Pročitaj mi članak
Поводом велике балканске турнеје генералног секретара УН Бан Ки Муна у штампи се поново разматра предлог Ивице Дачића о регулисању косовског проблема. Будући премијер Србије – треба да га именују 27. јула, предлаже да се од непризнате државе одвоје северни региони, насељени претежно Србима. Дати регион чини отприлике петину читаве територије Косова.
У условима када се преговори о статусу Косова налазе практично у ћорсокаку, дата варијанта може да постане пробој, уверен је старији научни сарадник Института за славистику РАН Петар Искендеров.
Не сматрам то политичком шпекулацијом. Дачић је први пут изнео овај план пре отприлике годину дана. То је његово тврдо уверење да у актуалној ситуацији једини излаз Београда како би сачувао бар неке своје позиције, јесте управо подела Косова. По разним оценама у северним регионима живи до сто хиљада Срба. Тачније са тачке гледишта ситуације која постоји де-факто на Косову, подела може да буде заиста јединствени излаз из ћорсокака у којем су се сада нашли преговори Београда и Приштине.
Са идејом о поедли косова још средином 60-и година иступио је писац и будући председник Србије Добрица Ћосић. Ипак реализацију плана могу да омету узвратни територијални захтеви Приштине. Реч је о три општине Србије где компактно живи око 60 хиљада Албанаца. Приштина тражи Пршево, Медвеђу и Бујановац од тренутка фактичког одвајања Косова. До 2001. године тамо је деловала чак сопствена партизанска армија, коју су спонзорисале власти Косова. На тај начин Београд ће опет бити пред избором на који очигледно не може да сеодлучи, истиче руководилац центра за поручавање савремне балканске кризе Јелена Гускова.
Руководство Србије нема јасан став. Они би хтели да задрже Косово као сопствену територију, зато што схватају да се земља неће помирити са његовом независношћу. А са друге стране, Запад тако снажно притиска Србију да се мора ићи на уступке бар политиком малих корака. Мислим да се у скорије време трговина територијама неће десити.
Приштина највероватније такође се неће одлучити на територијалну размену. Косовске власти се надају да ће добити признање својих спољних граница, истиче експерт. На Приштину може да утиче само Вашингтон, али у датој ситуацији САД нису занитересоване за уступке Србији, истиче Петар Искендеров.
Кључеви за решавање проблема леже очигледно не у Приштини, и чак не у Бриселу, већ у Вашингтону. Ако се гледа са тачке гледишта ЕУ, за њих би можда подела Косова била оптимална. Ипак сада управо САД имају одлучујући утицај на став косовских Албанаца. Американци су мање заинтересовани за поделу Косова, зато што сматрају косовске Албанце својим главним савезницима.
Експерти истичу да је данас одржавање статуса кво на Косову све скупље не само за Србију и Приштину, већ и за ЕУ у целини. При томе покрајина се налази под међународном котнролом, али тамо и даље убијају Србе, цвета трговина наркотицима и криминал. Независност Косова признала је мањина држава УН – 91 од преко 190. Против су Русија и Кина, чланице СБ УН.
(Глас Русије)
