Pročitaj mi članak
(facebookreporter.org)
Неугодан детаљ за хрватске фалсификаторе. Тешко је објаснити здравом логиком, како је Србин Никола Тесла преко ноћи постао “хрват”, кад му је отац био православни свештеник протојереј Милутин Тесла… Ако лаже коза (хрватска) не лаже рог (ћирилица)…
Десила велика пљачка србскога блага, културе и великих србских личности од стране Хрвата приликом програма који је емитован поводом уласка у ЕУ…
Нема тога што Хрвати нису присвојили вечерас као своје национално благо: етно-културно-историјско као и наше познате личности, Руђера Бошковића, Николу Теслу, Иву Андрића, Ивана Гундулића и остале… још сам у шоку и повраћа ми се од свега тога… и добро је да је та болесна нација ушла у ту још болеснију Европу… од Вашег дописника из најстрожег центра СРБИНОВА (читај = Загреба)
…. Уз Србе, чији је посредни и непосредни допринос хрватској историји и култури велики и неспоран, огроман је број изузетно значајних личности у хрватском националном корпусу, хрватских државотвораца, националиста, уметника… који немају хрватско порекло.
Оставимо у овом тексту на страну Србе и њихово претапање у Хрвате. Ред је да видимо како други стоје на том плану. А стоје слично Србима; посебно Аустријанци, Немци, Чеси, Словаци, Јевреји…
Најбоље је да то посматрамо на пољу науке, културе и политике, где су имена позната и звучна.
Јосип Јурај Штросмајер „један од највећих Хрвата свих времена“ пореклом је из немачке војничке породице, из Горње Аустрије. Рођен је у Осијеку 1815. године.
Људевит Гај. Хрват? Не. Гај долази из француско-немачке породице. Најближи сараднициЉудевита Гаја у том „хрватском препороду“ били су Станко Враз (правим именом Јакоб Фрасс, родом из Штајерске) и Димитрије Деметар, грчко-цинцарског порекла.
Без сумње најзначајнији музички стваралац у доба илиризма, један од највећих у хрватској историји иначе, био је Ватрослав Лисински. Ни он није Хрват по пореклу; рођен је као Игнац Фуцхс, бавио се композицијом, а прву хрватску оперу „Љубав и злоба“ написао је Лисински, односно Фуцхс. Први пут је изведена 28. марта 1846. године.
Најзначајнију националну оперу код Хрвата, чувену „Никола Шубић Зрински“ написао је Иван Зајц, по многима највећи „хрватски глазбеник“. Зајц је рођен у Ријеци, али у свом родослову нема ништа хрватско, потиче из чешко-јеврејске породице, а његово презиме у изворном облику пише се – Заyтз.
По свом пореклу ни Аугуст Шеноа, он долази из немачко-чешке породице, писац Павао Витезовић, изворно се презивао Риттер и потиче из немачке породице,
Несумњиво велики сликар, изузетног талента, Влахо Буковац (Биагио Фаггиони), био је Италијан.
Сликари и вајари који су обележили двадесети век хрватске уметности: Ваништа, Тартаља, Кинерт, Херман, Радауш, Кулмер, Пал, Џамоња…нису по пореклу били Хрвати.
Чувени песник Иван Горан Ковачић, аутор поеме „Јама“, био је полуЈеврејин, мајка му се презивала Клеин. Највећи хрватски карикатуриста свих времена, још увек живи Ото Рајзингер, аустријско-немачких је корена.
Лавослав Ружичка, велики научник рођен у Вуковару, Чех пореклом, добио је 1939. године Нобелову награду за хемију. И по очевој и по мајчиној линији био је странац, али га Хрватска третира као Хрвата.
Хрвати немају никакав проблем да Едуарда Славољуба Пенкалу представе као Хрвата, мада он са Хрватском има везе само утолико што се после женидбе, већ као формиран научник, доселио у Загреб, по препоруци једног пријатеља који му је саветовао да би тај град могао да буде погодно место за бизнис. Испоставило се да је био у праву. Пенкала је рођен у месту Липтовски Микулаш у Словачкој, 1871. године, а искључиво његовом заслугом ми се данас користимо техничком и хемијском оловком и наливпером. До пре двадесетак година хемијску оловку звали смо, сећате се – пенкало. По Едуарду Пенкали. Он је 1906. године патентирао механичку оловку, а годину дана касније и наливперо. Поред 80-ак иновација и патената, уз Пенкалу се веже и први детерџент за прање веша.
Неки од глумаца у серији „Грунтовчани“, (без конкуренције најбоље остварење те врсте направљено у Хрватској), који доминирају у том серијалу остаће заувек на високим местима лествице хрватског глумишта, били су из чешких или немачких породица. На пример: Мартин Сагнер (Дудек) и Смиљка Бенцет (Регица), па Младен Шермент, Рикард Брзеска, Марија Гемл, Јожа Шеб…Сценарио за серију написао је Младен Керстнер, чије презиме јасно говори о његовом немачком пореклу.
Међу хрватским глумцима, уз споменуте (а изостављајући Србе) налазимо и друге глумце, телевизијске и филмске ствараоце, чије је порекло, немачко, чешко, словачко, јеврејско: Иван Хетрицх, Санда Лангерхолц, Вања Драцх, Марија Кохн, Јосип Маротти, Магда Фодор, Звонимир Чрнко, Свен Ласта…
