(Н. Бабић)

Анализа: Договор министара у Берлину – могу ли Русија и ЕУ заједно смирити Порошенка? Плус: Преглед стања у Украјини и осврт на Путинов говор амбасадорима.

За време данашњег састанка министара спољних послова Русије, Немачке, Француске и Украјине у Берлину постигнут је договор – у заједничкој изјави се наводи како ће „не касније од 5. јула Контактна група да настави са радом по питању постизања безусловног и обостраног трајног прекида ватре“.

Другим речима, примирје је поново у плану, но овог пута су се уз Русију и Украјину укључиле Немачка и Француска. Подсетимо, Поросенко је поручио како се примирје прекида те како се покреће потпуна офанзива против побуњеника . Свега 24 сата након, прича се још једном мења.

Руски МВП Сергеј Лавров истиче како ће у споменутој Контактној групи учествовати представници власти из Кијева и представници побуњеника из Народне Републике Доњецк и Луганск.

„Примирје треба да буде надзирано од стране ОЕБС-ове специјалне посматрачке мисије у Украјини“, наводи су у заједничкој изјави.

Текст: 02/07/2014.

На службеним страницама Кремља стоји како су 30 јун после подне руски председник Владимир Путин, немачка канцеларка Ангела Меркел, француски председник Франсоа Оланд и председник Украјине Петро Порошенко, као што је било договорено дан раније, телефоном разговарали о начину решавања кризе у Украјини.

Руски председник је нагласио потребу да се продужи прекид ватре и успостави поуздан механизам за надзор примирја, а да у свему активну улогу мора да има Организација за европску безбедност и сарадњу. Четири лидера су се договорили да ће брзо организовати трећи круг консултација између представника Кијева и југоисточних регија. Постигнут је договор и да министри спољних послова четири земаља успоставе хитан контакт како би се почели да предузимају практични кораци о питањима о којима се расправљало током телефонског разговора.

Недуго потом се украјински председник Петро Порошенко обраћа јавности и говори „како неће бити продужења примирја на истоку Украјине“, те објавио наставак и ескалацију рата.

„Напасти ћемо и ослободити своју земљу“, поручио је Порошенко 30. јуна у 19 сати по локалном времену.

Шта се то догодило у тако кратком року да је украјински председник одустао од договора којег је постигао с немачком канцеларком Ангелом Меркел, француским председником Оландом и руским председником Путином?

Руско министарство спољних послова не искључује да је до промене става Кијева, а нарочито до одлуке о прекиду примирја, дошло делом због спољних утицаја.

„Чини се да су промена става Кијева, укључујући и одлуку да се не продужи прекид ватре, коју је украјински председник лично најавио 30. јуни, условљени спољним утицајима, упркос ставу водећих чланица Европске уније“, саопштило је руско министарство спољних послова, које је и нагласило „да сви одмах требају да окончају крвопролиће, како би се обезбедило одрживо примирје и покренули преговори“.

Лавров: Током протекла два дана сазнали смо цену прекида примирјаТоком протекла два дана сазнали смо цену укидања примирја у Украјини, она се мери људским животима, рекао је министар спољних послова Руске Федерације Сергеј Лавров после четвоространог састанка са министрима спољних послова Немачке, Француске и Украјине.
Према његовим речима стране су успеле да се договоре о Декларацији о регулисању конфликта на југоистоку Украјине.
Лавров је нагласио да прекид ватре није сам по себи циљ, већ је неопходан како би се спречиле цивилне жртве.
Франк Валтер-Штајнмајер рекао је да ће наредни састанак контакт групе за регулисање ситауције на истоку Украјине бити одржан ове недеље, до 5.јула.
Он је високо оценио спремност Русије да сарађује у обезбеђивању стабилности на руско-украјинској граници.

Москва је од Кијева тражила да престане да напада градове и наметне прави и искрен прекид ватре.

„Још једном позивамо Украјину да као оружје у геополитичким играма престане да користи линију насилне репресије против демонстраната. У противном ће украјинске власти морати да одговарају за злочине почињене над цивилима у источној Украјини“, наглашава се у саопштењу руског министарства.

Одговор о промени става Петра Порошенка можемо да тражимо у Вашингтону, који је недуго потом, упркос напорима канцеларке Меркел и председника Оланда, саопштио „како подржава наставак антитерористичке акције против проруских сепаратиста на истоку Украјине“, што значи да су европски лидери и њихове одлуке за савезнике с оне стране Атлантика потпуно неважни, уколико су у супротности са америчким интересима.

