Pročitaj mi članak
Запад не крије да циљ санкција и притисака на Русију уопште није Украјина, изјављује Сергеј Лавров. Вашингтон и Брисел покушавају да наметну Москви свој став о кључним, принципијалним питањима, подвукао је министар иностраних послова Русије. То је прошли век, прошла епоха, колонијално инертно мишљење, уверен је Сергеј Лавров.
Пре свега оваква изјава сама по себи је велика сензација.
Сергеј Лавров је врло професионалан, са огромним искуством; миран, суздржан и врло умерених политичких погледа.
Свима је познато да дипломати језик није дат да изражава своје мисли – већ напротив, вешто да их скрива, тако да се главно питање састоји у томе зашто је он решио да у датом тренутку открије карте.
Очигледно криза и дипломатска борба око ње су стигли до неке критичне тачке, па наше руководство је дошло до закључка да овај модел њеног решења који нуди Запад, тачније постављање сталних нових услова за укидање санкција – за Русију није прихватљив.
Наравно, то не значи да Запад и Русија не могу на крају крајева да се договоре, јер како је приметио Сергеј Лавров, ни Европа од Русије, ни Русија од ње никуда не могу.
То су суседи са вековном заједничком историјом; и односи ће се успоставити чим западни политичари почну да размишљају глобалније.
На крају крајева, Русија је много пута спасавала Европу од ње саме.
Ми желимо равноправну сарадњу, али управо равноправну. Желимо да из сфере спољне политике нестане идеологија, да се не врше покушаји жртвовања економије ради дoстизања прилично сумњивих једностраних геополитичких циљева.
Постоји школа мишљења чије присталице сматрају да је потребно одлучити се на једностране уступке са руске стране како би се добила некаква економска корист, избегла штета.
Ја не припадам тој школи – не зато што не волим своју земљу. Већ једноставно зато што у спољној политици код таквих земаља као што је Русија постоји још и обавеза одбране праведности и равноправности, демократског карактера међународних односа.
Запад поставља Русији следеће услове: ако Москва помогне у регулисању кризе у Украјини, он ће укинути санкције. Москва са своје стране, по речима Лаврова, одговара једноставно: никакве критеријуме и услове такве врсте руска страна неће испуњавати и усаглашавати.
Русија и тако више него било ко други чини како би криза у Украјини била регулисана, подвукао је Лавров.
Управо Москва је стајала на извору априлске иницијативе у Женеви, каснијих берлинских споразума. Мински договори су резултат иницијатива председника Русије Владимира Путина и Украјинe Петра Порошенка.
Према речима министра, сада Москва, користећи све везе, постиже савесно поштовање ових договора. Истовремено западне колеге не користе превише свој утицај на кијевске власти како би их убедиле у безалтернативност кретања путем који је био усаглашен између њих и устаника.
У последње време понашање САД постаје све више парадоскално. Са једне стране, Вашингтон упућује све ресурсе на изолацију Русије. Истовремено, Бела кућа позива Москву на сарадњу у решавању проблема Ирака, Сирије, супротстављању групацији Исламска држава.
Између осталог, оваква политика карактеристична је за Американце, истакао је Сергеј Лавров.
То је црта карактеристична за Американце – такав потрошачки прилаз међународним односима. Они сматрају да имају право да кажњавају земље када оне поступају по неком питању другачије него што жели Вашингтон.
Али од истих тих земаља захтевају сарадњу по питањима која су од виталне важности за САД, за њихове савезнике. То је погрешан прилаз, и ја сам о томе разговарао са Џоном Керијем. Мени се чини да он схвата неозбиљност таквих покушаја – у крајњој мери у погледу оног што се тиче односа САД и Русије.
Лавров је изразио уверење да су сада западне земље спознале погубност актуалног курса усмереног на то да се казни Русија.
Министар је уверен да такав империјски, инертни прилаз међународним пословима неизбежно ће бити коригован, али то ће нажалост трајати дуже време.
Лавров: Односи РФ и САД су дотакли дно и захладнели на дужи рок
На предавању које је одржао у оквиру пројекта Грађански универзитет, шеф руске дипломатије Сергеј Лавров је истакао да период захлађења у односима РФ и САД потрајаће дуже време.
Дипломата је нагласио да ће Американцима бити потребно извесно време да приспитају своје место у свету и спознају шта се догодило током последње деценије. Лавров је изразио наду да се погоршавање односа између Москве и Вашингтона неће наставити. По министровом мишљењу ниво сарадње досегао је дно, а покушаји обнављања односа тренутно не постоје.
НАТО И АРКТИК
Министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров изјавио је да не види потребу за присуством НАТО снага на Арктику.
„У НАТО доктринама и анализама повремено се говори о томе како ће се на Арктику увећавати војни фактор у контексту заоштравања борбе за ресурсе.
Москва сматра да на Арктику нема никаквих проблема, који би захтевали учешће НАТО блока“, нагласио је министар.
