Pročitaj mi članak
Бугарска је крцата разним џихадским формацијама које су се до скоро бориле против Асада у Сирији. Основана је претпоставка да оне ту нису „тек онако“ и да ће Турска и њени партнери у погодном часу знати како да их искористе
Прелазак великог броја „избеглица“ из Сирије преко граница Балкана, додатно је усложио односе домицилног становништва полуострва и илегалних имиграната. Сведоци смо да се у последње време све већи број Сиријаца, чланова поражених исламистичких организација те „Слободне сиријске армије“ може срести широм Србије, а посебно у Рашкој области у којој су овим главосечама топлу добродошлицу и „братску руку“ понудили српски мухамеданци, желећи на тај начин да се још једном укључе у „праведни рат“ против светских „неверника“.
Слична ситуација је и у суседној нам Бугарској у којој, како тамошњи слободни медији извештавају, прелазак исламиста преко бугарских Родопа у којима је исламски фундаментализам већ неко време у повоју, помаже стари балкански непријатељ – Турска. Уз Турску, све чешће се помињу и Саудијска Арабија и Катар, што читавој причи даје много шири, геополитички значај.
Милитантни и империјалистички ислам се, у то нема сумње, убрзано враћа на Балкан. Негде се то чини преко илегалних имиграната, негде путем „инвестиција“, али у оба случаја иза ових покушаја коначног успостављања „Зелене трансферзале“ која би се кретала од Аустрије преко Босне и Херцеговине, „Косова“, Албаније, Македоније, Родопа до Турске и даље стоје државе које власти у Србији и суседној Бугарској настоје да прикажу као добронамерне и пријатељске.
Тако ће Србија Косово са Катаром коначно трампити за „Београд на води“, док ће своје „европске интеграције“ несрећна Бугарска отплатити „Родопима – Еврорегијом“, које ће тамошња власт брже боље предати Турској, најпре на културно и економско, а потом и на политичко старање.
Због свега тога, замолили смо Павела Чернева да у неколико редова објасни шта се тачно у Бугарској, а у погледу пораста броја исламиста дешава. Овом приликом захваљујемо српском пријатељу на одговору у којем, на жалост, можемо пронаћи и сопствени удес…
Као што вам је можда познато, прва инвазија илегалних имиграната – исламиста на бугарске границе почела је негде средином јула месеца 2013.године и то, ни мање ни више, на граници са Турском. Тада је, захваљујући турским властима (а то одговорно тврдим) преко бугарских граница провалио велики број „избеглица“ и то пре свега из Сирије, затим са подручја Северне Африке и тек нештко мало из Централне Африке, односно из Обале слоноваче.
Као и у Србији, и код нас су државни као и они медији који од власти зависе ћутали, а гранична полиција је ова лица само регистровала и директно упућивала у кампове за збрињавање не водећи при томе много рачуна ко је заправо прешао бугарску границу. Колико сам успео да сазнам, а то је у Бугарској јавна тајна, полицији је било издато наређење да од ових лица не тражи никакву легитимацију и документа.
Међутим, када је навала постала толико велика, а проблеми постали озбиљнији него што је можда држава и мислила, исламисти су упали у очи јавности. Па ипак, како то обично бива, уместо правим, медији су почели да их називају лажним именом„сиријскеизбеглице“. На почетку су приказивани као „несрећни бродоломници“ који су се једва докопали копна, односно Бугарске, док су граничну полицију, јавно и пред камерама хвалили као спаситеље.
У сваком случају,број придошлих имиграната се временом повећавао и постајао је неподношљив за Бугаре. У септембру и октобру 2013 године,проблем са „сиријским избеглицама“ почео је да улази у критичну фазу, а по званичним подацима који се, ма колико страшни били увек могу узети са резервом, у Бугарској је боравило више од 5.000 лица. Био је то уједно и максимум који наша држава може да прихвати и издржи. Међутим, по неформалним подацима којимарасполаже полиција и који све више излазе у јавност, на дан 27. јануара2014 године тај број се попео на невероватних 16.000 лица. Јавност је овим податком била шокирана и многи су почели да се питају како је уопште могуће да се тако шта деси…
Међутим, онима који имају очи да виде и уши да чују, све је постало јасније одмах по сусрету Турска-ЕУ који је одржан децембра месеца 2013 године. Том приликом као важан услов за прилазак Турске ЕУ наведено је и што хитније решавање питања „сиријских избеглица“ којих је у овој земљи, услед напредовања Асадових снага било све више.
Решена да оправда указано поверење, Турска је почела да буквално плави Бугарску са илегалним имигрантима. Бугарска по својој суштини про – турска власт коју чине коалиција социјалиста и потпуно етничка турска партја „Покрет за права и слободу“ уз подршкукрајње десничарске, а у суштини издајничке и популистичке партије АТАКА добро познатог Волена Сидерова, одобрила је улазак имиграната на свим нивоима власти.
Бахатост „избеглица“ је ишла чак и до те мере да се приликом прелаза границе нису удостојили ни форме ради да затраже избеглички азил као што је то правило по међународним прописима. Како су у Бугарску ушли, тако су бахато наставили и да се понашају. Свкодневно се дешавајуситна разбојништва,крађе,напади ножевима, а као драстичан пример навешћу атак једног Алжирца који је усред дана у Софији ножем насрнуо на једну бугарску девојку.
Ако се пак окренемо статистици, видећемо да од „сиријских избеглица“ ту нема ни говора и да се махом ради о исламистима из Северне Африке који су преко Сирије дошли до Бугарске. Такве „избеглице“ чине готово 60 посто илегалних имиграната који данас бораве у Бугарској.
Бугари су се бунили. Протествовали, писали и слали захтеве властима које би требале да су народни слуга, али је све било узалуд. Посебно незадовољство у јавности изазвала је комесарка задужена за избегла лица Кристалина Георгијева (која је, да ствар буде још горе чистокрвна Бугарка), која је рекла да би усвајање „избеглица“ било добро за генофонд остареле бугарске нације! Данас, те њене „корисне избеглице“ шире по Јужној Бугарској вехабизам на сва звона и питање је времена када ће нам управо они испоставити рачун за „турске Родопе“.
Као што верујем можете закључити,у Бугарској се врло малоговори о чињеницама, јер ће оне свакога ко за њима крене довести до јасног закључка: Бугарска је постала талац имиграционе кризе коју је изазвала Турска, уз помоћ владе у земљи, а уз благослов Брисела и његове елитекоја све ово мирно гледа, потврђујући тако свој суштински антинационални и антибугарскистав.
На крају, поновио бих још једном: Бугарска је крцата разним џихадским формацијама које су се до скоро бориле против Асада у Сирији. Основана је претпоставка да оне ту нису „тек онако“ и да ће Турска и њени партнери у погодном часу знати како да их искористе. Такође, чињеница је и то да је након велике медијске гужве око ових„избеглица“ већ неко време на снази медијска тишина. Јавност тренутно нема јасних података колико тих лица је депортовано, где се сви смештају, ко их издржава и на крају, шта бугарске власти мисле да учине са њима.
(Нови српски социјализам- Павел Чернев)
