Немачка влада је узнемирена. Да ли Американци осујећују европске посредничке напоре, предвођене Меркеловом?

Било је мирно у Источној Украјини прошле Среде. Заправо био је то само један у низу релативно мирних дана. Борбе између украјинске армије и проруских сепаратиста углавном су обустављене и тешко наоружање се повлачи. Мински споразум о обустави ватре није се савршено поштовао, али се држи.

Истога дана, генерал Филип Бридлов, главни NATO командант у Европи, изашао је пред новинаре у Вашингтону. Путин, наводи овај 52-годишњак, још једном је „подигао улог“ у Источној Украјини – са „преко хиљаду оклопних возила, руским борбеним снагама, неким од најнапреднијих противваздушних система, батаљонима и артиљеријом“ које је послао у Донбас.

„Јасно је“, наставља Бридлов, „да тренутно ствари не иду набоље. Ситуација је сваким даном све лошија.“

Немачки лидери у Берлину су били затечени. Нису разумели о чему Бридлов говори, а то није било први пут. Још једном немачка влада, ослањајући се на податке прикупљене од BND, немачке спољне обавештајне службе, није ситуацију видела исто као и врховни командант NATO у Европи (SACEUR).

Образац је постао препознатљив. Бридлов већ месецима коментарише руске активности у Источној Украјини, прича о трупама које се крећу ка граници, гомилању муниције и наводним колонама руских тенкова. Изнова и изнова, Бридловове цифре значајно су више од оних које поседују амерички NATO савезници у Европи. Понашајући се тако, он ради директно у корист поборника тврде линије из америчког Конгреса и NATO.

Немачка влада је узнемирена. Да ли Американци покушавају да осујете европске посредничке напоре, предвођене канцеларком Ангелом Меркел? Извори из Канцеларије (мисли се на Меркелин кабинет; прим. прев.) Бридловове коментаре називају „опасном пропагандом“.

Министар спољних послова Франк-Валтер Штајнмајер је чак сматрао неопходним да у вези са Бридлововим коментарима поразговара са секретаром NATO Јенсом Столенбергом.

СУПЕР ЈАСТРЕБ

Али Бридлов није био једини извор несугласица. Европљани такође почињу да увиђају и друге препреке у својој потрази за дипломатским решењем конфликта у Источној Украјини. Прва и најважнија међу њима је Викторија Нуланд, шефица за европске послове у Стејт департменту. Она и други би волели да виде како Вашингтон доставља оружје Украјини, а у томе има подршку републиканаца из Конгреса као и многих утицајних демократа.

Заправо амерички председник Барак Обама делује готово изоловано. За сада пружа подршку напорима Меркелове, али је мало урадио по питању неутралисања оних који настоје да повећају тензије у односима са Русијом и доставе оружје Украјини. Извори из Вашингтона кажу да су Бридловови агресивни коментари прво усаглашени са Белом кућом и Пентагоном. Генерал, наводе они, има улогу „супер-јастреба“, чија намена је да повећава притисак на оне америчке трансатлантске савезнике који су више суздржани.

Мешавина политичке аргументације и војне пропаганде је неопходна. Али већ месецима многи у Канцеларији просто негодују себи у браду сваки пут када NATO, под Бридлововим вођством, изађе у јавност са нагађањем о руским трупама или кретању тенкова. Да будемо јасни: ни берлински експерти за Русију ни обавештајци BND немају сумњи да Москва подржава проруске сепаратисте. BND чак поседује и доказе те подршке.

Али оно што чини да се Берлин осећа нелагодно је тон Бридловових саопштења. Лажне тврдње и преувеличане цифре, упозоравају високи немачки званичници током скорашњег састанка поводом Украјине, стављају NATO – тако и читав Запад – у ризик губитка кредибилитета.

Постоји много примера. Пре само три недеље, током преговора о примирју у Минску, украјинска војска упозорила је да су Руси – чак и за време трајања дипломатског маратона – пребацили 50 тенкова и десетине ракета преко границе у Луганск. Један дан пре тога, Амерички генерал-пуковник Бен Хоџис прогласио је „директну руску војну интервенцију“.

