Pročitaj mi članak
Интервју Александра Дугина за азербејџански магазин „Минвал“ објављен је 11. новембра, само 13 дана пре него што је Турска оборила руски авион над Сиријом 24. новембра. Циљ закаснелог објављивања овог интервјуа далеко је од настојања да се дискредитују Дугинове процене о Турској, већ да се илуструје колико руска национална елита није очекивала турску издају и колико су се тим ударом из корена промениле ствари не само у односима између две државе већ и у целом региону Блиског Истока и Централне Азије.
„Постоје веома озбиљни проруски сентименти у Турској. Турска зависи од Русије, почевши од туризма, економије, енергетике, па до многих геополитичких питања и проблема. Стога Турска никад неће драстично погоршати своје односе са Русијом иако се повремено дешавају периоди у којима ти односи нису толико добри.“
У уводном делу интервјуа азербејџански магазин Минвал преноси ове речи руског политичког активисте, социолога и политиколога Александра Дугина. По њему, Русија има позицију коју Турска делимично одобрава, док јој се, са друге стране, једним делом и противи. Русија подржава Асада и бори се против ИД, док се Турска бори и против Асада и против ИД.
„Американци подржавају Курде. Русија је неутрална у курдском питању, док су Турци агресивни. Дакле то су три различите позиције. Оне делимично конвергирају, али се у једној тачки разилазе. Због тога Турци имају много притужби на нашу политику у Сирији, која им узрокује проблеме. По питању тога како ово може утицати на Јерменију, одговор је: никако. У Ердогановој политици Јерменија просто не постоји, није никакав фактор нити му је уопште важна на било који начин. Постоје одређени турски националисти и кемалистички кругови који се боре против превеликог попуштања по питању међународног признања геноцида над Јерменима, али Турска нема реалних интереса у Јерменији, будући да решава велики број других проблема. Стога Јерменија не спада у примарни, чак ни у секундарни круг интереса када се ради о турској геополитици.
Ипак, многи у Јерменији верују да Турска у потпуности подржава Азербејџан. То није тачно јер Азербејџан за турску геополитику има исти значај као и Јерменија. Заправо, он спада у проблеме трећег или четвртог ранга. Турска је у потпуности фокусирана на сопствене националне интересе. Азербејџан и конфликт поводом Нагорно Карбаха, као и историјски конфликт Турака и Јермена, турску уопште не занимају. У једном периоду јерменски фактор је био коришћен приликом конфронтације са Совјетским Савезом и проруском политиком Јерменије, али Турска је одустала од агресивне политике према Кавказу и практично не покушава да води било какву политику ван граница Турске у том правцу. Дуго времена су ту биле активне друге две струје – исламисти и остале мреже. Стога, са тачке гледишта националних интереса, Јерменија нема практично никакву вредност за Ердогана и Анкару.
Америка настоји да подстакне турско-јерменски конфликт у Нагорно Карбаху, док се Анкара томе оштро противи, схватајући да, у ситуацији у којој се Турска тренутно налази, не постоји интерес или смисао у отварању новог фронта и стварању додатних тензија. Стога, ова влада у Турској не настоји да ради на развијању јерменско-турских односа – ту не може бити ни позитивног ни негативног развоја догађаја“, наглашава Дугин.
Судећи по њему, Русија нема планове у вези са Турском, али има у вези са Сиријом. Русија планира да се у Сирији бори до краја, тј. да у потпуности врати моћ у руке Асада и Сирију претвори у регионалну базу за руску геополитику:
„За то је, наравно, потребно да се створи посебна врста односа са савезницима. Јерменија је примарни руски савезник. Чланица је Евроазијске економске уније и потписница Уговора о колективној безбедности (ОДКБ), што значи да имамо заједнички систем ваздушне и ракетне одбране и интеграцију на свим нивоима, укључујући нуклеарну одбрану, тј. нуклеарни кишобран који гарантујемо Јерменији. Сходно томе, ове акције се одвијају у оквиру плана стварања система стратешке сигурности око Русије, ослањајући се на савезнике. Јерменија, пре свих других, спада међу њих. Али та чињеница нема везе са нашим наводним плановима да погоршамо односе или чак изазовемо рат са Турском; то је апсолутно нетачно.
Руски утицај се просто проширио ван наших граница. Ми смо прогласили наше циљеве. Један од њих је ослобођење Турске од америчког утицаја, као и утицаја Катара, Саудијске Арабије и Исламске државе, док се у исто време профилишемо као један од полова у глобалној политици. Наравно, Јерменија је сто одсто на нашој страни са војно-политичке тачке гледишта. Али то не значи да је то партнерство уперено против Турске. Турска игра сопствену игру, а наша одбрана је заправо уперена против НАТО. У мери у којој је Турска чланица НАТО, ово јесте уперено против ње, али не против турске као државе и нације, већ против НАТО као непријатељског блока који жели да оствари глобалну хегемонију“.
Према мишљењу овог политичког стручњака, руски савез са Јерменијом није уперен против Азербејџана нити зближавање са Азербејџаном сматра непријатељским потезом према Јерменији.
„Русија је остварила пријатељске односе са Јерменијом пре него са Азербејџаном. Просто се тако историјски погодило након распада Совјетског Савеза. Јерменија је, као суверена и независна земља, одлучила да ипак остане у сфери утицаја евроазијске геополитике, геостратегије и економије. Сада видимо да се све то институционално оваплотило кроз чланство у Евроазијској унији и ОДКБ.
Азербејџан је ишао другим путем приближавања Западу, али је постепено схватао да оријентација на друге земље, пре свега САД и Европу, која и сама грца у проблемима, не задовољава азербејџанске интересе. Због тога је Азербејџан настојао да се поврати на пут вођења евроазијске политике. Русија ово подржава са задовољством. Али то не значи да је ово на било који начин, чак и делимично, непријатељски у односу на Јерменију. Русија је неупоредиво већа од Јерменије и Азербејџана у сваком смислу, баш као што су САД неупоредиво веће од Грчке и Турске, и не могу да играју само на страни Грчке, а против турских интереса, или обрнуто.
Запад је инсталирао свој атлантистички поредак. Русија инсталира свој евроазијски поредак, у којем ће сви учесници бити заштићени, играти по правилима и седети за преговарачким столом са подршком Русије и других држава региона у настојању да се реше контрадикције које, вреди поменути, постоје и између Киргистана и Казахстана или Таџикистана и Узбекистана. Русија је у партнерском односу са различитим државама, али пре свега са бившим совјетским републикама и сходно томе – не само у Сирији – креира правила игре у којима ће се решавати регионалне тензије, чак и међународни спорови.
Дакле, уколико говоримо о зближавању Русије и Азербејџана, то не би требало стављати у антијерменски контекст, просто због тога што Јерменија није у позицији да одређује руску регионалну политику. То не значи да ће Русија жртвовати стратешке интересе Јерменије. Уколико би то урадила, изгубила би све своје савезнике. То се не може догодити“, закључује Дугин.
Извор: Minval/Fort Russ/ Нови Стандард
