Прочитај ми чланак
Владимир Путин обележава 10 година као председник Русије
У среду је друга година трећег мандата Владимира Путина на месту председника Руске Федерације, годишњица што стиже усред бурног времена и тензија у Украјини, и све већег притиска са Запада на Русију а све веће популарности Путина код куће.
Путинова каријера на челу руске владе почела је 2000 године, када је вршио дужност председника после изненадне оставке Бориса Јељцина. Путин је исте године инаугурисан као председник а четири године касније поново је изабран за други мандат. Привремено је био премијер од 2008 до 2012, пре повратка у председништво 7. маја 2012.
Многи политички аналитичари се слажу да ће трећи мандат бити пун изазова за Путина, за кога се очекивало да ће водити земљу новим правцем развоја у наредним годинама.
Олимпијада, Крим, две поплаве
Првог дана на месту председника у 2012, Путин је издао мноштво председничких уредби, обично називаних Мајским уредбама, у којима су постављени дугорочни циљеви руске економије.
Мајске уредбе углавном сажимају Путинов манифест објављен током предизборне кампање, са дугорочним реформама у областима одбрамбене индустрије, војске, образовања, становања, здравства, науке и демографије.
На уредбе се гледало као на главни приоритет Путинове администрације и новоформираног кабинета, чија се ефикасност често мерила по томе колико је успешно успео да заживи Путинова опредељења.
Други Путинов мандат обележен је низом премештаја и оставки високог профила. Међу најважнијим именовањима била су места руководилаца Централне банке Русије, Обрачунске коморе Русије, заменика премијера, министара Регионалног развоја и за Далеки исток, као и именовања мноштва помоћника и изасланика.
Путинова способност да брзо доноси одлуке испробана је 2012 године, када су поплаве задесиле југозапад Краснодарске области и однеле 170 живота, после чега је уследила друга велика поплава на Далеком истоку Русије која је погодила 180 000 људи.
Олимпијске игре у Сочију 2014 године биле су свакако један од највећих тријумфа у историји руског спорта. Упркос страху од терористичких напада изазваном с два самоубилачка бомбашка напада у Волгограду крајем 2013, Олимпијада је прошла без проблема и Међународни олимпијски комитет касније их је описао као најбоље у живом сећању. Русија је била на врху по броју златних и укупном броју медаља, упечатљива победа коју је помрачила долазећа олуја на украјинском хоризонту.
Гром је ударио у марту ове године, када је већински руско Кримско полуострво на Црном мору одбило да призна режим у Кијеву, режим који је на власт дошао фебруарским пучем, гласајући за напуштање Украјине и улазак у Русију – потез који је наљутио Запад, који је већ стао уз Мајдан покрет.
Рекордни рејтинг
Спајање Крима с Русијом – деценијама после поклона Украјини хиром совјетских владара – дигло је домаћи рејтинг Владимира Путина у рекордне висине. Према резултатима Втсјомовог испитивања јавног мнења из марта 2014 године, популарност Путина код куће је достигла рекордних 70 одсто, упркос тежини санкција Русији од САД и Европске уније.
Путин је наставио с победама, надмашио је и рејтинге светских лидера за другу годину мандата, а у октобру 2013. је доспео на врх Форбсове листе најмоћнијих људи.
Руски политички аналитичар Алексеј Конков сматра да је Путинова спољна политика у последњих неколико година показала да је Русија спремна да брани своје интересе у глобалној арени. Такође се показало да је руски лидер успео да задржи уравнотежен став у кризним ситуацијама.
Предстојећи изазови
Путинова годишњица долази усред тешких времена, и унутар и изван Русије, каже Михаил Ремезов, директор Института за националну стратегију са седиштем у Москви.
Ремезов каже да ће Русија морати да прође кроз много промена да би се ослободила стиска санкција. “Ми говоримо о реформи нашег модела развоја и развоју са више самопоуздања.”
Питање је да ли је земља способна за одржив раст и велику обнову, каже Владимир Слатинов с Института за хуманитарна и политичка истраживања.
“Русија неће бити у стању да спроведе своје амбиције а да њена економија не расте брже и ако не обнови своју инфраструктуру. Другим речима, без онога што зову одржив раст”, рекао је он за агенцију РИА Новости.
Извор: en.ria.ru
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