Виши званичници у Берлину одмах су упитали BND за процену, али сателитски снимци обавештајне службе показали су само пар оклопних возила. Чак и они амерички обавештајни званичници који подносе дневне извештаје BND-у били су много резервисанији поводом инцидента него што је био Хоџис дајући изјаву за јавност. Један обавештајац наводи да „до данас остаје загонетка“ како је генерал дошао до његових закључака.

МНОГО ОПРЕЗНИЈИ

„Немачке обавештајне службе генерално процењују ниво опасности знатно опрезније од Американаца“, потврђује међународни војни експерт из Кијева.

На почетку кризе генерал Бридлов објавио је да су Руси распоредили 40.000 војника на границу са Украјином и упозорио да инвазија може почети сваког тренутка. Ситуација, наводи он, била је „изузетно забрињавајућа“. Али обавештајни званичници из NATO-чланица већ су искључили могућност руске инвазије. Они су сматрали да ни састав ни опрема трупа нису указивали на могућност инвазије.

Експерти су били супростављени Бридлову у готово свим аспектима. Сматрали су да није било 40.000 војника на граници, већ много мање од 30.000, вероватно чак мање и од 20.000. Поред тога, већина опреме није премештена на границу због потенцијалне инвазије нити је било доказа логистичке припреме за инвазију, као што је рецимо оснивање командног центра.

Бридлов је ипак континуирано давао непрецизне, контрадикторне или чак потпуно нетачне изјаве. Осамнаестог новембра 2014. за немачки лист Франкфуртер алгемајне цајтунг навео је да се „јединице регуларне руске армије налазе у Источној Украјини“. Дан након тога, у изјави за вебсајт немачког магазина Штерн изјављује да то нису борбене јединице, већ „углавном инструктори и саветници“.

Прво је рекао да их је било „између 250 и 300“, а потом „између 300 и 500“. За то време NATO је чак говорио да их има и 1.000.

Чињеница да NATO нема сопствену обавештајну агенцију погодује Бридлову. Алијанса се ослања на обавештајне податке сакупљене од стране америчких, британских, немачких и служби других држава чланица. Будући да тако стоје ствари, врховни командант NATO у Европи може да бира из широког спектра информација које добија.

УТИЦАТИ НА БРИДЛОВА

Дванаестог новембра, током посете Бугарској, Бридлов је у Софији изјавио: „Видели смо колону руске опреме – претежно руских тенкова, руске артиљерије, руских противваздушних система и руских борбених трупа – како улазе у Украјину“. То је била, приметио је, „иста она колона о којој извештава ОЕБС“. Али ОЕБС је приметио војне конвоје само унутар Источне Украјине. Нису рекли ништа поводом трупа које улазе из Русије.

Бридлов не види разлог да мења свој приступ. „Стојим иза свих званичних изјава које сам дао поводом украјинске кризе“, написао је Шпиглу као одговор на захтев за изјаву поводом низа контроверзних тврдњи. Написао је и да је очекивано да се процене NATO обавештајног центра, који прима информације од свих 33 партнерске и државе чланице, не подударају увек са индивидуалним проценама појединих земаља. Он пише да је „нормално то што се не слажу сви са проценама које пружам“.

Каже да је NATO стратегија да „пушта јасне, прецизне и правовременске информације о догађајима који се одвијају“. Такође тврди да, „као алијанса основана на фундаменталним вредностима слободе и демократије, наш одговор на пропаганду не може бити пропаганда, већ једино истина“.

Немачка влада у међувремену ради колико може да утиче на Бридлова. Извори у Берлину кажу да су се разговори у том правцу водили у последњих неколико недеља. Али много је оних у седишту NATO у Бриселу који су такође забринути поводом Бридловових изјава. Прошлог уторка, Бридловови јавни наступи били су званична тема агенде радног ручка Северноатлантског савета, који се одржава једном недељно. Неколико присутних амбасадора критиковали су Бридлова и изразили неповерење у неке од генералових изјава.

