ХАЗУД, друга хрватска академија наука, већ деценијама је језгро сваке антисрпске кампање и промоције усташког покрета

Један од највећих центара пропагандног рата против Србије налази се у Швајцарској, али та земља нема везе са тим. У Србији је мало познато да Хрватска има две академије наука иако се та чињеница итекако тиче и Срба и Србије. Хрватска академија наука и уметности (ХАЗУ) има седиште у Загребу, али већ дуго постоји и делује и Хрватска академија знаности у дијаспори (ХАЗУД). Академија у егзилу основана је давне 1978. године у Базелу у Швајцарској као део широке акције западних обавештајних служби на обједињавања усташког покрета ради што бољег уклапања у специјални рат против комунизма.

Светској јавности приказана је као место окупљања прогоњених интелектуалаца који су побегли из Југославије (из Хрватске) из политичких разлога. ХАЗУД је показала велику упорност и истрајност у антисрпском деловању, тако да је крајње време да јој и у Србији буде посвећена адекватна пажња. Време је да се ова „академија“ раскринка као саставни део фашистичког усташког покрета, јер се до сада прилично успешно крила под плаштом науке и слободе политичког изражавања.

Основни циљ „научног деловања“ ХАЗУД било је стварање независне Хрватске на усташким принципима и рехабилитација усташког покрета. Овај циљ реализован је уз константну, драстичну и подлу антисрпску кампању, која никада није престајала јер су Срби и Србија означени као основна препрека успостављању и развоју Хрватске. У време оснивања и непосредно после окупљала је виђеније хрватске емигранте, углавном припаднике усташког покрета и такозване „прољећаре“, који су након неуспешне сецесије хрватске (1971. године) побегли у иностранство. Југословенске службе безбедности нису добро процениле опасност од ове институције и тако су направиле грешку. Сматрало се да су њени домети мали и да се своде само на постизање веће компактности усташког покрета и веза међу њиховим емигрантским организацијама. Већу пажњу посветили су терористичком делу усташке емиграције.

Данас је потпуно јасно да је ХАЗУД имао далеко већи значај не само за усташки покрет него за хрватску нацију у целини. Поред тога што су се антикомунистичким деловањем уклопили у широки спектар специјалног рата Запада против комунистичких земаља, константно су подгревали и распиривали мржњу према Србима и свему што је српско. Стварали су утисак код Хрвата да су им Срби једини непријатељи, који су им одузели државност и територије, да се ради о злочиначкој нацији са којом није могућ никакав договор и припремали хрватску нацију за грађански рат. Својим „научним“ кампањама допринели су стварању ХДЗ и трудили се да десно проусташко крило ХДЗ ојача толико да постане будуће језгро политичке елите која ће владати новоствореном хрватском државом на изворним усташким принципима.

У исто време, у циљу потпуног дистанцирања и разлаза са Србима ова квазинаучна институција ставила је себи у задатак да прибави „научне“ доказе о томе да Хрвати нису Словени и да су најстарији народ на нашим просторима, па тако на те територије полажу највеће право. Тако је њихов академик мр соц. Крешимир Галин објавио истраживање дуго 20 година поткрепљено археолошким открићима где каже: „Постоје докази да Хрвати нису Славени, већ једини народ који је своје коријене сачувао 6.500 година“. Према њему, Хрвати су на Балкан дошли пре 4.500 година, и то из Ирана и немају никакве везе са Словенима. Наравно да ове тврдње нису вредне коментара јер јасно говоре о томе да ХАЗУД није никаква научна институција, него машинерија за испирање мозга хрватске нације.

