Pročitaj mi članak
(Новости)
Владика бачки о ситуацији на КиМ и помирењу са Мађарском. Државни врх има пуну подршку СПЦ. На Косову се спроводи „мекши“ терор над нашим народом.
Страдање српског народа и Српске православне цркве на Косову и Метохији, које несметано траје, не види се из Брисела и Берлина. Добро ће се, међутим, приметити свака српска грешка и пропуст у спровођењу споразума са Приштином. Молимо се Богу да његова примена не доживи неславну судбину многих претходних „договора“.
После Видовдана, који је ове године протекао у знаку одобравања почетка преговора о приступању Србије ЕУ, али и напетости и инцидената на КиМ, овако говори портпарол Светог архијерејског сабора СПЦ епископ бачки Иринеј (Буловић). Он наглашава да је у покрајини сада на делу „мекши“ терор над Србима, али и да државни врх има пуну подршку Цркве у борби за бољи положај народа у покрајини.
* Да ли ће се Црква укључити у најављени наставак разговора са Приштином, посвећен статусу и имовини СПЦ на КиМ?
– Разговоре је започела и води их држава Србија, а не Црква. Сматрам да у непосредном и искреном разговору Цркве и државе, уз обострано разумевање и добру вољу, и поред разлика у приступу појединим питањима, постоји неопходно јединство и сагласност у суштинском опредељењу за будућност, па и бољитак српског народа на КиМ.
Уверени смо да председник, Влада и Скупштина делују у том смеру. Они за то имају пуну подршку СПЦ. Једино што је за Цркву неприхватљиво јесте одрицање Србије од њене јужне покрајине, а то, верујемо, није прихватљиво ни нашој држави, нити српском народу у целини.
Много се говори о тренутном односу државе и Цркве. Да ли је владика Григорије погрешио што није дочекао председника Томислава Николића у Требињу?
– Судећи по медијским вестима, протокол Председништва није на формално задовољавајући начин обавестио надлежног архијереја о посети председника. Зачуђен сам, међутим, пред чињеницом да мој брат у Христу владика Григорије није, како доликује, дочекао Николића. За његов долазак је свакако знао, макар само из медија.
Но, као што смо видели, цело Требиње је, занемарујући политичке и страначке разлике, изашло да, у духу српског хришћанског гостољубља, поздрави председника и да тако посведочи нераздељиво јединство српског народа.
* Како видите ситуацију на КиМ у светлу спровођења договора постигнутог у Бриселу?
– Постоји бојазан да ни међународни протекторат и присуство НАТО снага на КиМ ни најновији преговарачки процес у Бриселу нису донели правду ни решење проблема. После рушења и скрнављења православних светиња, изгона стотина хиљада Срба, трговине људским органима и сличних злодела, сада је на делу „мекши“ терор – варварско уништавање споменика, убиства, напади на имовину, гетоизација, претње…
Света дужност свих нас је да, упркос свему, водимо недељиву бригу о сваком човеку и храму на КиМ. Увек смо спремни на разговор и делање, поготово кад је реч о положају наше цркве у покрајини.
* Очекујете ли да ће Музеј жртава мађарске рације и откривање споменика Мађарима убијеним на обали Тисе 1944. и 1945. затворити ратно поглавље међу житељима Војводине?
– Српски и мађарски народ деценијама живи у миру и сарадњи. Сваки поступак који нас приближава истини, приближава нас Богу, дубљем самопознању и људима са којима живимо. У једном случају реч је о ратном злочину Хортијеве нацистичке државе над апсолутно невиним Србима, Јеврејима и Ромима, познатом као Шајкашка и Новосадска рација 1942. године.
У другом се ради о деловању новоуспостављених комунистичких власти у највећем броју на основу пресуда за конкретне злочине, о чему постоји литература и историјска грађа. Музеј жртава рације и споменик на Тиси свакако треба да служе познању истине. Свака невина жртва пред Богом је иста и заслужује достојно обележје.
* И Скупштина Србије осудила је акте против цивилног мађарског становништва, а неки су чак оцењивали да је реч о „куповини“ мађарског гласа пред одлучивање о прикључењу ЕУ…
– Сваку иницијативу која доприноси успостављању бољих односа и сарадње међу народима, поготову суседним и хришћанским, Црква поздравља и подржава. Дубоко сам уверен да акти које доносе две државе, у које укључујем и недавни сусрет двојице председника у Чуругу, неће продубљивати старе ране него ће допринети унапређивању братске љубави и сарадње између два хришћанска народа, који један са другим живе дуже од миленијума.