Наиме, током конференције за новинаре у Вашингтону гласноговорница америчког Стејт департмента, Марија Харф, изјавила је „како САД подржавају одлуку председника Украјине Петра Поросхенка да настави са кривичном операцијом у земљи, тврдећи да је украјински председник учинио све што је могао да се реши тешко стање у земљи „.

Према америчком Стејт департменту, украјински председник је „учинио важан искорак када је милицијама на истоку дао времена за договор“.

Одговарајући на питање о одлуци председника Украјине да не обнови примирје на истоку земље, гласноговорница Стејт департмента, Марија Харф, одлучно је рекла: „Да, ми то подржавамо!“.

Изјавила је и да је Бела кућа током операција против милиција у Донбас приметила „како украјински војници показују задивљујући опрез“.

Међутим, изгледа да цинизам гласноговорнице Стејт департмента, Марије Харф, нема краја. Наиме, она је јуче изјавила да улазак 110.000 људи у Русију из Украјине, податак којег је објавила Високо комисија Уједињених нација за избеглице, „може једноставно да значи да су ти људи ишли да посете деде или баке.“

„У саопштењу УНХЦР-а стоји да је 110.000 украјинских избеглица побегло из Украјине у Русију. Они кажу да је то број људи који су у неком тренутку прешли границу. Могуће је да они долазе у посету баки и да се касније врате“, рекла је Харф и додала „како Вашингтон има податак да је само 9600 људи поднело захтев за азил у Русији“.

„Ми не доводимо у питање углед УНХЦР-а, али смо скептични према њиховим подацима, будући се у великој мери заснивају на подацима руских власти, које, благо речено, нису најтачнији извор“, додала је Марија Харф.

Такође је изјавила да је амерички државни секретар Џон Кери у телефонском разговору са председником Украјине изразио подршку настојањима за „успостављање реда, децентрализацију, политички дијалог и амнестију“.

Портпаролка Стејт департмента је такође рекла да су Сједињене Државе „спремне за увођење нових санкција против Русије због ситуације у Украјини“.

„Ми ћемо ту могућности представити врло брзо и по том питању уско сарађујемо са Европском унијом“, рекла је Марија Харф, додавши да је Џон Кери увјерио украјинског председника Порошенка „како су САД и Европска унија спремни да притисну Русију“.

Према њеним речима, украјинске снаге имају дужност да заштите своју територију и људе од војне агресије и напада наоружаних проруских сепаратиста. Описујући улогу Москве је рекла „да Вашингтон сматра како је руска влада у великој мери укључена на страни сепаратиста“.

Нешто касније се у Стејт департменту огласила се Џенифер Пшак и коментарисала изненадну промену у ставу Порошенка, који је европским лидерима и Владимиру Путину рекао једно, потом донео посве супротну одлуку, изјавивши да ће Вашингтон подржати све одлуке Кијева, а наставак војне кампање је разумљив, будући да се на украјинским границама налази руска војска, а у побуњеним регионима бандити који угрожавају мир и стабилност целе Украјине „.

Руски председник Владимир Путин је у јучерашњем обраћању руским амбасадорима и страним предсатвницима акредитованим у Москви неколико пута нагласио важност добре сарадње Русије и европских земаља, а посебно се осврнуо на непримерену ситуацију у Украјини и што са собом носи поступак украјинског председника који је изиграо поверење европских партнера .

„У Украјини, као што сте видели, у опасности су наши сународници, руски народ и људи других националности, њихов језик, историју, култура, иако су њихова законска права зајамчена европским конвенцијама. Када говорим о Русима и руском говорном становништву, мислим на све оне људе који се сами сматрају делом широке руске заједнице, а да не морају нужно бити етнички Руси. Сви они су руски народ.

Шта су наши партнери очекивали од нас и да ћемо учинити по питању Украјине? Ми једноставно нисмо имали право да напусти становнике Крима и Севастопоља на милост и немилост националистичких и радикалних милитаната. Нисмо могли допустити да наш приступ до Црног мора буде знатно ограничен. Исто тако нисмо могли допустити да снаге НАТО савеза дођу на територију Крима и у Севастопољу, земљу руске војне славе, те тако драстично промијене равнотежу снага у подручју Црног мора. То би практично значило одустајање од свега за шта се Русија борила од времена Петра Великог, или можда чак и раније – историчари би то требали боље да знају.