Влада у Берлину је забринута да Бридловове изјаве могу да наштете кредибилитету Запада. Он на руску пропаганду не може одговарати својом пропагандом, „већ мора користити аргументе достојне правне државе“. Берлински извори такође кажу да је постало сумњиво што су Бридловове контроверзне изјаве често даване баш када су прављени помаци унапред у тешким преговорима усмереним на постизање политичког договора. Берлински извори наводе да Немачка треба да буде способна да се ослони на своје савезнике када се ради о подршци њеним напорима у тражењу мирног решења. (Ово преумерено потенцирање на „берлински извори“ чак и у повезаним реченицама сам намерно оставио баш како је и написано јер је пре плод жеље да се пошаље порука о ставовима Берлина него стилске неписмености Шпиглових новинара.)

ПРИТИСАК НА ОБАМУ

Немачки спољнополитички експерти уједињени су у мишљењу да Бридлов представља јастреба. На пример, социјалдемократски посланик Нилс Анен наводи да би „више волео да су Бридловови коментари о политичким темама промишљени и резервисани. Уместо тога NATO је сваки пут када би по нама дошло време за опрезни оптимизам, објављивао нову руску офанзиву“. Анен, који је дуго био спољнополитички експерт, и сам је често био незадовољан информацијама које пружају NATO центри. „Ми посланици смо често бивали збуњени информацијама које се односе на наводна премештања трупа, а које су биле у нескладу са информацијама које смо ми поседовали“, наводи он.

Притисак на Обаму од стране републиканаца, али и из његовог политичког крила, је интезиван. Ако се примирје у Источној Украјини не буде држало, вероватно ће бити тешко да се настави са игнорисањем кијевских захтева за пошиљкама такозваног „дефанзивног наоружања“. То би значило драматичну ескалацију кризе. Москва је већ почела да прети у ишчекивању таквих пошиљки. „Свака достава оружја Кијеву ће повећати тензије и ослабити европску безбедност“, Николај Патрушев, секретар руског националног Савета безбедности, рекао је за руски лист Комсомолскаја правда у среду.

Иако је председник Обама одлучио да пружи шансу европској дипломатији, јастребови попут Бридлова или Викторије Нуланд чине све што могу да припреме терен за испоруку оружја. „Можемо да се боримо против Европљана, да се боримо против њих реторички“, поручила је Нуландова током приватног састанка са америчким званичницима на маргинама минхенског безбедосног форума почетком фебруара.

Касније, у извештавању о састанку, немачки таблоид Билд наводи да је канцеларкин фебруарски пут у Москву због разговора са Путином Нуландова назвала „Меркелином московском причом“. Није ни чудо онда што људи у Берлину имају утисак да моћни играчи у Вашингтону раде против Европљана. Берлински званичници су приметили да, након посете америчких политичара или војних лидера, украјински званичници постају много ратоборнији и оптимистични по питању војне способности Украјине да победи на бојном пољу“. Онда морамо са муком да довлачимо Украјинце назад на преговарачки курс“, каже један званичник у Берлину.

НУЛАНД ДИПЛОМАТИЈА

Нуландова, која је виђена као могући секретар ако републиканци поново преузму управљање Белом кућом на изборима следеће године, представља важан глас у политици САД поводом Украјине и Русије. Никад се није трудила да прикрије свој емотивни однос према Русији, чак је изјављивала да „воли Русију“. Њени баба и деда су имигранти из Бесарабије, која је тада припадала Руској Империји. Нуланд течно говори руски.

Она је такође веома директна. Уме да буде веома проницљива и забавна, али је знала и да говори недипломатским тоном – и није увек грешила када је то радила. Микола Азаров, који је био премијер у режиму свргнутог украјинског председника Викотра Јануковича, присећа се да је Нуландова практично уцењивала Јануковича у настојању да спречи крвопролиће у Кијеву током протеста на Мајдану. „Без насиља против демонстраната или падаш“, говорила му је Нуландова судећи по Азарову. Она је такође претила тешким економским и политичким санкцијама против Украјине и њених лидера. Ако је судити по Азарову, Нуландова је рекла да ће, уколико буде коришћено насиље против демонстраната на Мајдану, бити пуштене у јавност информације о новцу који су он и његови сарадници изнели из земље.