Након стварања независне хрватске државе ХАЗУД не мења своје седиште, остаје у Базелу. Међутим то је само формално зато што не могу постојати две академије наука у Хрватској, док је практично и седиште и политичко деловање потпуно пресељено у Хрватску. У Хрватској су регистровани под именом Хрватска академска заједница домовине и дијаспоре (ХАЗУД/Д), са седиштем у Загребу, чији је председник Звонко Кусић (на слици изнад) а почасни председник Звонимир Шепаровић (на слици испод). Моћ утицаја ове институције на хрватску политику проусташког и антисрпског деловања види се управо преко личности Шепаровића и функција које је обављао у хрватској власти. Као универзитетски професор и декан на Правном факултету у Загребу, изабран је за министра иностраних послова Хрватске, који је са тог места покренуо тужбу за геноцид против Србије пред Међународним судом правде УН. Једно време био је представник Хрватске у УН, затим министар правосуђа, а, као члан ХДЗ, 2000. године се кандидовао за председника Хрватске. Неспорно, реч је о једном од најутицајнијих људи у Хрватској који је годинама био присталица и почасни члан ове антисрпске академије.

За Србију не би било добро да понови грешку бивше СФРЈ када је била подцењена опасност од подривачког деловања ХАЗУД зато што је након остварења основног циља – стварања независне Хрватске – тежиште укупне активности ове институције померено на антисрпско деловање. На пример, управо они су били идејни творци замисли како да се најуверљивије сатанизују Срби у медијској кампањи током грађанског рата у Југославији и агресије НАТО на Србију. Без њихове помоћи фабриковане лажи против Срба не би биле тако уверљиве јер је сатанизација Срба дугогодишњи свакодневни посао ове академије. Према њиховој идеји и инструкцијама, неке речи су дефинитивно и потпуно измењене. У медијима Срби су помињани искључиво као „србо-четници“ а ЈНА као „србо-четничка ЈНА“ или „злочиначка ЈНА“.

Ако се дуже прати њихов јавни наступ у медијима, није тешко закључити да се садашње деловање ХАЗУД своди се на следеће:

• Антисрпско деловање и сатанизација Срба;

• Етничко прочишћавање Хрватске;

• Рехабилитација усташког покрета и изградња хрватског друштва и хрватске државе на изворним усташким принципима;

• Очување власти у Хрватској која ће искрено и успешно радити на остварењу наведених циљева, користећи све повољности међународних односа; и

• Проширење граница Хрватске по узору на бившу НДХ (као дугорочан временски неограничен циљ, чија реализација ће зависити од међународних односа и наклоности великих сила).

АНТИСРПСКО ДЕЛОВАЊЕ И ЕТНИЧКО ПРОЧИШЋАВАЊЕ

Антисрпско деловање ХАЗУД готово да не треба објашњавати јер је оно суштина свега што ова институција ради. Отворена мржња према Србима провејава кроз све написе, чланке и научне радове ових академика. Тако мр соц. Драган Хазлер (на слици испод) између осталог каже: „Срби нису покајнички него устрајно злочиначки народ, на жалост, уз мало изнимака“. И не каже то било ко, неки обичан академик, јер је Хазлер један од оснивача ове академије, дугогодишњи председник (до 2003), садашњи почасни председник и неспорно најутицајнији човек ове институције. Ставови овог фармацеута из Базела најбоље осликавају суштину ХАЗУД. Тако га Слободна Далмација од 20. септембра 2009. представља као угледног усташу, који је хрватској јавности познат као аутор споменика Јури Францетићу у Слуњу.

Хазлер иначе важи за страственог поштоваоца дела Јуре Францетића, команданта злогласне усташке Црне легије, и Миле Будака, једног од оснивача усташког покрета који је донео план за решење српског питања у Хрватској тако да се једна трећина Срба побије, једна трећина протера, а преостали покрсте. Овај лист преноси и обраћање Хазлера својим истомишљеницима: „Браћо усташе, не срљајте у Београд као гуске у маглу. Србија је кроз повијест сатанизовала Хрватску пред цијелим свијетом“.