Желим да свима буде јасно: ова земља ће и даље активно да брани права Руса, наше сународнике у иностранству, користећи цео низ расположивих средстава – од политичких и економских, до операција у оквиру међународног хуманитарног права и права на самоодбрану.

Желео бих да нагласим да је оно што се догодило у Украјини био врхунац негативних тенденција у међународним односима који трају годинама. Ми већ дуго упозоравамо на то, али, на жалост, наша предвиђања су се обистинила.

Ви знате наша најновија настојања да се врати и одржи мир у Украјини. Стручне службе Министарства спољних послова и сам министар је активно учествовао у томе. Све знате о бројним телефонским разговорима које смо имали на ту тему.

Нажалост, председник Порошенко је одлучио да настави војну акцију, а ми смо успели – кад кажем ‘ми’, мислим на своје колеге у Европи и мене – ми смо га успјели увјерити како се пут до сигурног, стабилног и неповредивог мира не може да оствари ратом.

До сада господин Порошенко није био директно повезан са заповестима за почетак војних акција, а сада је преузео пуну одговорност, не само војну, него и политичку.

Успели смо договорити да у јавности да изјаву одобрену од стране министара спољних послова Немачке, Француске, Русије и Украјине о потреби да се одржи мир и пронађе узајамно прихватљива решења, али је он уместо примирја у ствари дао ултиматум. Само примирје је почело лоше и дугорочно то није био начин који би био прихватљив за све људе који живе у тој земљи, укључујући и оне на југоистоку. Расправљало се о уставу, али никада нису били укључени представници са истока земље.

Наравно, све што се догађа у Украјини је питање унутрашњих послова украјинске државе, али нас боли гледати како људи умиру, посебно цивили. Као што можда знате, број избеглица у Руској Федерацији расте. Ми ћемо, наравно, да пружимо помоћ свима онима којима је потребна.

Убиства новинара која се догађају су такође неприхватљива. По мом мишљењу, они као да су се усредсредили на ликвидацију представника медија. То се односи и на руске и стране новинаре. Ко би се могао плашити од фер извештавања? Вероватно они који су починили и чине злочине.

Желео бих да вас подсетим да се у августу 2015. обележава 40 година Завршног акта Конференције о европској безбедности и сарадњи. Ова годишњица је добар разлог да покренемо сарадњу на основним принципима који су постављени давне 1975. Морамо радити доследно како би искључили могућност неуставних удара у Европи, али и мешање у унутрашње ствари суверених држава, коришћење уцјена или претњи у међународним односима, или давања подршке радикалним и неонацистичким групама.

Медведев: Порошенко направио драматичну грешкуУкрајински председник Петар Порошенко направио је драматичну грешку, прекинувши примирје.
Ова грешка ће довести до нових жртава, за које ће свакако сносити личну одговорност, написао је руски премијер Дмитриј Медведев на свом Фејсбук профилу.
Он је такође скренуо пажњу на десетине хиљада избеглица, које су се из Украјине упутиле у Русију.
„Америчка пропаганда тврди да они иду да се одморе код својих бака. Цинизам нема границе“, нагласио је он.
Коментаришући податке Уједињених нација, које су процениле број избеглих на 110000, Стејт департмент је претпоставио да није реч о расељеним лицима, већ о обичним туристима, који не беже од рата, већ иду у Русију да посете своје баке.

Сви ми у Европи требамо неку врсту безбедносне мреже како би били сигурни да ирачки, либијски или сиријски – и на жалост, морам рећи и украјински – преседани не постану заразни. То је нарочито опасно за пост-совјетски простор, јер те државе још нису стекле политичку или економску снагу и немају стабилан политички систем. Од посебне је важности да те државе буду третиране с великом пажњом и поштовањем. Зашто је то важно – и то не само на пост-совјетском простору, него у целој Европи?

Јер чак и у оним земљама западне и источне Европе, где ствари изгледају као да су у реду, има доста скривених етничких и друштвених противречности која могу да експлодирају сваки тренутак и могу да послуже као темељ за сукобе и екстремизма, а могу их искористити и спољне снаге за удар на друштвени и политички поредак, те за постизање својих геополитичких циљева.