Нуландова је такође била врло отворена – барем приватно – по питању свог негодовања због европске слабости, а познато је по томе што је рекла „Јебеш ЕУ“ у почетним данима украјинске кризе фебруара 2014. Уосталом, њен муж, неоконзервативац Роберт Кејган, зачетник је тезе да су Американци са Марса, а да Европљани, невољни да увиде како права безбедност зависи од војне моћи, потичу са Венере.

Кад се ради о циљу достављања оружја Украјини, Нуландова и Бридлов раде руку под руку. Првога дана минхенског безбедосног форума њих двоје су окупили америчку делегацију иза затворених врата да би разговарали о стратегији сламања европског отпора наоружавању Украјине.

На седмом спрату Бајришер Хоф хотела, у срцу Минхена, Нуландова је била та која је почела са лекцијама.

„Док будеш причао са Европљанима овог викенда, мораш да направиш случај у ком Русија шаље све више офанзивног наоружања док ми покушавамо да помогнемо Украјинцима да се одбране од тих система“, рекла је Нуландова. „Њихова природа је дефанзивна иако су неки од њих смртоносни“.

ОБУКА ВОЈНИКА?

Бридлов је то употпунио војним детаљима и наводима да је умерена оружана помоћ неизбежна – јер у противном ни санкције ни дипломатски притисци неће имати никаквог ефекта. „Ако можемо да повећамо цену за Русију на бојном пољу, друга средства ће постати много ефективнија“, наводи он. „То је оно што би требало да урадимо.“

У Берлину, високи званичници су увек разматрали заједничку позицију са Русијом, што је неопходан предуслов за успех у мировним напорима. За сада се та заједничка позиција још увек држи, али постоји суштинско неслагање које зависи од питања може ли дипломатија бити успешна без претњи војном акцијом. Поред тога, трансатлантски партнери такође имају различите циљеве. Док је циљ француско-немачке иницијативе да се стабилизује ситуација у Украјини, јастребове у америчкој администрацији више брине Русија. Они желе да смање утицај Москве у региону и да дестабилизују Путинову моћ. За њих би најидеалнији сценарио био смена режима у Москви.

Масовни камп за војну обуку лоциран је у Јавориву, у Западној Украјини, близу границе са Пољском. Током совјетских времена то је била најзападнија војна област у Совјетском Савезу. Ипак, од 1988. користи се за заједничке вежбе украјинске војске са САД и NATO. Јаворив је такође место где су амерички војници одлазили да тренирају припаднике украјинске националне гарде за предстојеће битке са сепаратистима. Судећи по плановима Пентагона, амерички официри би подучавали Украјинце како да користе америчке радарске системе за лоцирање артиљерије. То је оно што је заповедник америчке војске у Европи генерал-пуковник Хоџиз најавио у јануару.

Обука је прво требало да отпочне почетком марта. Међутим, пре него што је почела, председник Обама је привремено одложио у настојању да уговору о прекиду ватре постигнутом у Минску пружи шансу. Ипак, јастребови делују самоуверено да ће ускоро начинити још један корак ка свом циљу. У уторак, приликом појављивања у Берлину, Хоџис је рекао да и даље очекује да обука почне у неком тренутку овог месеца.

________
ГРУПА АУТОРА – МАТИЈАС ГЕБАУЕР / КРИСТИЈАН ХОФМАН / МАРК ХУЈЕР / ГОРДОН РЕПИНСКИ / МАТИЈАС ШЕП / КРИШТОФ ШУЛЦ / ХОЛЏЕР СТАРК / КЛАУС ВИГРЕФ

Превео Александар Вујовић

(Нови стандард)

Oznake: Minski sporazum, NATO, Novorusija, Rusija, Ukrajina, Filip Bridlov, Špigl