Pročitaj mi članak
(Георгиј Коларов)
Интерес Вашингтона према Бугарској, као и Лондона и Брисела, приметно се повећао када је Москва објавила да се пројект изградње „Јужног тока“, чија је траса требало да прође и преко бугарске територије, затвара. 14.јануара, дан уочи Керијевог доласка у Софију, допутовао је и министар иностраних послова Велике Британије Филип Хамонд. Како је јављано, главна тема разговора британског министра у бугарској престоници је била сарадња у оквиру Европске уније, „посебно у светлу кризе у Украјини“.
Конфликт у Украјини је помињан и у америчко-бугарском коминикеу о резултатима посете. У њему је констатовано да су се Бугарска и САД договориле да врше заједничке војне вежбе, као и да појачају готовост за деловање на јачању безбедности у региону у оквиру реализације плана НАТО-а (за „јачање“ европских структура НАТО-а је предвиђено да се за ову годину издвоји око 1 милијарда долара).
У суштини, како су констатовали политички посматрачи, амерички државни секретар у Софији није водио дијалог, већ је имао монолог. За почетак, пише „Њујорк тајмс“, Кери је објавио да ће „САД помоћи Бугарској да по питању испоруке енергената смањи зависност од Русије“. Али зна се, при давању обећања становницима колонија страна која обећава је врло дарежљива, али после тога, као по правилу, испоставља се да је све била превара.
За сада из Вашингтона бугарској влади стижу упорна обећања да ситуација у којој Бугарска из Русије добија 85% гаса који користи као енергент и 100% нуклеарног горива не сме да се сматра за безопасну. Претпоставља се да је у току своје посете Кери покушао да издејствује одлагање забране експлоатације шкриљчаног гаса методом фрикинга, односно хидрауличног раскидања слоја, која је у Бугарској на снази (ради се о налазиштима на североистоку Бугарске где је најплодније тле, за које су заинтересоване америчке енергетске компаније).
Шта су могле да значе Керијеве речи о подршци Бугарској „уколико дође до осветничких поступака Русије „због пропасти „Јужног тока““? Обзиром да се после појављивања Хамонда и Керија у Софији нашао и генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг, као и због све чешћег залажења америчке Шесте флоте у луке Варна и Бургас не сме да се искључи могућност да, пошто су бугарски војници испробани као „топовско месо“ у Авганистану и Ираку, НАТО размишља да их убаци и у пакао једне од „миротворних“ операција у Украјини. У сваком случају, у току је обрада јавног мњења Бугарске на плану припреме за њено могуће убацивање у украјински конфликт (под заставом ове или оне међународне организације). Узнемирени Бугари дискутују и о таквој могућности. Присећају се да у Авганистану и Ираку није лоше плаћано бугарским војним лицима. Стварно, где би још Бугарин могао да заради? Понеко, и то са надом, дискутује да у Донбас, где је вруће, неће слати. Али уколико ново жариште напрегнутости буде у Закарпатју, где се становништво до сада више пута борило против мобилизација за украјинску армију, које су стизале једна за другом, пребацивање бугарских војника само 600 километаара преко територије НАТО-ове Румуније није уопште компликовано. Као, па неће ваљда да на „смиривање“ Закарпатја шаљу мађарске или румунске војнике: обзиром на бес закарпатских земљака због политике Кијева, ови могу зачас да окрену цеви против оружаних формација тамошњих банадероваца.
А све у свему, долазак Керија у Софију је по ко зна који пут показао да се Американци према Бугарима понашају као према нижој раси. На молбу бугарске стране да се визни режим за грађане Бугарске за улазак у САД укине, добијен је нов отказ, при чему било који Американац има могућност да седне у авион или аутомобил и пресече бугарску границу без формалности.
Шта ћеш – колонијалистички приступ стварима!