Онима који воле да говоре о својој „изузетности“ уопште се не свиђа независна политика коју води Русија. Догађаји у Украјини то потврђују, али су исто тако доказ да примена двоструких стандарда у односима с Русијом не може успети. Догађаји подстакнути од Запада у Украјини су концентрисани према затварању политике према Русији. Морамо јасно схватити да све што се дешава у Украјини покреће концентрисани узорак злогласне затворености политике према Руској Федерацији.

Коријени те политике леже дубоко у историји, а јасно је да је таква она, на жалост, преживела и након краја Хладног рата. Русију не занимају формати у међународним односима у оквиру којих мора играти улогу спољног посматрача“, између осталог је у свом обраћању амбасадорима страних земаља рекао руски председник Владимир Путин.

Након тога је руски председник у Кремљу одржао састанак са представницима Савета за националну безбедност Руске Федерације.

„Током састанка разговарало се о различитим аспектима припреме за четврти самит Каспијскх држава који је заказан за ову јесен. Осим тога, водила се детаљна расправа о ситуацији у Украјини, која се убрзано погоршала након што је председник Порошенко наредио да се обустави прекид ватре“, након састанка је кратко изјавио портпарол уреда руског председника, Дмитриј Песков.

На састанку, о чијем садржају нема детаљнијих информација, присуствовали су Владимир Путин, министар спољних послова Сергеј Лавров, министар одбране Сергеј Шојгу, директор ФСБ Александар Бортников, шеф спољне обавештајне службе Михаил Фрадков, министар унутрашњих послова Владимир Колоколтсов, председница Савета Руске Федерације Валентина Матвијенко, председник руске Државне Думе Сергеј Наришкин, секретар Савета за националну безбедност Николај Патрушев, начелник председничке администрације Сергеј Иванов, заменик секретара Савета за безбедност Рашид Нургалијев и члан Савјета за безбедност Борис Гризлов.

Данас је Немачка изнела нову иницијативу за решавање кризе у источној Украјини. На позив Франка Валтера Штајнмајера министри спољних послова Немачке, Русије, Украјине и Француске ће се састати у Берлину како би разговарали о ситуацији у Украјини, преноси Дојче веле.

На састанку се планира да разговара о томе шта би стране у сукобу морале да предуму да се омогући ново примирје. Немачка жели да се у разговорима посебна пажња обрати на осигуравање контроле руско-украјинске границе, како би се зауставио проток оружја и бораца на територију Украјине.

Руски министар спољних послова Сергеј Лавров је подржао иницијативу Франка Валтера Штајнмајера и пристао на састанак у Берлину.

Савет безбедности РФ: Украјина преплављена саветницима из АмерикеНа стратегији Кијева раде саветници из Сједињених држава, рекао је заменик секретара Савета безбедности Русије Јевгеније Лукјанов.
Поуздано се може рећи да није реч само о америчким најамницима, већ о активној делатности на територији Украјине такозваних саветника из Вашингтона.
Говорим о стручњацима обавештајних служби и безбедносних органа САД, рекао је он.
Према речима Лукјанова ти људи се „заиста не ограничавају на савете, већ раде на стратешком курсу, у сагласности са којим руководство земље доноси одлуке“.
Он је такође нагласио да је Русија имала слично властито искуство са таквим саветницима.

„Министри су изразили забринутост због појачаних борби на југоистоку Украјине, позвали су на окончање крвопролића и сазвали хитан наставак активности Контактне групе са циљем усклађивања ставова страна у сукобу око примирја и стварања услова за почетак преговора“, наводи се у саопштењу руског министарства спољних послова

Конференцију за новинаре ће Франк Валтер Штајнмајер, Сергеј Лавров, Павлел Климкин и Лаурент Фабиус одржати вечерас, а резултати сусрета четириминистра се не очекују пре 19 сати.

У међувремену је и Петро Порошенко одједном исказао спремност за наставак примирја на истоку Украјине, што је јуче навео и у честитки упућеној новоизабраном лидеру Европског парламента, Мартину Шулцу.

„Украјина се сада суочава један од најтежих периода у својој историји“, написао је Порошенко лидеру Европског парламента и додао „како је обећао спремност за поновно увођење обостраног прекида ватре, али и враћању контроле над украјинско-руском границом са праћањем ОЕБС-а, те ослобађање свих талаца „.