Основна замисао даљег етничког прочишћавања Хрватске, где се пре свега мисли на елиминацију Срба, има две потпуно јасне и живе активности: протеривање Српске православне цркве из Хрватске, коју би заменила Хрватска православна црква, и укидање Закона о амнестији и аболицији. Први покушај елиминације СПЦ са подручја Хрватске догодио се у НДХ када је 3. априла 1942. године указом Анте Павелића основана Хрватска православна црква. Усташе су за патријарха ове „цркве“ одабрали руског одбеглог калуђера Грегорија Ивановича Максимовича и дали му име Геромеген, који је био потпуно под њиховим утицајем и контролом. Та некакнонска црква је величала и пропагирала усташки покрет у време масовног прогона и убистава православаца. Овај покушај пропада заједно са НДХ 1945. године, али је имао значајну улогу у покрштавању Срба у периоду од три године. Други покушај успостављања Хрватске православне цркве догодио се 12. марта 2010. године у Задру, где се, на иницијативу Иве Матановића, иначе католика, та неканонска и непризната црква 6. октобра 2013. самопрогласила за аутокефалну.

Без обзира што су ови покушаји пропали и што никада неће успети, они нису пуцњи у празно. Такви покушаји су опаснији од покатоличавања јер одвајају Србе не само од своје вере него и нације. Покрштавањем Срби постају католици, али остају Срби док превођењем у Хрватску православну цркву више нису ни Срби ни православци јер се ради о непризнатој цркви. Да би се покушај дискредитације СПЦ уопште извео, мора се известан број Срба православаца одвојити од СПЦ и превести у ту нову безбожничку цркву уз истовремено проглашење тих Срба за Хрвате.

Под притиском и претњама проусташких екстремиста, лабилни, кукавице и материјалисти попуштају, углавном у срединама где српска заједница није компактна, у нади да ће тако трајно заштитити себе, породицу и своју имовину, те да ће коначно, као преобраћени у Хрвате, наћи миран и безбедан живот у новој хрватској држави. Према попису из 2011. године у Хрватској је било 15.000 Хрвата православаца. Наравно да су они жртве асимилације.

Да би овакве покушаје покрштавања и асимилације Срба у Хрватској учинили легалним, научну основу антисрпског деловања даје ХАЗУД, па их је најбоље цитирати:

„До двадесетог стољећа није било Срба у Хрватској. Године 1918. тајним декретом православци у Хрватској су проглашени Србима, а да их нико није ни питао осјећају ли се они тако или не. Но, године 1918. дошла је у Хрватску четничка организација и она је заједно са Српском православном црквом почела да ствара нову српску нацију, Западне Србе или Пречане“.

Или: „У Хрватској су били припадници источне цркве стољећима, али се нису звали Срби, него – Власи. Сви припадници источне цркве претворени су насилно у Србе. Када су влашки православци проглашени Србима, био је то час велике несреће. И за њих и за нас. Ти су Власи или требали остати Власи или се назвати Хрвати. Не могу сви припадници једне вјере бити припадници једне нације“.

Наравно да је све речено далеко од историјских чињеница и од истине, чак далеко и од здраве памети, али шта то вреди када ове измишљотине преко медија допиру до свести онога коме су намењене – до хрватског народа, и то као неспорна истина, јер иза тога стоји академија наука. Са стране се види ова смишљена превара и да ХАЗУД није научна установа, него обична пропагандна машинерија. Међутим, Хрвати то не виде.

Друга активност ХАЗУД јесте упорно инсистирање да се укине Закон о амнестији и аболицији којим су бар на папиру заштићени сви Срби у Хрватској који су на неки начин учествовали у грађанском рату, али нису извршили ратне злочине. Под утицајем ове академије наука, која је прва покренула питање укидања закона, јавиле су се и друге институције и удружења, неки врло битни фактори хрватског друштва, као, на пример, „удруге бранитеља“. Све то је узнемирило и забринуло преостале Србе у Хрватској јер скоро да и нема Србина који се није затекао и учествовао у ратном вихору. У вези са захтевом за укидање овог закона, на порталу ХАЗУД се могло прочитати да су скоро сви Срби злочинци и да скоро сви подлежу кривичној одговорности, а то су пренели и неки други медији у Хрватској. У овом захтеву – саопштењу дословно пише:

„Већина хрватских Срба су дјеловали злочиначки против Хрватске:

– било по војној, полицијској и цивилној заповједној одговорности;

– било као официри или војници САО Крајине РС, претежно као драговољци;

– било као извршитељи злочинства мржње убијањем, пљачком и прогоном Хрвата;

– било као чувари затвора и логора за мучење заробљених Хрвата и силовање Хрватица;

– било као активисти у ТО, без које уопће неби могла функционисати српска злочиначка машинерија против Хрватске;

– било као постављачи мина;

– било као хијерархија СПЦ, која је одувијек и заувијек главни ступ, идејни зачетник и спроводитељ српског нацистичког лудила;

– било као појединци из урбаних Срба који су као шпијуни и тајни помагачи и инструктори дјеловали у корист српских злочинаца у окупираном дијелу Хрватске;

– било као активисти у свим медијима злочиначке САО Крајине;

– било као културњаци, глумци, стручњаци и гостујући радници и политичари који су дјеловали у другим државама лажном промиџбом против Хрватске, слањем стратешких материјала, оружја и стрељива српским злочинцима у САО Крајини“.

Према критеријумима ХАЗУД, и нема Србина у Хрватској кога би требало амнестирати од кривичне одговорности. Циљ је постигнут. Већ само појављивање оваквих написа и захтева било је довољно да се Срби исељавају јер не би било никакво чудо да нова хрватска проусташка власт стварно укине Закон о амнестији и аболицији и спроведе масовна хапшења преосталих Срба.

ИЗГРАДЊА ДРУШТВА НА УСТАШКИМ ПРИНЦИПИМА

Данас више нема сумње, ако је некада и било, да се у Хрватској укоренила проусташка власт. Све је постало јасно након председничких избора када су потпуно попустиле кочнице усташких екстремиста. Овим изборима и великом победом проусташких снага у унутарстраначком (ХДЗ) обрачуну добили су крила. Тако сва дешавања у Хрватској, од политичких до културних и спортских, имају реторику или декор изворног усташког покрета. Није то случајно, на изградњи новог хрватског друштва и хрватске државе ради се плански и дугорочно. Такав пут развоја и политичких односа трасирала је својевремено ХАЗУД, далеко пре него што се све претворило у праксу. На њеном порталу се тада могло прочитати:

„Неколицина Хрвата (примјерице), које би требало сматрати народним светцима (светци, блаженици, мученици): Од кнеза Вишеслава – Николе Шубића Зринског – Јосипа Јелачића – Еугена Кватерника – Анте Старчевића, па до Анте Павелића – Јуре Францетића – Миле Будака – Бруне Бушића – Гојка Шушка – Фрање Туђмана“.

Ни територијалне аспирације усташког покрета не би требало a priori сматрати немогућим. Много тога у њиховом стогодишњем деловању изгледало је потпуно немогуће, па је ипак остварено. ХАЗУД, као и до сада, сондира и опипава терен и изјављује оно што хрватски политичари још увек не смеју, јер није време. ХАЗУД то сме јер је, наводно, нека тамо безначајна дијаспора која нема никакве везе са хрватским институцијама. Ако баш дође у неприлику, хрватској власти није проблем да се огради од изјава ове академије (иако никада до сада то нису учинили). Тако се на порталу ове академије наука могло прочитати и следеће што отворено асоцира на територијалне претензије (чак и није важно ко то пише јер се ради о порукама академије наука хрватској нацији):

„Са којим год сам Србијанцем разговарао о нашим Пречанима, они њих и не признају никаквим Србима. Зашто Србијанцима онда требају ‘Срби у Хрватској’? Само да могу окупирати наше територије, јер гдје живе тобожњи Срби – то је Србија“.

