Pročitaj mi članak
Неке од инвестиција које су уложене у пројекат „Јужни ток” моћи ће у потпуности да се искористе за реализацију гасовода до Турске.
„Гаспром” остаје један од главних снабдевача Европе природним гасом, обезбеђујући поуздане и обилне испоруке мрежом гасовода, као што су „Северни ток” у западној Европи и „Плави ток” и „Транс-балкански гасовод” који снабдевају Турску. Док европска потрошња гаса стагнира, производња опада углавном због трошења резерви Северног мора. Због оваквих кретања, у „Гаспрому” процењују да ће се њихов извоз у Европу до 2017. године, у односу на тренутни ниво, повећати за осам одсто и остати значајан и у наредним деценијама.
Ипак, транзит 52 одсто овог гаса кроз Украјину и даље остаје претња по „Гаспромову” амбицију да у наредним годинама одржи безбедне и обилне испоруке својим европским партнерима. Јер Украјина се у прошлости неколико пута показала као непоуздан и нестабилан партнер. „Гаспром” је трагао за опцијама како да елиминише овај транзитни ризик, а пре свега изградњом великог гасовода „Јужни ток”, који је требало да иде испод Црног мора, затим преко Балкана до Аустрије и Италије. Међутим, из чисто политичких разлога, Брисел је „торпедовао” планове за изградњу овог пројекта.
О АУТОРУ
Костис Стамболис је потпредседник и извршни директор Института за енергетику југоисточне Европе (ИЕНЕ)
Поставио је, прво, препреке у процедури добијања дозвола на основу тврдње да планови нису у складу са одредбама Трећег енергетског пакета (нпр. захтев да се одвоје операције производње и продаје од преносних мрежа), а затим је присилио Бугарску, на један крајње уцењивачки начин (под претњом банкарског ембарга због проблема ликвидности с којим су се суочиле бугарске банке од јуна до септембра 2014.), да обустави изградњу копненог дела гасовода.
Суочен са политичким препрекама, али са растућим трошковима изградње „Јужног тока” – чији буџет је прешао износ од 35 милијарди долара – као и због смањења цена сирове нафте (60 одсто за осам месеци), „Гаспром” се одлучио за гасовод који би и даље пролазио испод Црног мора, али који заобилази Бугарску и територију ЕУ. Планирано је да нови гасовод дође до Турске, неколико километара северно од Истанбула, а затим ће ићи ка грчко-турској граници, где грчко-турски интерконектор послује још од 2007. године. Излазна тачка гасовода биће негде у околини Ипсале.
„Гаспромов” план, како је у јануару потврдио председник Управног одбора „Гаспрома” Алексеј Милер, јесте стварање тачке испоруке на грчко-турској граници где би се гас даље преносио до Европе. То значи да ће Бугарска и друге земље Балкана морати да добијају свој гас преко Грчке, пошто се предвиђа да ће грчко-бугарски интерконектор бити изграђен најкасније до 2018. године.
Треба рећи да ће Турска, од укупног капацитета „Турског тока” од 63 бцм, добијати најмање 16-17 бцм капацитета гасовода како би покрила сопствене потребе. Велики део ће задовољавати енергетске потребе подручја Истанбула (12 милиона становника). Сходно томе, чак и ако неопходна инфраструктура на грчкој страни не буде спремна до краја 2016, када се очекује пуштање у рад прве линије „Турског тока”, гасовод би и даље функционисао и снабдевао турско тржиште са довољним количинама гаса.
Пројекат нуди и економске предности: неке од инвестиција које су уложене у пројекат „Јужни ток” моћи ће у потпуности да се искористе за реализацију гасовода до Турске. Трошкови овог пројекта се процењују на једну трећину иницијалне вредности „Јужног тока”, тј. на око 10 милијарди долара. Јер буџет ,,Турског тока” сада укључује само подморску деоницу и око 188 километара на турској територији. Осим тога, према „Гаспромовој” новој стратегији, европске компаније ће бити одговорне за изградњу неопходне инфраструктуре, и то о сопственом трошку. Резултат тога је да је нови пројекат не само одржив, већ и најбезбеднији и финансијски најконкурентнији пут до европских тржишта.
„Турски ток” је и шанса за Грчку да постане регионално чвориште гаса. Међутим, и Бугарска тражи прилику да изгради своје чвориште, мада остаје питање одакле би такво једно чвориште добијало гас и куда би га разводило.
Чини се да је Грчка у најбољој позицији да искористи овај пројекат, не само због тога што локација на турско-грчкој граници пружа конкурентску предност, већ и зато што је одређена енергетска структура већ у изградњи.
Извор: Политика
Наслов: Србин.инфо