Порошнко је напоменуо да се ослања на подршку Европске уније у погледу „изградње координисаних односа између Украјине и ЕУ-а, посебно о изгледу за пуноправно чланство у Украјине, након што проведе неопходне реформе.“

Порошенков предлог за заједнички надзор границе у пратњи представника ОЕБС-а није ништа другачији од онога којег 30. јуна предложио руски министар спољних послова Сергеј Лавров, који је, осим украјинске стране и ОЕБС-а, тражио да границу контролишу и представници популације региона Доњецка и Луганска, а хоће ли ти бити припадници редовне полиције или службе безбедности који су остали у својим градовима на старим радним местима и након избијања устанка, или неко други, потпуно је неважно.

Оно што упада у очи је да Порошенкова порука никако није у складу са његовом  изјавом када је рекао:

„Ми ћемо напасти и ослободити нашу земљу. Непродужењу примирја је наш одговор терористима, побуњеницима, пљачкашима, свим онима који се ругају цивилима и који паралишу привреду у региону, који спречавају исплату плата, пензија, стипендија, који краду гвожђе, уништавају водоводе и лишавају људе права на нормалан и миран живот. “

До Порошенковог пристанка на преговоре у Берлину и изјаве како је „могуће ново примирје“ је по свему судећи дошло из два разлога. Први је притисак Берлина и Париза, а други што жестока офанзива украјинске војске, Националне гарде и паравојних јединица, осим смрти цивила и разарања градова на истоку Украјине, није дала никакве резултате, а губици у техници и људству су у само једном дану били толики да се озбиљно доводи у питање способност украјинских снага да без огромних цивилних и војних жртава заузму територију који под контролом држе устаници Донбас.

Последице гранатирања Караматорска након изненадне одлуке о прекиду примирја од стране украјинског председника Порошенка:

РТ наводи како су устаници у Луганску синоћ оборили два борбена авиона украјинске војске, а још један је оборен у близини Доњецка.

„Интензивном гранатирању су изложени Славиански, Николајевка и Краматорск. Било је пуно разарања и повреда међу цивилима, а прекинут је и доток гаса. Међу милицијама синоћ није било губитака. Краматорск су и јутрос бомбардовали непријатељски авиони, а касније је ракетним системима“ Град“ гађана Николајевка. У близини Доњецка су почеле борбе и тамо се преселило жариште офанзиве. Постоје докази да су тенкови кренули у офанзиву у Северск. Ми смо окупили тенкове, артиљерију и пешадију и проводимо припреме за напад“, стоји у једном од јучерашњих саопштења команданта одбране Донбас и Славаинска, Игора Стрелкова.

Јуче су власти у Кијеву у службеном саопштењу навеле „како је у Краматорск убијено на стотине, ако не и хиљаду терориста и проруских сепаратиста“, информација коју су власти Народне Републике Доњецк оповргле.

„Ваљда је то некакав неки аматерски пропагандни трик, јер када министар унутрашњих послова у Кијеву Аваков изјављује да је убијено хиљаду милитанта, очигледно жели да покаже како он добро обавља посао. Током гранатирања и бомбардовања и напада украјинске војске ми углавном имамо погинуле цивиле, а не милицију. Аваков је рекао и да смо ми тражили да нам се отвори коридор,и да ћемо ми положити оружје и напустити борбену зону, а ми му поручујемо како се нико неће одрећи борбе за нашу земљу и борићемо се до краја „, за РИА Новости су изјавили представници НР Доњецк.

Због наглашене пропаганде са обе стране је врло тешко пратити ситуацију на ратишту, али се нигде не могу наћи подаци о уласку јхединица украјинске војске или Националне гарде у било које место које под контролом имају устаници, што значи да је ова фаза казнене операције ограничена на гранатирања артиљеријском паљбом и на ваздушне ударе, од чега најчешће страдавају цивили.

У јучерашњем гранатирању Краматорск је срушено више од 100 кућа у три различита подручја града, а погинуло је неколико десетина људи, од којих су све били цивили.

Игор Стрелков, коментаришући ситуацију у Краматорск, изјавио је „како је највећи проблем што није дошло до евакуације становника Краматорск, тако да у граду и даље живи већи део популације, које се тек сад одлучило на масовни бијег.

