Прочитај ми чланак

ЗАПИС ИЗ ЗАГРЕБА: Дан са арапским мигрантима који су признали зашто хрле у Европу

0

migranti u zagrebu 6

Не, ти људи нису терористи (иако их сигурно има), ови људи су логистички потпомогнути и послани да урушавају Европу, њене законе, њен смисао!

Као и сви други људи ових дана се ломим између емоција које из мене пливају у тренутку када гледам тужне слике, жена, деце, утопљенике, које медији називају избеглице, и свега онога што заправо видим од самог почетка наводне ‘избегличке кризе’ – људи драги , овде није реч о избеглицама!

Управо због тога, отишла сам у четвртак испред хотела Порин како би изблиза и без медијске пропаганде поближе истражила профил људи који у овом тренутку чине масовни хаос широм Европе.

Чим смо стигли пред Порин чули смо урликање, вриштање, викање! Цео хотел изашао је на балконе, тргали су кревете, бацали смеће и узвикивали ‘Слобода!’. У том тренутку стојећи поред окупљених медија мислил сам

– ‘Па што им раде унутра, јел их туку, муче? О чему је реч?

Инстинктивно већ у себи оптужујем хрватску полицију за ‘нехумано’ понашање, јер не видим други разлог за овакву врсту ‘дивљаштва’ и то у тренутку када су сви добили – кревет, воду, храну и простор за хигијену!

Заиста, тада сам помислила да су баш јадни! Имигранти на балкону хотела, с транспарентима на којима пише – Помози, УН, Англеа МЕеркел, Слобода итд. Обишли су свет, и тако су Хрвати у једном тренутку испали нехумани и нечовечни у медијима, јер ето, они вичу да су заробљени!

Но, касније у разговору са једним илегалним имигрантом дознајем – То је чиста манипулација! Они су научени како манипулисати медијима и како слати поруке ‘јада и беде’ у свет. Они тачно знају шта медије ‘пали’ и то је заиста невероватно!

А сад ћу вам испричати што сам заправо видела.

Прича 1.

Након што сам посведочила хаосу на блакону хотела Порин, и док сам у себи пуцала од љутње на хрватску полицију за коју сам мислила да врши терор над ‘јадним избјеглицама’, они су почели у групама излазити из хотела Порин, потпуно слободни. Заустављам једног имигранта (младог) који као зна енглески и питам га

– Зашто сте дивљали пре неколико сати? Шта су вам радили?

– И каже он мени:

– Ништа, нисмо се хтели регистровати!

Питам ја- ‘Јесу вас тукли или злостављали’, каже он: ‘Не, јели смо, пили, спавали, они нам нису дали да идемо према Словенији док се не региструјемо, а ми се не желимо регистровати, зато смо викали – слобода,  упомоћ!’ .

Ја слушам и не вјерујем што чујем. Овај илегални имигрант као и остатак њих немају папире, визе, исправе, пасоша. Они немају ништа, и онда у земљи која их је угостила и боље него што је угостила своје ‘социјалне породице’ извикују ‘СЛОБОДА – УПОМОЋ!’ и на тај начин манипулишу људским осећањима, то тврдим јер су моје осећаје изманипулисани у једном тренутку.! Остала сам у шоку. И није ми јасно што то њима није јасно.

migrant zagreb

Прича 2.

Како они излазе из хотела Порин у групама, смештају се испод једног дрвета у близини, у хладу. Колегиница и ја одлучујемо им прићи. Прилазимо им и примећујемо да је у овој групи једна жена неколико деце и 10 мушкараца (од 25- до 35 година). Како смо жене, мушкарци већ прилазе нама. Представљамо се као новинарке, а тада се догађа нешто ‘чудесно’. Мушкарци зову децу око себе, и траже нас да их сликамо. Једног дечака гурнули су према колегиници како би се она са њим сликала. Ми баш намерно нисмо желеле сликати децу, није ок. Тада схватамо – они су организовани и припремљени за медије. Наравно, долазе камере хрватских и словеначких медија и сви снимају децу, јер деца су јако занимљива камерама, иако је сасвим јасно да су деца овде искоришћена. Но добро. Идемо даље.

Прича 3.

С обзиром да нас опет манипулишу осећањима с гладном и жедном деце, наш колега вади 10 евра које нуди једнојдевојчици. На то цела група мушкараца гласно узвикује на енглеском: Не новац, ми имамо пуно новца!; и не дозвољавају да дечици дамо новац. На то ми илегални имигрант прилази и говори како они нису гладни и жедни и ја сам сасвим збуњена и питам се – па зар нису они избеглице? Зар нису гладни и жедни? На то нам имигрант из Ирака вади 500 евра и тврди како они нису сиромашни.

На то их питам, што им треба, вода, храна, кревет, односно питам их што заправо желе? А они сви заједно узвикују – Словенија!

Питам их зашто не остану у Хрватској, они узвикују Словенија. Питам их где идете, они узвикују Словенија. Говорим им како немају папире, но они говоре да они иду, и да то нема везе! Збуњена сам, јер сам већ мислила позвати људе да их угосте у Загребу, а кад оно, они то не желе, они иду, и као да су програмирани на циљ.

Прича 4.

Један илегални имигрант на питање куда сада иде, говори ми – ‘Идем у Финску’. Ја збуњена и објашњавам му да му на папиру пише да мора на Загребачки велесајам, јер нема папире, а он ми говори – ја идем у Финску. Један други ми је рекао да иде Шведску, а ни један ни други немају пасоше и једино што имају су ‘паре’ – брдо новца. Е сад, с обзиром да сам увек хтела ићи у Финску, схватам да им мало и завидим. Кроз мисли ми пролази, како би и ја сада могла обући феређе, ис том групом отићи у Финску. Наравно без папира, радећи све што они раде, и тада схватам који је то заправо хаос ио чему се заправо ради.

Ови људи нису гладни и жедни- то су сами рекли. Распоређени су по групама; свака група броји на десетине ратно способних мушкараца, а свака група има 1-2 жене које имају неколико деце; свака група има свог вођу који има разрађен план пута. Њих не занимају околности већ као да су чипирани, иду на циљ. Била то Финска, Шведска, Немачка, није важно јер су они уверени да они границе могу прећи и тако доћи до циља. Шта је најбоље од свега они успевају.

Такође, морам вам рећи како те наводне избјеглице јако добро изгледају. Супер су обучени, имају супер мобилне телефоне које радо показују, а ако неко од њих ни нема, група се брине да сви имају све. Изненађујуће су добро организовани и ни једна њихова реченица као ни поступак није спонтан. Они прелазе границу по границу (без папира) и тако под светлима рефлектора урушавају читав систем.

Након целог дана са њима закључујем. Не, ти људи нису терористи (иако их сигурно има), ови људи су логистички потпомогнути и послани да урушавају Европу изнута, њене законе, њен ред и смисао. Они не беже од рата, јер да бјеже, остали би у Хрватској срећни да су од рата побегли. Они Хрватску (и не само Хрватску) оптужују за ‘ропство’ јер их жели пописати? !! А дала им је све што им треба …

Они су ту, по мом скромном мишљењу, да ресетују и пониште систем, и да то чине пред камерама. Они су послани да чине хаос, (не нужно терористички напад, и анархија је довољна) након чега ће они који су их послали- успоставити ред. И то вам је то!

Извор: dnevno.hr – Зринка Касапић