Pročitaj mi članak

IGUMAN MANASTIRA VISOKI DEČANI: Verski fanatizam na KiM nije nikakvo iznenađenje

0

albanski grafiti srb-decani_

Серија екстремистичких графита на простору манастира Високи Дечани у протеклих неколико дана није изолован инцидент.

Реч је о наставку вишегодишњих притисака екстремиста којима је манастир и оно што он представља за српску, православну и хришћанску културу трн у оку.

Иако је манастир Високи Дечани за време рата на Косову и Метохији отворио врата и албанским избеглицама и активно учествовао у хуманитарном пројекту помоћи угроженима, који је водила америчка православна хуманитарна организација, однос локалних политичких структура које су произишле из ОВК није се мењао. За људе који су остали у ратном менталитету манастир Високи Дечани и Српска православна црква у целини последње је упориште њима непријатељске, српске стране.

Пре два дана приметили смо на шест локација на нашем имању, источно од храма, на удаљености од 300-500 метара натписе УЦК, АКСХ, ИСИС, „Тхе Цалипхате ис Цоминг“ (Клифат долази) ).

Оно што забрињава јесте да су се, дан након објављивања вести о овим графитима и реакција бројних политичара и званичника, појавили нови графити, много ближе манастирској цркви и конацима.

Без сумње ово је најозбиљнији безбедносни инцидент на простору манастира од 2007. године, када је на манастир Високи Дечани зољом пуцао један албански младић са оближњег брда. Пре тога манастир се још три пута нашао на мети терориста.

Сви напади, осим оног из 2007. године, нису ни истраживани, већ су гурнути под тепих, а све ради приказивања нереалне слике о наводном напретку ситуације на КиМ. Па чак и напад 2007. године на манастир, у коме се тада налазило око 50 душа и који је чувало двадесетак италијанских војника, није окарактерисан као терористички јер би то и саме међународне представнике довело у незгодну ситуацију да објашњавају откуда терористи на Косову.

Без обзира на то како их овде звали, акти насиља и варварски напади на наше цркве и манастире свуда у цивилизованом свету били би засигурно називани терористичким нападима. А овде се приказује нереална слика „најмлађе европске демократије“.

Нажалост, ова слика је далеко од реалности и њено прикривање не прави штету само Србима који су најчешће мете, већ и самим Албанцима који засигурно не заслужују да живе у друштву у коме су и сами жртве својих „народних хероја“. Друштво које гради своју будућност на рушевинама цркава и гробаља не може да очекује добру будућност.

Појава верског фанатизма на Косову многе је изненадила, осим, наравно, оне који добро знају да су од 1999. семе верског радикализма несметано шириле невладине организације из арапских земаља. Повезивање национализма и верског фанатизма није ретка комбинација, и њену природну спону представља организовани криминал, јер обе врсте екстремизма заправо су идеологије испод којих се скрива жеља за влашћу и богатством. Понајмање је ту реч о истинској љубави према свом народу, а још мање о љубави према својој вери. Сукоб на КиМ у основи није сукоб ислама и хришћанства, већ сукоб политика које своје порекло вуку из 19. века и у којим се национални интереси темеље на територији, а не на квалитету живота и правима свих људи који заслужују да живе боље и праведније у 21. веку. Нажалост, екстремне идеологије увек су у историји покушавале да се огрну ореолом религије и зато представници верских заједница не смеју да упадну у замку која се отвара испред њих.

Када је једна оваква светиња и споменик културе под оваквим притиском, може се само наслутити у каквој ситуацији живи наш народ по повратничким селима и енклавама, које су сада постале српске општине, али и даље живе на маргинама друштва.

Направио бих велику грешку уколико бих рекао да сви Албанци желе насиље и зло Србима, јер су сва уопштавања такве врсте углавном нетачна. Међутим, чињеница је да они који су и даље радикално настројени и који под видом албанских интереса граде своје богатство, држе у ћутању и страху оне који би променили набоље друштво у коме живе.

Српски народ којем се на Косову стално обећавају нове шарене лаже и сам је често подељен и зато је једини пут ка опстанку Срба на КиМ и консолидацији наше заједнице, јединство које се темељи на духовним, историјским и културним вредностима које чува наша Црква. Православна црква на овом простору је не само најстарија институција у историјском континуитету, већ и једина која је на свим деловима Косова и Метохије остала са својим народом у овом тешком времену. Вероватно је то разлог зашто је тако често на удару екстремиста.

Једно је сигурно, нове провокације усмерене против манастира Високи Дечани неће поколебати ни нас монахе ни Цркву, већ нас само још више охрабрити да наставимо путем Св. Саве и Св. Лазара, верујући чврсто да Божија правда на крају ипак побеђује.

(Вечерње новости)