Pročitaj mi članak
Митрополит загребачко-љубљански за Новости каже да многи затварају очи пред овим проблемом или уопште не реагују: Повратак културног блага, однетог из храмова СПЦ, тек када се створе услови.
Мало је места у Хрватској где православни храмови нису проваљивани, обесвећивани, или били огласне табле за изливе мржње.
На ово указује нови митрополит загребачко-љубљански Порфирије, истичући да се осећа крајње нелагодно када види нападе на српске храмове широм те земље. Довољно је, указује његова екселенција, погледати изложбу фотографија „Сјај боље прошлости“ у просторијама загребачке „Просвјете“. Она је јасно сведочанство у каквом су стању верска и културна баштина Православне цркве у Хрватској данас.
– Искрен да будем, јасна осуда ружних поступака и догађаја од представника других цркава и верских заједница, поготову хришћанских, мени као и другим православним епископима, свештеницима и нашем народу, била би права утеха – каже митрополит Порфирије.
* Како оцењујете положај православних верника у Хрватској?
РАЗГОВОР СА ВУЧИЋЕМ
* Можете ли нам рећи део онога о чему сте разговарали са премијером Вучићем за време његовог боравка у Загребу?
– У разговору са премијером Вучићем су учествовали епископи далматински Фотије, горњокарловачки Герасим, славонски Јован и моја маленкост. Премијер је желео да га архијереји непосредно упознају са животом Српске цркве у Хрватској, о проблемима са којима се сусрећемо. Његов долазак је знак подршке матичне државе за нашу Цркву и народ. Договорена је и конкретна даља помоћ, у склопу мера за оснаживање добросуседске сарадње двеју држава.
– Православни Срби деле свакодневне егзистенцијалне проблеме са већинским становништвом, нашом браћом католицима и другима. То су проблеми који са више или мање успеха савладавају све земље јужне и југоисточне Европе, и не само оне.
Постоје и проблеми који су последица трагичних ратних збивања и одласка у избеглиштво већине православних, пре свега стварање услова за повратак, обнова путева, довођење струје, обнова кућа. Али постоји и проблем који је изнад свих тих проблема и који последњих месеци узрокује да се ниједан од наведених уопште не решава. То је постојање атмосфере страха, поготово у време предизборних кампања.
* Мислите ли на поступке појединаца према Србима у Хрватској који код њих изазивају страх?
– Да будем прецизан, не мислим да то долази од стране великих играча, али они, мање-више невољно, затварају очи или недовољно јасно реагују.
* Кога сматрате великим играчима?
– Најчешће политичари у предизборним кампањама воде рачуна, на пример, колико гласова доноси километар новог пута, колико телефонска централа или слично. У тај контекст, међутим, никада не сме бити стављено генерисање било које врсте страха код било кога. Где има страха нема слободе и демократије. По правилу, када сви избори прођу, околности се свагде враћају у нормалу. Али, штету је немогуће поправити.
Достојевски нас учи да смо сви одговорни за свакога и све на земљи. Апостол Павле, који поучава и католике, православне и све људе света, каже: ако страда један уд, с њим страдају сви удови. То није нека мистична слика, него реалност коју треба препознати.
* Како сте доживели грубе насртаје на ћирилицу у Хрватској?
– Као неприхватљив цивилизацијски чин и исто тако неприхватљиву манипулацију трагедијом људи који су изгубили најближе у годинама које су за нама, а које се не смеју поновити. Јасно је да је то манипулација оних који желе да Срба овде више не буде.
* Јесу ли посебне школе за децу у Вуковару добро решење или не?
– Противим се сваком подвајању људи, а поготово деце. Хришћанска љубав једина је права претпоставка будућности, а да бисмо до те љубави дошли на овим просторима потребно је разговарати, водити искрен дијалог на свим потребним нивоима. Потребно је опростити један другоме и мирно живети. Хришћани смо. У начелу сам против посебних школа за децу, осим када је то нужно, али као привремено решење. Надам се да ћемо сви заједно смоћи снаге да сви живе без икаквог страха.
