Pročitaj mi članak

POČELO JE: Rusija zavrće slavinu Evropi

0

512693_putin02foto-ap_f

Нове санкције Европске уније Русији и званично су данас ступиле на снагу објављивањем у Службеном гласнику Уније.

Водећи руски произвођачи нафте и оператери нафтовода – компаније „Росњефт“, „Трансњефт“ и „Гаспромњефт“ стављене су на европску црну листу и забрањено им је прикупљање и позајмљивање капитала на европским тржиштима.

Европским санкцијама, међутим, није погођен и руски гасни сектор, нити највећи светски произвођач гаса, руска компанија „Гаспром“.

Мање гаса Пољској

Русија је ограничила испоруку гаса у Пољску, чиме је ометен повратни проток ка Украјини од око четири милиона кубних метара. “Забележено је смањење испоруке од 24 одсто у односу на поручене количине на гасоводу”, саопштила је пољска нафтна компанија.

 Санкције би требало да укључе и забрану извоза оружја у Русију, као и тзв. технологије дуалне намене, која се може користити и у цивилне и у војне сврхе.

Након дуге дискусије о томе да ли ЕУ треба да остане при плану за увођење рестриктивних мера, 28 држава чланица дало је своју сагласност.

Ипак, председник Европског савета Херман ван Ромпеј јуче је послао писмо лидерима Европске уније у којем се наводи да ЕУ треба да буде спремна на брзу реакцију ако Русија покаже напредак на пољу решавања кризе.

Нови пакет санкција усвојен је у понедељак, али је његова имплементација одложена како би се видело како напредује примирје на истоку Украјине.

 Иако су сукоби у највећем делу Украније престали, ЕУ очекује да Русија испуни и остале тачке на које се обавезала у Минску.

 На „црној листи“ још 24 функционера

Поред нафтних гиганата Росњефт, Трансњефт и Гапромњефт, санкције ЕУ погодиће произвођаче машина Уралвагонзавод, произвођача хеликоптера Оборонпром и државну компанију за производњу авиона АУЦ. На удару је и пет руских банака у већинском државном власништву, а међу којима је и највећа руска банка Збербанка. На “црној листи” руских функционера којима је забрањено да путују у ЕУ наћи ће се 24 нова имена.

Забрана увоза опреме за истраживање

Америка би могла да забрани Русији да од ње увози опрему за истраживање и експлоатацију нафте, што би отежало руски приступ новооткривеним налазиштима у арктичком појасу. “Скинућемо рукавице и циљати директно на главни извор будућег раста руске енергетске продукције”, рекао је Роберт Мекнели, бивши енергетски саветник у Белој кући. САД су у јулу увеле санкције Русији које се односе на кључне руске компаније.

Москва најавила контрамере

Москва је најавила да ће одмах реаговати на увођење нових санкција. Русија је недавно забранила увоз хране из западних земаља. Медведев је најавио затварање ваздушног простора за европске авио-компаније. На западне санкције Русија би могла одговорити и увођењем ограничења на увоз половних аутомобила.

Gasovod

Русија заврће славину Европи

Након Пољске и Словачке, Аустрија је трећа по реду европска држава која је од Русије добила значајно мању испоруку гаса него обично, и то у виду смањења од 15 процената.

Гаспром: Радови на Јужном току нису обустављени

Руска компанија Гаспром очекује да ће Бугарска одобрити почетак изградње гасовода Јужни ток на својој територији у октобру месецу, после парламентарних избора и формирања нове владе, изјавио је званични представник Гаспрома Александар Сиромјатин.
„Радови на Јужном току нису обустављени, сада се ради на морској деоници. Око 30% цеви је допремљено у луку Бургас, а крајем године почиње њихово постављање“, рекао је Сиромјатин.
Раније је, на иницијативу бугарске владе суспендовано издавање дозволе за изградњу гасовода.

Државна управа за регулацију тржишта енергетике објавила је да Аустрија добија смањене испоруке гаса из Русије, и то 15 посто мање него раније.

Из ове институције ипак тврде да смањење испоруке гаса није политичке природе, већ да је могући разлог тај што Руси тренутно пуне своје резервоаре за гас, те је аутомаски мање количина које могу да се извезу.

– Овакве ситуације нису неуобичајене, а Русија обично веома брзо обавести због чега се то дешава – рекао је Валтер Болц, извршни директор „Е-Контрола“, а преноси „Дие Прессе“.

Пољска и Словачка такође су известиле о смањењу количине увезеног гаса из Русије, где су нарочито погођени Пољаци, који добијају 45 посто мање него иначе.

„ПГНиг“ је пољска фирма која послује са „Гаспромом“, а у четвртак је објавила податак о драстично смањеној испоруци гаса из Русије.

О томе су обавестили челнике руске компаније, који су те тврдње одбацили и назвали их „нетачним“.

Словаци су још и „добро прошли“, јер им је испорука смањена за „само“ десет процената.

Још увек није познато који су разлози са смањену испоруку гаса из Русије ка Европи, а могуће је да су и техничке, али и политичке природе, нарочито имајући у виду да су Пољска и Аустрија једне од земаља које најоштрије критикују руску политику, те да су се придружиле санкцијама уведеним овој земљи.

Истог дана огласио се и шеф транспорта украјинске гасне компаније „Укртранзгас“, који је изјавио да Пољска није испоручила Украјини уобичајене количине од четири милиона кубних метара гаса, те се оправдано намеће и мишљење да је могуће да су Руси овим потезом желели да заправо „заврну славину“ Украјини, нарочито имајући у виду да је председник Владимир Путин још у јуну упозорио да би Русија могла да смањи испоруке гаса у Европу.

Madjarska-i-EU-zastaveМађарска тражи помоћ Брисела због ембарга Русије

Мађарска је затражила од Европске уније да на дневни ред састанка Специјалног одбора за пољопривреду стави субвенције за воће и поврће, након што је Брисел ове недеље обуставио исплату помоћи пољопривредницима који су погођени руским ембаргом на увоз воћа и поврћа из ЕУ.

Комесар ЕУ за пољопривреду Дачан Чолош најавио је ове недеље обуставу 125 милиона евра вредне помоћи пољопривредницима, наводећи да је Брисел примио сумњиве захтеве за накнаду штете из земаља чланица Уније, који неколико пута премашују просечан европски извоз у Русију, преноси агенција МТИ.

Мађарска канцеларија за пољопривреду и регионални развој (МВХ) поручује да европски одбор за пољопривреду без одлагања треба да се позабави питањем субвенција, да би се осигурала транспарентна и одговорна расподела средстава.

Будимпешта је претходно већ упозорила да је потребна већа помоћ од планираних 125 милиона евра.

(Блиц, Глас Русије, Агенције, фото: АП)