Или: „Србијанци су нам преотели источни Сријем, Бачку, Мачву, Црногорци Боку Которску, Словенци Бијелу Крајину. Могли би смо тражити натраг све те крајеве, а исто тако Дукљу од Црне Горе, а Црногорци нека остану у Зети. Од БиХ требали би тражити све оне рубне крајеве и градове које су Турци окупирали и отели од Хрватског краљевства, о чему постоје докази и документи. Турци су од Хрватске отели цијелу западну Босну са средиштем у Бања Луци (која се звала Банска Лука). И то би нам БиХ требала вратити“.

Из цитата се види једини нереализовани стратешки циљ усташког покрета – проширење граница Хрватске по узору на фашистичку НДХ (реализовани су – стварање независне државе и етничко чишћење Хрватске). Није Јуре Францетић толико популаран у Хрватској због своје храбрости, него зато што је огњем и мачем проширио границе Хрватске – НДХ до Дрине. Усташки покрет и данас сматра да је Дрина природна граница Хрватске.

У Хрватској се одвија смена власти, али и претходна и будућа у својим званичним обраћањима и изјавама за медије Србе називају Србијанцима, српску политику србијанском, српске спортисте србијанским…? Зашто ако добро знају да смо ми Срби, да се тако представљамо и да нас сви у свету сем њих тако зову? Појам Србијанац у Србији подразумева само Србе из уже Србије. Тако овим термином хрватски политичари шаљу јасну поруку колика уствари Србија треба да буде. Чести лапсуси водећих хрватских политичара када је Војводина у питању типа „да се Хрватска граничи са Војводином“ или „налазим се на граници са Војводином“, нису лапсуси, него смишљене провокације фабриковане у „научној установи“, која се дуго бави игром речи.

За очекивати је да ће нова проусташка власт морати да ради на реализацији последњег стратешког циља усташког покрета ако жели то да остане. Какви ће бити ти покушаји, да ли миц по миц, или све одједном? Да ли одмах или кад се стекну повољнији услови у крхким и нестабилним међународним односима – видећемо. По нашој старој навици, такав наступ ми у Србији ћемо доживети као ново велико изненађење.

ВЛАСТИ И ПЛАНОВИ УСТАШКОГ ПОКРЕТА

Која од две хрватске академије наука ће опстати пошто се и друга практично преселила у Хрватску? Да ли ће се једна угасити или ће се обе стопити у једну, још увек није јасно. Да ли ће ова проусташка из егзила изгурати ову која носи хипотеку комунистичког режима и комунистичких научника, нешто слично обрачуну у ХДЗ, тек ће се видети, али није тешко проценити која ће надвладати ако до обрачуна дође.

ХАЗУД тренутно има 285 академика, од којих су 194 жива. Они уредно у својој евиденцији воде и мртве као своје чланове – њих 91 – јер и мртви својим именом доприносе популаризацији и раду академије међу Хрватима. Уствари, тек преминили академици потпуно разоткривају право лице ове установе као проусташког пропагандног центра против Срба и Србије. Да ово више није академија наука у егзилу, говори чињеница да више од две трећине научника живи и ради у Хрватској, од чега преко сто у Загребу. Огранци домовинског ХАЗУД основани су у Осијеку за Славонију, који води Анте Луц, и у Сплиту за јужну Хрватску, који води Петар Вулић. Проширили су своје деловање и ван граница Хрватске, тако да им је један огранак у Мостару, који води Андрија Никић, што сликовито говори о томе да се усташки покрет не одриче територије БиХ. Деловање и планове ХАЗУД не треба потцењивати јер се у њој налази више од 40 доктора наука различитог профила и поред тога још најмање 35 са звањем професор доктор, научника којима не смета то што њихов председник Хазлер јавно каже да су Срби злочиначки народ и што се истомишљеницима обраћа са „браћо усташе“.

