Pročitaj mi članak
Мит о необоривом америчком „невидљивом“ ловцу бомбардеру Ф-117А срушен је у једном сремском селу на данашњи дан пре 16 година.
Мит о необоривом америчком „невидљивом“ ловцу бомбардеру Ф-117А срушен је у једном сремском селу на данашњи дан пре 16 година, када су га јединице југословенске војске обориле док је био у акцији НАТО бомбардовања Србије 1999. године.
Ф-117А „ноћни соко“, који је после бројних акција у Либану, Панами, Ираку… стекао ореол „невидљивог“, оборен је 27. марта у војвођанској равници у сремском селу Буђановци, три дана после почетка НАТО бомбардовања Србије.
Ту летилицу оборио је 3. дивизион 250. бригаде Противваздушне одбране, који су у 20.42 сата, захваљујући способности јединице, исправној техници и „малој техничкој иновацији“ успели да га погоде са земље.
„Ноћни соко“ је пао у атар села Буђановци, пошто је претходно гађан са две ракете типа „нева“, а јединицом која га је оборила командовао је пуковник Золтан Дани.
Авион Ф-117А је опремљен са два „џенерал електрик Ф404“ турбо мотора и четворостепеном контролом лета, носи различито наоружање, има савремени навигациони систем интегрисан у дигитални пане у кабини, која појачава ефикасност мисије.
Цена тог авиона, по намени – ловца, којег је од 1982. до 1990. године производила америчка компанија „Локид“, износила је 45 милиона долара.
Авион је дугачак 20,3 метара, висок 3,8 метара са распоном крила од 13,3 метара, а постиже максималну брзину 0,9 маха.
„Ноћни соко“ је изузетну репутацију стекао борбеним летовима над Ираком у Заливском рату 1991. године, када је, по објављеним подацима, 1.270 пута пролетео непримећен над ирачким радарима, у 39 борбених мисија.
Ф-117А је конструисан у облику брушеног дијаманта, што је неуобичајно за летилице те намене, а у америчкој војној терминологији добио је назив „стелт“, што на енглеском језику значи „кришом“, „у потаји“, или „невидљиви авион“.
„Ноћни соко“ је представљао симбол моћи због савремене технологије којом је опремљен, што му је омогућавало да буде „невидљив“ за радарске системе.
Авиони тог типа конструисани су са оштрим угловима, који представљају скуп кривина од којих се одбијају радарски зраци, а захваљујући сачињеним специјалним композитним материјалима утичу да се летилица не може регистровати на радару.
Делови, над Србијом срушеног, ловца бомбардера Ф117А чувају се у Музеју ваздухопловства у Београду.
Права истина: Ђорђе Аничић оборио Ф-117 А (ВИДЕО)
Потпуковник Ђорђе Аничић је уствари српски официр који се у време НАТО агресије на Србију налазио на месту заменика команданта 3. ракетног дивизиона ПВО, у борбеном раду руковалац гађања у борбеној послузи на ракетном систему С-125М „Нева“ који је оборио такзовани „стелт“.
Изузетно значајан догађај у историји Србије какав је обарање Ф-117 А, 27. марта 1999, током 78-дневног НАТО бомбардовања, постао је на жалост, плен пропагандне кампање бившег команданта 3рд ПВО, Золтана Данија, који настоји да сву славу и заслуге за успех 3.ракетног дивизиона ПВО припише себи у једној бескрупулозно вођеној ауторекламерској кампањи коју можемо назвати „Операција Минхаузен“ (За немачког барона Карла Фридриха Минхаузена, који је био стварна личност, каже се да је био највећи лажов икада. Минхаузен је са непуних двадесет година приступио руској војсци и са њима се борио против Турака.
По повратку у Немачку измишљао је и причао невероватне авантуре о свом боравку у Русији, летењу на Месец и свом грандиозном јунаштву.) Минхаузен Дани је у свом баронисању измислио да је извршио модификације на ПВО систему „Нева“ па је због тога авион „стелт“ технологије постао видљив. Ова невероватна лаж подржана је и филмом “21 секунд“ редитеља Жељка Мирковића који представља обману јавности на глобалној скали.
Жељко Мирковић је дезинформисао јавност, упркос објашњењима и упозорењима чланова борбене послуге која је учествовала у обарању „невидљивог“ на „минхаузенски“ ниво приче Данија Золтана, а уз финансијску помоћ институција у земљи и добио је бројна признања и награде на филмским фестивалима.
Измишљотину о модификацији покушао је да рационализује сам Дани који у документарном филму „Невидљива смена“ признаје да никакве модификације није било и да је тој лажи прибегао водећи пропагандни рат против НАТО-а.
Са друге стране, једино потпуковник Ђорђе Аничић није поводом обарања „стелта“ унапређен у виши чин, нити на било који други начин стимулисан поводом тог успеха, већ је постављен на формацијско место нижег чина што говори да су и институције војске вођене интересним стратегијама, добијањима чинова и ордења на рачун овог успеха и бескрупулозног одбијања да награде оног који је за успех заслужан, одговорне за беспризорно ширење неистинитих информација у вези са тако важним догађајем у нашој историји.
На срећу, потпуковник Анићић је оставио необориво сведочанство о дешавањима у 3. Ракетном дивизиону током НАТО агресије: Ратни дневник који је на десетогодишњицу обарања објављен у форми књиге под називом „Смена“, на велико задовољство осталих чланова борбене послуге и до тада обмануте јавности.
(Танјуг, Двери, Србин.инфо)
