Прочитај ми чланак
Слично као српско-хрватски односи у збрци званој Југославија, којима сам се бавио у прошлом тексту, тако и аутономија Војводине представља настали и заостали баласт Србији.
Пре свега, то је српско-српски заплет, који нема никакве везе са Мађарима и другим мањинским народима. Не сећам се да су у новије време Мађари у Војводини иједном испостављали неке рачуне. Никад нису кукали и досађивали, што је и нормално за једну велику нацију. Њима треба дати сва права која траже на целој територији Србије. А шта им све треба да би се осећали што више као код куће, нека кажу сами. Али да то не говоре уместо њих Срби. Да их не заступају Срби самозвано, и да се крију иза њих. Кад кажем Мађари, једнако мислим и на Румуне, Словаке, Буњевце и све друге народе.
Дакле, Срби из Војводине се углавном баве својом аутономијом. Ретко кад се баве Србијом у целини. Никад се не питају зашто остатак Србије нема своју аутономију. Никад се не питају да ли они можда гњаве друге грађане Србије бригом за своју аутономију. Колико то кошта? Колико стратешки слаби Србију, као државу у целини?
Аутономија им је тако постала нека врста архетипског размишљања, наслеђени императив. Аустро-угарске империје више нема, али они и даље гуслају о аутономији, као да су и даље њен део.
Није важно у којој су држави, само да имају своју аутономију. Пошто је потпуно бесмислено да неки Срби у Србији имају аутономију, а други не, онда је најбоље да се измисли нација (Војвођанери) како би се та аутономија оправдала.
Та формула је успела у Црној Гори. Измишљена је црногорска нација, па Црна Гора више није држава српског народа. Преживели смо то, преживели бисмо и експеримент са војвођанерском државом. Само, колико се сећам билогије, хибриди коња и магарца (муле и мазге) не могу парењем да наставе врсту. То је само за једнократну употребу.
Како би Енглези рекли, односи се на кога се односи.
(Стандард, Мирко Поповић, Фото: Владимир Молнар)
