Pročitaj mi članak
Причу о малолетничкој проституцији у Врању настављамо доживљајима обичних људи и њиховог схватања овог страшног проблема.
Човек је кренуо из Врања за Бујановац таксијем. На задњем седишту била је и девојчица са ранцем у руци.
– Било је око пола осам увече, враћа се из школе, мислим из Бујановца је, ништа необично. Чим смо изашли из града, већ код села Рибинца, почела је да се пресвлачи. Фармерице је заменила мини сукњом, и чим смо стигли у Бујановац, само је рекла – “Вози у Трновац”! – прича наш извор.
Све те девојчице су, каже, из породица где су пољуљани брачни односи у којима нису стекле ни минимум кућног васпитања. Заказала је породица, а школа је само пролазна станица у њиховом животу.
– Не долазе у школу, дан, два, три, недељу дана. Професоре у школи једино што интересује је да донесу оправдање. Нема сарадње између разредних старешина и родитеља.
Где су директори школа, шта раде, није само поставити школског полицајца и готова ствар. Дете се прати четири године на часовима и немогуће је не приметити девијацију у понашању, ако је дрога и проституција у питању – каже професор из Бујановца, који је оваква девијантна понашања пријављивао и полицији, али без икаквог успеха.
– Мени је било лепо. Брига ме за друге – почиње опет П.Ф. – Водили су ме по њиховим игранкама. Стојимо са стране, показују нас, упознају са друштвом.
Њихове играју, нешто као трбушни плес, смеју нам се. Баш нас брига, оне су у средњем веку!
Љубав смо водили по кафанама, где постоје специјалне собе: биде, да се запереш, патос и душек.
Не жели више да прича. Покушаће да се извуче из свега, ако не све по старом.
– Све се ради по кафанама које су по околним селима. Иживљавају се над дрогираном децом, имају њихове мобилне телефоне и кад год хоће, на позив, имају их.
Кад нека жели да одустане не дају јој мира. Наравно, све раде, тобоже, културно.
Подсећају је на прстење, златне ланчиће, бундице и остало… Хоће, неће – попусте.
Транспорт иде под контролом дилера. Углавном се пребацују таксијем. Један таксиста за једну туру, одлазак-повратак, заради више пара него да дрежди две недеље на улици.
Трансоптују их и комбијем, а није реткост да девојчице саме наруче такси, оду и врате се – каже наш извор.
Проституција и дрогирање по становима и кућама карактеристично је за Врање.
– Причала је другарица да су скоро у једној кући иза школе били њих око 20, недељу дана. Дрогирали се и сексали, није се знало ко са ким, ко улази, а ко излази.
Главна фаца је контролисала све. Родитељи су њен нестанак пријавили полицији, али нису је нашли. Сама је дошла, скоро полумтрва.
Иначе, свој изостанак из куће девојке вешто прикривају од родитеља. Као: “Седеле смо целу ноћ у блок “Пошта-банка”. “Идем да учим код другарице, спаваћу код ње три ноћи”.
Раде и посао за један дан. Пођу у школу, па таксијем у један по подне правац Прешево. Одраде и врате се у девет.
Дођу кући, уморне, сломљене: “Данас смо имале осам часова, додатна настава”, и оду у кревет. Родитељи псују професоре, школу – каже ученик Н.А.
Упркос цивилизацијском помаку на почетку 21. века, каже извор близак полицији, у коме су људска права једно од најважнијих питања за процену нивоа демократичности и слободе једне земље, малолетничка проституција се налази у зони криминала у којој су судбина и животи на десетине хиљада малолетних девојчица у Србији препуштених међународном ланцу трговине белим робљем.
– Врање, као град на раскршћу путева који воде ка Косову, Македонији и Бугарској, на путу дроге где обично иде и проституција у последње време један је од центара где се врбују малолетне девојчице, старости, од 14 до 16 година, за обављеање најстаријег заната на свету – тврди наш саговорник.
Девојчице се врбују из целог округа, има их из Сурдулице, Владичног Хана, Бујановца, али највише из Врања.
Све се зна, држава је на потезу. Или ћемо имати друштво у границама нормале или клизимо у безизлаз – каже наш извор близак полицији.
(ОК радио)