По његовим речима „нема никаквих проблема, који захтевају војно решење, Арктик је територија дијалога“.
Он је нагласио да ипак није реч о новом хладном рату. По њему јачање руских односа са Сједињеним Америчким Државама и Европском унијом нема алтернативу.
„Ми поступамо на основу поставке да јачање наших односа са ЕУ, као и наших односа са САД, нема алтернативу“, рекао је Лавров.
Руски дипломата је и додао да су западне санкције према Руској Федерацији у супротности су са интересима ЕУ, оне причињавају штету европским интересима и усвојене су под притиском Вашингтона.
Москва је сигурна да проширење конфронтације на евроатлантском подручју води на слепи колосек.
Лавров сматра да ће се у Европској унији повећавати број гласова за подршку дијалога са РФ, а Москва ће се и даље залагати за постепени развој заједничког простора са Европом.
Линија развоја односа РФ и АТР реализоваће се независно од конјунктуре, а западне санкције представљају додатни стимуланс за то, нагласио је министар.
Шеф руске дипломатије је још изнео стави и да међународна коалиција за борбу против тероризма треба да буде установљена кроз Савет безбедности Уједињених нација, а не на једностран начин да би се постигли одређени геополитички циљеви.
„Уколико говоримо о коалицијама, хајде да оформимо такву коалицију, хајде да о томе усвојимо одлуку на Саветом безбедности Уједињених нација“, рекао је шеф руске дипломатије.
Он је рекао и да је веома погрешно, ненормално и контрапродуктивно борбу против тероризма субординисати политичком циљу кажњавања режима, и да то води само до повећавања хаоса, пренели су руски медији.
Што се тиче Сирије и Ирака, Лавров је рекао да Москва наставља да помаже тим земљама у борби против тероризма, укључујући и испоручивање оружја у великом обиму.
„Ми настављамо да помажемо владе Ирака и Сирије, као и других земаља у региону у њиховој борби против верског екстремизма који се бори за власт. Наша подршка укључује и снабдевање тих влада великим количинима оружја и војне опреме како би била повећана њихова борбена способност“, рекао је Лавров.
Москва се залаже, наставио је он, за консолидацију међународних напора за борбу против глобалне претње тероризма.
Сирија се бори против разних побуњеничких и екстремистичких група, од почетка грађанског рата који је избио 2011. године. Једна од таквих организација, џихадистичка група Исламска држава Ирака и Леванта (ИДИЛ), привукла је недавно међународну пажњу, пренела је руска агенција Тасс.
ИДИЛ се бори против сиријске владе од 2012. године, али је проширила своје нападе на Ирак јуна 2014. године установивши Исламски Калифат на територијама које контролише. Коалиција коју предводе САД, тренутно изводи ваздушне нападе на мете ИДИЛ-а у Ираку и Сирији.
ДОНБАС
Русија је спремна да обезбеди беспилотну летелицу и одговарајући персонал, а све у циљу праћење ситуације у Донбасу, изјавио је министар спољних послова РФ Сергеј Лавров.
Он је нагласио да је специјална посматрачка мисија ОЕБС-а замолила да им се обезбеди додатна опрема, заштићена транспортна средства и беспилотне летелице.
По његовим речима, слични захтеви упућени су Француској, СРН и Италији.
Што се тиче политичке кризе у Украјини, Лавров је рекао да су споразуми постигнути у Минску отворили могућност за њено решавање.
„Након потписивања споразума из Минска, сада су се поново појавиле перспективе за политичко решење. Као што знате, на састанцима у Милану, председник (Владимир Путин) је поновио нашу подршку пуној имплементацији споразума постигнутих уз подршку Русије и Организације за европску безбедност и сарадњу, и то имплементацији од свих страна“, казао је Лавров.
Поводом Авганистана, Лавров је рекао да је НАТО одбио да сарађује са Организацијом споразума о колективној безбедности (ЦСТО) на питању стабилизације у тој земљи.
Министар је истакао да ЦСТО редовно спроводи активности у борби против тероризма и сузбијања наркотика дуж спољних периметара агванистанске границе, али да би савезништво НАТО са ЦСТО било најприродније.
„Наши партнери из НАТО упорно су последњих 10 година одбијали наше предлоге да радимо заједно кроз ЦСТО“, додао је министар.
У ЦСТО су Јерменија, Белорусија, Казахстан, Киргистан, Русија, Узбекистан и Таџикистан, пренела је агенција РИА Новости.
Русија је и даље веома забринута због сталних претњих од тероризма и шверца дроге из Авганистана, посебно кад међународне борбене трупе напусте ту земљу 2014. године, наводи агенција.
Око 41.000 војника НАТО остало је у Авганистану да се, заједно са тамошњом војском и полицијом, бори против талибанских побуњеника. Њихова борбена мисија ће бити окончана у децембру, после чега ће највероватније око 12.000 војника остати у 2015. години на пословима обуке и подршке владиних снага безбедности.
(Глас Русије, Танјуг)