„У условима блокаде није било лако спровести евакуацију, будући да нападачи насумце пуцају на возила. Стога је веома тешко одредити укупан број убијених цивила, али смо пуно њих видели како леже дуж цесте, или једноставно бачене у оближње јарке или јаме“, рекао је Стрелков, а фотографије убијених је објавио на својој интернетској страници.

У Донбасу од почетка казнене операције погинуло 160 цивилаПрема прелиминарним подацима 160 цивила погинуло је током специјалне операције на истоку Украјине, саопштила је заменица Доњецке обласне администрације Јелена Петрајева.
Укупно је погинуло 279 људи, од којих 262 мушкарца, 13 жена и 4 деце.
Према речима Петрјајеве реч је само о онима, чију су смрт потврдили судско-медицински органи.
Када је реч о погинулима на страни војске, националне гарде, МУП-а, СБУ и граничне службе, регистрацијом и транспортом бавиле су се украјинске војно-полицијске снаге.
СНБУ је у среду саопштио да је од почетка специјалне операције погинуло тачно 200 припадника украјинских војних снага, а преко 600 рањено.

Стрелког је данас послеподне пријавио „како се тешке борбе воде у предграђима Славјанска, а Николајевка је на удару велике колоне тенкова и других возила које прати пешадију, и покушавају  пробити линија одбране“.

„Гранатирају се и Славјански, а на подручју моста преко Кожены Бута су у погођеном аутобусу две особе погинуле, а троје их је рањено. Погођени аутобус је покушавао да напусти град и у њему није било наших бораца“, рекао је Стрелков.

Један од лидера Донбас, Валерии Болотов, признао је да је териториј „Савеза народних република“ нападнут из неколико праваца, али током дана украјинска војска није успела да учини озбиљније помаке на фронту.

„Јуче увече су се водиле жестоке битке, а губици у људству још увек нису познати. Видели смо да је на неким местима непријатељ изгубио велик број војника и опреме, а из команде су ми јавили да су уништили борбена оклопна возила, два система“ Град „и два тешка минобацача. На положајима украјинске војске ван села Власовка се види велики дим. Тамо је била њихова техника“, рекао је Болотов.

У овом тренутку је највећа трагедија што жене и деца сада више немају где да оду, а налазе се у подручју у којем трају жестоки сукоби. Неколико милиона људи на југоистоку Украјине се налази у окружењу и срамота међународне заједнице је што на ту чињеницу нико не жели указати украјинском председнику Порошнку, јер је напросто немогуће да су баш сви људи који живе у регионима Доњецк и Луганск „терористи“.

Премијер Народне Републике Доњецк Алекандер Бородаи је изјавио „како је НР Доњецк спремна одрећи се неких од својих првобитних захтева, само како би се постигло мирно решење“.

„Већ смо се одрекли великих политичких захтева због мира, а спремни смо дати и много више, но то је предмет преговора“, рекао је Бородај јуче у Доњецку, али је нагласио „како се о питању пуних преговора може разговарати само када се украјинске трупе повуку са територије републике Доњецк и Луганск „.

Лидер радикалних националиста из Свободе, Олег Тјагнибок је у јучерашњем говору у парламенту тражио да се у регионима Доњецк и Луганск наметне ванредно стање, а самопроглашени председник украјинског парламента, Алекандер Турчинов, рекао је да и таква одлука долази у обзир, ако се ситуација ускоро не ријеши мирним путем.

Дакле, све опет зависи од преговора који ће се  водити у Берлину и хоће ли се украјински председник Петро Порошенко усудити по други пут изиграти Немачку и Француску, земље које истовремено моли да Украјину приме у „заједницу демократских и слободних европских држава“, што би на крају била потврда да је за украјинског председника постављен да брине о интересима Вашингтона, а не Европе или Европске уније, а још мање украјинског народа.

То наравно не би била никаква новост, али би могло довести до новог начина размишљања у европским престоницама и мање подршке Кијеву, јер ни Ангела Меркел ни Францис Оланд сигурно не воле када се неко поиграва са њиховим стрпљењем, поготово ако је то украјински „краљ чоколаде „и новоизабрани украјински председник Петро Порошенко.

(Адванце, Глас Русије, видео: РТ)

Oznake: analiza, Vladimir Putin, EU, N. Babić, Petro Porošenko, Ukrajina