Pročitaj mi članak
Конфузија турских образложења око обарања руског авиона изнад сиријско-турске границе се наставља. Турско образложење о томе како је повређен ваздушни простор земље је неубедљиво.
Ваздушни простор Турске није повређен, а то потврђује и аудио снимак који је објавила турска војска. Пилоти турског ратног ваздухоплоства су све време упозоравали руске колеге да се „приближавају“ турској територији, али ниједном им нису послали упозорење да су ушли у ваздушни простор земље. У оваквим ситуацијама то се најпре чини. И турски пилоти су то врло добро знали.
Према извештају Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране Грчке, турски авиони су од 2013. године повредили ваздушни простор Грчке више од 4.100 пута (није штампарска грешка). Грчка је реаговала тако што их је упозоравала да напусте њен ваздушни простор. Шта би се десило да је Грчка само један пут деловала као Турци против руског ваздухоплова? Каква би била реакција Турске?
Са друге стране, председник Турске Ердоган је саопштио како није ни знао за обарање авиона. Није био у току шта се дешава, нити је издао такво наређење. Да би се спасили потпуне бруке, у Анкари су натерали премијера Давутоглуа да преузме одговорност. Мада је то практично немогуће. Давутоглу не би улазио у овај ризик без консултација са Ердоганом. Очигледно, одлука о обарању руског авиона је донета у војном врху Турске. А војни врх је под директном контролом Вашингтона. Ко зна, можда истрага утврди и да је цела акција координирана из америчке војне базе у турском Инџирлику.
Због свега, сада се поставља питање: шта ће бити са Турском?
Турска се годинама постављала као регионална сила, чак је имала амбицију и да постане велика сила. Међутим, овај инцидент је показао како је Турска само америчко средство на Блиском истоку. Колико год се Ердоган трудио да докаже како је „независан играч“, све ово доказује да турски председник не може да контролише систем. Односно, не може да контролише војни апарат као кључни део система.
А ако је Турска само америчко средство, онда ни Ердоган неће одлучивати нити о судбини земље, нити о својој личној. То ће решавати велике силе. Тако ће се у наредним месецима и годинама решавати и питање државе Курдистан и нових граница на Блиском истоку. Али, по свој прилици, без учешћа Турске.
Извор: Фонд Стратешке Културе
