Pročitaj mi članak
Другог априла сукоб замрзнут 22 године, прокључао је ради остварења скривених намера за сада непознатог уредника рата.
Србин.инфо је пре 20 дана објавио превод геополитичке анализе о следећој мети Америке, који је визионарски и рационално погодио многе ствари. Као једна од могућих мета Америке у анализи је издвојена и област Азербејџана и Јерменије, у којој је због недавних ратних дешавања лако произвести нове сукобе:
Прва жртва сукоба
“Обе земље, посебно Јерменија, имају блиске односе са Русијом што их чини примамљивом „утешном наградом“ за Вашингтон, посебно што њихове економије пате због глобалне економске кризе.Када се боље погледа, њихова атрактивност као мета постаје мања када се схвати чињеница да су две земље ривали и да би унутрашњу нестабилност једне земље искористила друга земља.
Такође, обе су јако далеко од Европе и јако близу Русије, која чак има и стациониране трупе на територији Јерменије. Док би се неки незапослени милитанти Исламске државе могли искористити у региону, то би имало супротан ефекат на Грузију која не би могла да подржи доминацију Азербејџанаца у непосредном суседству.”
Текст алудира на то да би Сједињене Америчке Државе радо обновиле сукоб који ове две земље мање или више успешно потискују годинама. Мотив за улагање средстава у сукоб је близина границе са Русијом. Након неуспеха САД у Сирији, Ираку, Украјини и Либији, ново ратно тло им је преко потребно како би надокнадили масовне губитке. Земље Јужног Кавказа богате нафтом су одлична прилика.
Мотив за сукоб је област Нагорно-Карабах, која се налази у Азербејџану али је насељена Јерменцима. Они имају своју власт, коју Азербејџан не признаје а помоћ добијају од суседне Јерменије.
Сада када је дошло до озбиљног сукоба, вреди погледати који су догађаји непосредно претходили ескалацији. Интересантно је да се не зна ко је почео напад. Становници области Карабах на којој се води рат , пореклом Јермени, оптужују Азербејџан, на чијој територији се налазе. Са друге стране Азербејџан криви Карабах за изазивање сукоба. Почетку озбиљног сукоба била је довољна само једна непозната провокација.
Првог дана сукоба убијен је и цивил, дванаестогодишњи дечак, који је ишао у школу. Његов брат је тешко повређен и налази се у болници.
Док је непознато лице проузроковало сукобе, лидери обе земље су били у Вашингтону, на Самиту о нуклеарној безбедности. Државни секретар Џон Кери и потпредседник Џо Бајден нису успели да председнике држава приволе на заједнички разговор. Са њима су разговарали о Јужном току, ситуацији у Нагорно-Карабах и унутрашњем развитку земаља. Након почетка сукоба председник Јерменије се сместа вратио у земљу и сазвао Савет за националну безбедност.
Thomas de Waal за Carnegie пише да “Азербејџан има више мотива да прекине примирје. Као губитничка страна у конфликту 90-их, када су изгубили скоро седмину (или око 13.6%) своје територије у корист Јерменаца, Баку зна да је једно од средстава да стави притисак на Јерменце кршење примирја и подсећање да се “статус кво” може уздрмати.
Последњих година ситуација је постала много опаснија. Када се рат завршио 90-их, граница је била релативно мирна зона ограђена бодљикавом жицом уз лако наоружане војнике који су седели у рововима.
Последње деценије Азербејџан је користио милијарде долара од продаје нафте како би купио завидан арсенал нових наоружања укључујући хеликоптере, дронове, МИГ-ове и тешку артиљерију, већим делом купљену од Руса. Јерменија је такође ојачала своју одбрану, такође купујући оружје од Русије, али по нижој цени.”
Мапа сукоба
Након једног дана сукоба, према информацијама са појединих сајтова, Азербејџан је претрпео знатно веће губитке. Наиме, наводи се да је погинуло више од 200 војника, да су уништена два хеликоптера, два дрона и девет тенкова. Јерменија је спремна на нове сукобе што се може видети на следећем снимку у коме дефилује део тешке артиљерије.
На снимку испод приказана је оборена летилица.
На слици испод приказан је део обореног дрона.
Упутнице:
http://carnegie.ru/
http://en.trend.az/azerbaijan/politics/2513483.html
http://hetq.am/
http://news-mail.by/
