проблем ће бити разрешен уз претходну промену Устава, са вероватном референдумском конзултацијом Србаља. Саморазумљиво је да ће доћи до свеопште прекомпозиције власти на свим нивоима, а Београд ће вероватно у овоме предњачити (могуће и пре велике коалиције) као пример српске слоге и спаса. Међународне финансијске интитуције ће осигурати нужне кредите за преживљавање и Србљи ће (са осталим суграђанима) запевати Алелују. Шта ће бити у години несретног броја, слепац би рекао да је најбоље видети, али је извесно да Империја неће бити претерано широкогруда.
А каква је реакција на прошла и будућа догађања патриота, браниоца Српства. Пре свега исти су се ујединили у заговарању конструктивне колаборације са Империјом и очекивању спаса са Истока, по оној народној да умиљато јање двије овце сиса. Исти желе да верују како је садашњи владајући режим државотворни и национално одговорни, тј. не верују оном што чују и прочитају, а о кориштењу мозга да се и не говори.
Фигуративно речено српски патриоти смештају своју кравицу иза леђа империјалног лава, који риче на рогате бикове (Русију и Кину) постављене против њега, а у очекивању да ће ови кидисати на лава како би спасили туђу кравицу од черечења.
Аутор је свестан да огромна већина колабопатриота узима његове „визије како света тако и Српства“ као болесну фантазију, па им стога обећава новогодишњи дар у виду поштеде од своје даље „катастрофохоличне“ писаније, уколико догађања демантују његова предвиђања. Уједно ће тиме даровати и себе, поштеђујући се удисања испаравања из српске политичке каљуже, што ће бити добро и за његову психичку хигијену.
(Видовдан)