* Као важан проблем односа између Хрватске и Србије истиче се и питање враћања културног блага?
– Помињући изложбу фотографија „Сјај боље прошлости“ индиректно сам већ рекао нешто о томе. То културно благо махом је власништво Српске православне цркве, однето је из наших храмова. Склоњено од ратног пожара. Тамо где се налази заштићено је по музеолошким прописима, извршени су потребни конзерваторски радови. Сачувано је за будуће нараштаје.
* А где би требало то благо, по вашем суду, да буде?
– Наравно да треба да буде тамо где је и настало: у српским храмовима на подручју Хрватске. Да ли за то постоје услови, безбедносни, микроклиматски? Нажалост, не постоје. Ни елементарни. Причамо о ремек-делима. Не морате ићи у места одакле иконе потичу. Погледајте изложбу. Доста тога је, чујем, по приватним збиркама и неусловним депоима овде у Загребу. Кажу да је икона било и на аукцијама на Западу. Очекујемо да се надлежне хрватске институције побрину и о томе. Када се створе услови за враћање, одмах треба све вратити. Ту смо сву сагласни, Црква и владе обеју држава. Али, док услова за смештај не буде, изричито сам против враћања.
* Како су вас верници у Хрватској примили?
– Прави и искрени верници, пре свих православни Срби, затим и католици, муслимани, Јевреји, протестанти, деле у највећој мери исте вредности. Од свих њих сам примљен изванредно, са најлепшим жељама и намерама за мене и мој народ.
* А политичари?
– Лично сам на изванредан пријем наишао и од свих политичара са којима сам официјелно имао контакте, као и у неслужбеним сусретима. Готово без разлике.
* Били сте и на инаугурацији нове хрватске председнице Колинде Грабар Китаровић?
– Почаствован сам и присуством на инаугурацији госпође Грабар Китаровић. То је јасан знак уважавања и заједнице коју представљам. Познајем политички живот и, понављам, очекујем да ће се сви окренути решавању реалних проблема. Хрватска, по људским и природним потенцијалима, заиста може и треба да савлада све препреке и искушења и постане земља благостања. У стабилном демократском амбијенту благостању заједнице допринос ће засигурно, као што је то на овим просторима бивало вековима, дати и православни Срби.
* Како видите хрватско-српске односе у будућности?
– Желим да, пре свега, то буду односи два хришћанска народа. Два народа која говоре језицима који се веома мало разликују, народа који су вековима не суседни него испреплетани, у градовима, селима, улицама, породицама. Подсетићу све како је односе Срба и Хрвата видео патријарх српски Јосиф Рајачић: „Србљи и Хрвати најближа су браћа међу собом, али је опет сваки народ имао и своје особито име… Србљи имаду своју, а Хрвати своју историју…
Србљи имају своју источну, а Хрвати своју западну Цркву… свој језик. Ако дакле Србљи и Хрвати и јесу најближа браћа, ипак они нису један исти народ. Када помињем разлику ову, не чиним то за цијело зато да ове народе једнога од другога отуђујем, него зато да их баш тиме у пријатељском одношењу утврдим, као браћу“. Такве односе и ја желим у будућности.
ОСЕЋАЊА СУ ПОДЕЉЕНА
* Какви су вам утисци од када сте у Загребу и Хрватској?
– Двојаки. Срео сам леп град, пун живота. Не мислим само на Загреб, али морам рећи да је Загреб прелеп град. Суграђани су учинили да се осећам као у својој кући. Упознао сам много добронамерних људи, стекао дивне пријатеље. Осећам се лично обогаћеним. Са друге стране, када видим нападе на српске храмове широм земље, осећам се крајње нелагодно.
* Дакле, утисци су вам помешани?
– Са једне стране дивни људи, пријатељи, браћа и сестре, а са друге стране они који најчешће скривени тамом ноћи уништавају и прете фашистичким паролама и знамењима.
