Pročitaj mi članak
Уједињење принципијално различитих области Украјине на федеративној основи може да постане спас за државу која данас буквално пуца по шавовима. То признају водећи експерти не само у Русији, већ и на Западу. Кијев као престоница централног региона земље може да заузме у новом формату посебно место.
За сада самопроглашене украјиснке власти и кључни перетенденти на највишу државну дужност изјављују да су спремни да прошире права региона, али категорично не прихватају федерализацију земље. У међувремену управо такав модел ће можда бити спас за јединствену Украјину. Он претпоставља формирање на добровољним начелима сложене државе која се састоји од формација са одређеном политичком и административном самосталношћу.
Пут у том правцу је природно и логично решење проблема са којима се Украјина суочила последњих месеци, сматра политиколог Владимир Козин.
„Сви схватају и у Кијеву и у Вашингтону да Украјина има дубоке национално-етничке, културно-историјске и лингвистичке разлике по својим областима и територијама, као и различит ниво развоја производних снага. И коначно рзаличит степен веза са Русијом. ако се не крене путем федерализације, нажалост, Украјину очекује раскол по национално-политичком принципу. Наклон западног и централног дела води ка Западу и НАТО-у, а источног ка Русији. Федерализација постаје најсврсисходнија мера у актуелним условима.”
Запад земље – Ивано-Франковск, Лавов, тернопољ, Ровно и њен исток – Харков, Доњецк, Луганск, насељавају људи који исповедају разне политичке погледе, имају често неспојиве погледе на историју и културу и чак говоре разним језицима. У том контексту Кијев је деценијама стајао посебно. Већи део његових становника традиционално је осећао афинитет ка Русији, говорио углавном на руском. Па и Кијев је мајка руских градова, територија која спаја три словенска народа – Русе, Украјинце и Белорусе, тамо нису заборавили. Тим пре у том граду се налазе важне православне светиње, сахрањен је један од најистакнутијих посленика у руској историји – премијер Петар Столипин. Кијев је дуго био град умерених погледа.
Ипак у последњој деценији у току активног рада америчких и европских фондова, као и активиста из Западне Украјине који су пропагирали жестоке антируске погледе, престоница је постепено престала да буде тачка консолидације православног света. Овде је почео да влада мајдан. Наравно, не подржавају га сви Кијевљани, можда чак мањи део, али онај најактивнији и најобразованији.
Политиколог Владимир Пантин
„Кијев и други региони могу да живе у миру у слози само уз федеративно уређење државе. Без тога региони не могу да се осећају пуноправним ни у политичком, ни у економском погледу. Постоје разлике у регионалном развоју које је немогуће ликвидирати само из центра. Треба укључити друге регионе, што је немогуће без федерације. Између осталог истичне територије ће несумњиво бити за њу.
Јасно је да ће економски Кијевска област у извесној мери зависити од централне власти која акумулира у буџет и источне индустријске регионе. Од њих у многоме зависи и Западна Украјина, која се толико залаже за дерусификацију земље, тачније за лишавање права становника истих тих источних територија.
Украјинска престоница не поседује крупну индустрију, зато се овде развијају производње с применом науке, туризам. Очигледно рачунаће се на њих у економском погледу. При томе сасвим је очигледно да чак уз федеративно уређење Кијев ће остати престоница, што ћ ему сачувати посебан статус и богат скуп политичких предности и свакодневних недостатака које поседују сви главни градови у свим земљама.”