У овој академији наука су многе познате личности из научног и културног крема Хрватске, које итекако имају утицај на формирање јавног мнења у тој земљи. Међу њима су и најпознатији генерали из Домовинског рата: Анте Готовина, Младен Маркач, адмирал Давор Домазет-Лошо и преминули генерал ХОС Иван Бабић. Ту су и многи хрватски политичари: преминули др Шиме Ђодан – бивши министар одбране хрватске познат по говору мржње према Србима и јавним изношењем територијалних аспирација; Златко Томчић – председник Хрватске странке права, биши председник Сабора и в.д. председника Хрватске; и други. Због велике захвалности у оснивању и велике подршке ХДЗ у борби за власт, члан академије био је, а и сада је као преминули, бивши председник Хрватске Фрањо Туђман.

На списку чланова су и познате преминуле вође усташких емигрантских организација и зачајни припадници усташког покрета: Бранко Јелић, оснивач усташке емигрантске организације Хрватски народни одбор; Бруно Бушић, један од најпознатијих вођа усташког покрета у емиграцији; Стјепан Ђурековић, бивши директор ИНА који је емигрирао и прикључио се усташком покрету; Срећко Пшеничник, дипломата НДХ, једно време председник злогласног усташког терористичког Хрватског ослободилачког покрета, муж Мирјане, млађе ћерке Анте Павелића; и неки други. На списку су и врло популарне преминуле личности из естраде и „Хрватског прољећа“ Иво Робић и Вице Вуков.

Ту су и најзначајни припадници Католичке цркве као активни бискуп Миле Боговић, познат по залагању за рехабилитацију усташког покрета, и преминули надбискуп Фрањо Кухарић. Важан члан ХАЗУД због свог порекла је и вођа усташке емигрантске организације Хрватско народно вијеће до његовог гашења – Мате Мештровић, син познатог кипара Ивана Мештровића, који је био члан и званичне Хрватске академије наука и уметности – ХАЗУ. Вероватно ради традиције и како би се што јасније видела веза са усташким покретом, ту је и старија кћерка поглавника НДХ Анте Павелића – Вишња Павелић. Оно што треба да знамо јесте да је на списку чланова ове академије наука и једна личност из Србије, из Суботице. Тако велика већина Хрвата подржава идеје и ставове бар неких са овог списка и с њим се поистовећује.

Деловање ХАЗУД је недвосмислено и потпуно јасно, али ипак може да завара. Они помно прате сва политичка збивања у Хрватској и на Балкану и никада им се није омакло да кажу нешто позитивно за Србе или у интересу Срба. Међутим, у тренутном граничном спору Србије и Хрватске подржавају отварање граница и мирољубиве и добросуседске односе са Србијом? Камо среће да стварно тако мисле, али то је само због тога што по сваку цену желе смену хрватске владе и Зорана Милановића. Није помогло ни што је Милановић привремено наступио са њихових проусташких позиција, јер Милановић није усташа. Желе на власти проусташке кадрове из ХДЗ јер су само они гаранција спровођења зацртаних даљих планова усташког покрета.

Фабриковане измишљотине, полуистине и лажи хрватском народу ХАЗУД презентује као дуго скривану истину од стране комунистичког режима. Тренутно жестоко раде на рехабилитацији усташког покрета, минимизирајући његове тешке злочине и приказујући га као патриотски, док ратне злочине приписују искључиво комунистима и партизанима. Иако то са стране изгледа прозирно и неприхватљиво, они у својој намери имају успеха међу Хрватима јер већ деценијама потпуно контролишу медије у Хрватској. Зато никог не би требало да чуди оно што се дешава у овој држави – од дивљања проусташких група, усташке реторике, усташког декора, па до јавног ношење усташких симбола.

У шали би се могло рећи да је у Хрватској на сцени антисрпско деловање на научној основи, иза чега стоји, ни мање ни више, него једна комплетна академија наука – ХАЗУД. Ипак, то није шала, и Србија то мора имати у виду за креирањњ своје политике и безбедности, јер, док год буде радила ова фабрика мржње, тешко да ће бити помирења и добросуседских односа између Срба и Хрвата.

Извор: Нови Стандард – Љубан Каран

Ознаке: Љубан Каран, усташе, ХАЗУД, Хрвати, Хрватска, хрватски академици