Прочитај ми чланак
На званичном сајту Министарства за трговину и индустрију Косова, у делу у коме се инвеститори који улажу на Косово позивају да га посете, поред џамије налази се и српски манастир Високи Дечани.
Међутим, у његовом опису се нигде не наводи да је у питању део српске културне баштине?!
Високи Дечани на спорном сајту описани су као манастир под заштитом УНЕСКО који потиче из 14. века. Уз њега је дат кратак опис у коме се нигде не помиње ко је изградио манастир, коме припада и чију културу негује.
Иако се њиме хвале, од завршетка ратних сукоба на Косову и Метохији манастир Високи Дечани био је четири пута мета оружаних напада албанских екстремиста − два минобацачка напада 2000. у мартовском погрому, а последњи напад зољом на манастир догодио се 2007. године.
Како за наш портал наводи Мирко Крлић, помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Владе Републике Србије, ово је друга фаза Албанаца − присвајање српских споменика, којој је претходило уништавање српске баштине.
– То је део безвлашћа које тамо влада. Неотуђиво је право сваке земље да управља својим културним наслеђем, па су према томе држава Србија, њене институције и СПЦ одговорне за манастир Високи Дечани. Избацивање одреднице чији је манастир у питању је крађа на најгори могући начин. У Турској је, примера ради, две трећине грчког културног наслеђа, али тамо никоме није пало на памет да то назове турским. Питање је шта је следеће – наводи Крлић.
Он додаје да би Албанци требало најпре да испоштују одлуку свог Врховног суда и врате манастиру земљиште које му припада, као и да очекује да ће у Бриселу ускоро тема разговора с Приштином бити и културна баштина.
Игуман манастира Високи Дечани ахримандрит Сава Јањић објашњава да СПЦ улаже велике напоре да се приштинске власти приволе да поштују сопствене законе који и те како признају Српску православну цркву и њено духовно и културно наслеђе.
– Прећуткивање идентитета нашег познатог манастира на КиМ представља покушај да се негира његов идентитет, иако нигде конкретно не наводе да је то албански манастир. Манастир може свако да посећује, али нико осим СПЦ нема право да организује било какве посете инвеститора ради улагања новчаних средстава. То је део српске баштине на Косову – каже Јањић за Телеграф.
Ово није први пут да Албанци покушавају да својатају Високе Дечане. Почетком године тврдили су да је амблем двоглавог орла на светој столици “јасно обележје Албаније” и да је сходно томе манастир албански.
– Њих иритира што је то српски манастир. Високе Дечане никако не бисмо могли назвати албанским културним наслеђем. Зна се ко је ктитор Дечана и ко их је изградио. Назвати га албанским није коректно и то може само да уради неко ко је незналица. Високе Дечане треба описивати онако како је то УНЕСКО прихватио. Овако прецизирање не смета јер свако ко би тамо отишао видео би чији је заправо то манастир – каже Живица Туцић, историчар религије.
На сајту УНЕСКО-а Високи Дечани су описани као задужбина српског краља Стефана Дечанског и као манастир који се налази у Аутономној покрајни Косово. Ни у једном тренутку се манастир не назива косовским ни албанским. Такође, манастир Високи Дечани као и остали споменици културе на Косову налазе се од 2004. године на листи угрожене културне баштине у свету.
(Телеграф)
