Pročitaj mi članak

ISLAM ULAZI U SRCE EVROPE, Srbija čuva hrišćanstvo

0
Фото: Вечерње новости

Фото: Вечерње новости

Последња истраживања најављују крупне промене у свету религије наредних деценија. Мислимани су конфесија која бележи најбржи раст. У Србији без битних промена.

Број муслимана 2050. године први пут у историји човечанства биће готово изједначен са хришћанским становништвом. У реч божијег посланика Мухамеда вероваће око 2,8 милијарди људи на планети, док ће Христово учење следити свега око 100 милиона верника више. Ислам је, према свим параметрима, религија која се најбрже шири међу светским становништвом.

УЗ ХРИСТА

Чврсто језгро хришћанства и у будућности биће Јужна Америка и Кариби. Христову реч и у деценијама које су пред нама у овим делу света следиће апсолутна већина становништва. До 2050. године, према прогнозама стручњака, Нови свет забележиће свега који проценат мање хришћана него што је забележено 2010. Број скептичних према вери, међутим, у порасту је и у Латинској Америци. Прогнозира се да ће 45 милиона неверујућих ускоро нарасти на 65 милиона, што чини мање од 10 посто укупног становништва.

Да су шансе да свет у будућности буде устројен по исламским мерилима и те тако велике закључили су амерички статистичари из „Пју рисрч центра“.

Њихово недавно објављено истраживање „Будућност светских религија до 2050“ потврдило је тврдње да је хришћанска вера у свету у озбиљној дефанзиви и да полако, али све сигурније, своје место уступа младом, виталном и често агресивном исламу.

Анализа америчких научника показује да се глобална верска утакмица игра не само на далеким деловима планете, већ и у Европи. Хришћански идентитет Старе даме у блиској будућности неће бити доведен у питање, али тема је за размишљање чињеница да ће до 2050. муслимани чинити 10 посто укупног становништва Европе.

Стари континент је, према оцени америчких стручњака, једина регија којој се прогнозира озбиљан пад укупне популације.

Њено хришћанско становништво, уколико се наставе постојећи трендови, у декадама које су пред нама смањиће се за око 100 милиона људи (са тренутних 553 милиона на 454 милиона).

У том погледу важна је и чињеница да у Европи јача отпор према религији. Америчка анализа показује да се готово четвртина Европљана 2050. неће изјашњавати као религиозно.

Пад природног прираштаја у готово свим земљама од Атлантика до Урала, заједно са хлађењем верских осећања, уједно су и резултат повећања броја муслимана у европским земљама, који ће у следећих неколико деценија порасти за приближно шест процената.

Да је ислам у све јачем замаху, који озбиљно мења религијску карту света, показују и пројекције вероисповести већинских народа у појединим државама. Хришћанско становништво, према овом истраживању, пашће испод прага половине укупне популације на Новом Зеланду, у Аустралији, Великој Британији, Француској, Холандији… Муслимани ће у следећих пар деценија постати већина у нама суседним Македонији и Босни и Херцеговини.

Тиха борба „крста и луне – два страшна симбола“ преокреће се у корист муслимана и у другим деловима света и полако средишта хришћанства премешта ка другим деловима света. То показује податак да ће за 35 година четворо од 10 хришћана у свету живети у – Подсахарској Африци.

– Атеисти, агностици и сви остали који се не декларишу као припадници религијских праваца, без обзира што је њихов број у порасту у државама попут САД или Француске имаће све мањи удео у светском становништву – један је од закључака анализе конфесионалног скенера света.

– Будисти ће и 2050. године бити на приближно истом нивоу као и 2010, док ће број хиндуиста и Јевреја бити повећан. Индија ће задржати већину Хинду верника, али и уз Индонезију добиће и најбројнију муслиманску популацију на свету.

МУСЛИМАНИ НАЈМЛАЂИ НА СВЕТУ

Један од најважнијих кључева виталности исламске вере је у старости муслимана. Истраживање америчких стратистичара показало је да је чак 34 посто следбеника пророка Мухамеда млађе од 15 година. Готово две трећине муслимана није још ступило у седму деценију живота, а од 60 година је старије свега 7 посто укупног броја муслиманских верника. Хришћанско становништво света, поређења ради, драстично је старије. Млађих од 15 година међу њима је свега 27 посто, а већи је и постотак људи у распону од 15 до 59 година.

Амерички статистичари утврдили су и да ће број хришћана у САД за 35 година опасти са више од три четвртине колико их је данаса, на укупно две трећине америчке популације. Јудаизам више неће више бити највећа нехришћанска религија у Америци, с обзиром да ће их муслимани својом бројношћу надмашити.

Западном свету добро је позната чињеница да је од светских религија само ислам у експанзији. Без обзира на то спомена конкретних бројки које то и доказују нема у празничним посланицама и јавним иступима папе Фрање нити поглавара Православне цркве. Тумачи кретања на Старом континенту то објашњавају политичким бонтоном.

Србији, већински хришћанско-православној, макар према бројкама, ни у деценијама које су пред нама не прети промена конфесионалне структуре.

Према попису спроведеном 2011. године, 85 посто становништва припада православној вери. На другом месту су католици, који чине око пет посто грађана, док су муслимани на трећем месту са уделом од свега три посто у укупној популацији.

Да се домаћа конфесионална слика неће у скорој будућности мењати потврђује и демограф Владимир Никитовић из Института друштвених наука. Он каже да Србија није средина у којој треба очекивати веће мешање религија и култура, које би могло да промени верско лице државе.

– Ми нисмо држава попут Француске или Велике Британије где је на делу мешање становништва различитог порекла, обичаја и вероисповести – објашњава Никитовић.

– С обзиром на стопу рађања код муслимана, пре свега Бошњака, Рома и Албанаца, можемо да очекујемо повећање њиховог броја, али сигурно не у озбиљнијим размерама.

Никитовић указује да стопа рађања Бошњакиња од 2,4 омогућава тек нешто више од просте замене генерација. Албанке са 2,2 су према овом мерилу ниже пласиране, мада се због бојкота пописа овај податак узима са одређеном резервом. Највећу стопу фертилитета имају Ромкиње и она износи 2,8.

Извор: Вечерње новости