Прочитај ми чланак
(Валентин Катанасов)
Према процени експерата, од почетка фебруарске револуције све до краја септембра у Украјину је из различитих извора (ММФ, Светска банка, ЕУ, САД) стигло око 6 милијарди долара. Приближно 95% тог новца је искоришћено за рефинансирање дуга. За остале сврхе које би на било који начин могле да се уврсте у решавање насушних потреба земље преостале су мрвице од максимално 5%. Зли језици оних који припадају творцима фебруарске револуције и који су се нашли по ћошковима револуционарног процеса обелодањују страшну тајну. Он тврде да су тих 5% „отпаци“, „пиљевина“ у корист нове власти. Тако да за прокламоване циљеве „националног развоја“ остаје равно 0%…
Када ће у Украјини престати зидање дужничке пирамиде
Данас се много прича да је Украјина „полигон“ (за дотеривање технологија „мајдана“ и „револуција“) и „зборно место“ (за припремање агресије НАТО-а против Русије). Међутим, то је и „златна жила“ за алаве шпекуланте и финансијске олигархе (не украјинске, већ светске). Направљен је механизам за увођење Украјине у дужничко ропство. Нови кредити ће вероватно да се користе за што брже повећавање државног дуга Украјине. При том ће курс гривне и даље да се котрља надоле. У једном тренутку кредитирање ће бити прекинуто. И тај тренутак одређује размишљање које води у два правца.
Прво, важност Украјине као „зборног места“. О томе сада нећу да размишљам. Друго, чисто потрошачко размишљање. Славина која помаже Украјини ће се дефинитивно затворити кад Украјина исцрпе изворишта из којих плаћа своје обавезе према иностранству. Ту спадају све њене активе: првокласно земљиште, шкриљчани гас и остала природна добра, остаци државних предузећа; комплетна инфраструктура заједно са гасоводима. Те активе ће се пребацити у књиге оних компанија, банака и фондова који представљају „бочне“ структуре западних „добротвора“ Кијева. У једну од њих спада фонд „Франклин Темплтон“ који је још прошле године откупио врло битан део државних дужничких хартија Украјине. Може да се очекује да ће пред тај догађај курс гривне да се нађе на нивоу подне летвице.
Шпекуланти за сада нису претерано заинтересовани за потпуну нормализацију ситуације у Украјини – ратни сукоби и нестабилност омогућују да они наставе игру понижавања. Њихова жеља је да оно што инвестирају у Украјину постане максимално „ефикасно“. На пример – „Одески припортовој завод“ – ОПЗ (Одеска фабрика при самој луци) – једно од највећих предузећа хемијске индустрије. Пре 7 година, 2007. – то предузеће је процењено на 2,5 милијарде гривни (што је по „предреволуционарном“ курсу било око 312,5 милиона долара). Данас се оно процењује на само 600 милиона гривни, тј. на око 40 милиона долара. А како време одмиче – биће све горе.
Ситуација у Украјини и у вези са њом је скоро шизофренична. Шпекуланти раде по принципу „што горе – то боље“ (у смислу да „што је горе, то ћемо купити још јефтиније“). А украјинска власт чини све – и могуће, и немогуће – како би доказала да у земљи баш и није толико лоше како то изгледа на први поглед.
Финансијска „достигнућа“ новог режима
Украјинско министарство финансија радосно рапортира да је укупан износ дажбина који стиже у украјински буџет ове године чак нешто већи од одговарајућих показатеља из 2013. И известан део народа стварно верује у ту статистичку магију.
А ево шта је у септембру саопштила Валерија Гонтарова, председница Националне банке Украјине (НБУ). Инфлација ће у овој години износити 19%. Обезвређивање украјинске гривне у односу на САД долар је већ 60%. Произилази да приходна страна буџета реално треба да се смањи за тих 19%. У односу на приходну страну прошле године, изражену у чврстој гривни, приход у буџет у овој години ће бити мањи за 17 – 18%.
Али, мислим да ће реално смањење приходне стране буџета бити много веће. До средине ове године Доњецка област, као и Луганска, су одржавале финансијске везе са Кијевом. То значи да су се средства дозначивала у општу благајну, али су истовремено у те две области стизала средства буџета за исплату плата буџетским корисницима, пензија, помоћи и сл. Сада су те финансијске везе прекинуте. Трагични догађаји су довели до тога да је највећи део предузећа у региону срушен или је морао да прекине рад. Чак и по проценама Кијева, у две наведен области је, због „антитерористичких операција, срушено 600 предузећа.
Престанак рада предузећа Новорусије је озбиљно компликовао рад многих грана комплетне украјинске економије, и њен порески потенцијал се наочиглед топи.
Показатељ БДП-а: статистичка илузија
Питање је и каква је статистика бруто домаћег производа Украјине. Украјински медији активно дискутују о проблему: колико ће пасти резултати економије у 2014.години? Јацењук припада „оптимистима“ и он сматра да ће та цифра бити 5%. Има украјинских функционера који дрско оспоравају премијерову процену и говоре о 6% смањења. Али ММФ сматра да је та цифра читавих 7%. Ја лично не верујем ни у једну од наведених цифри.
Прво, зато што је економија Украјине ове године сама извршила умањење од 16,5% БДП-а. Ту мислим на учешће две новоруске републике, тј.Доњецке и Луганске области, у формирању БДП-а. Друго, физичка количина свих облика производње чак и у осталом делу Украјине је у овој години мања него у прошлој. Може да се погледа производња струје, сировог гвожђа и челика, вагона и дизел-локомотива, количина робе која је превезена железницом и тд, и тд. Има јако много узрока за велико смањење. Као што је већ речено, прекид рада рудника и фабрика у Донбасу се јако одразио на ситуацију у многим украјинским предузећима која су имала врло тесне и стабилне производно-економске везе са југоистоком земље. На пример – „Антонов“ – гигант у производњи авиона је био принуђен да прекине испоруку својих производа Руској Федерацији и сада је на ивици банкротирања. Али, ситуација у многим предузећима се нагло компликовала и зато што се Кијев окренуо придруживању Европској унији и та предузећа су скоро изгубила руско тржиште. Она неће добити на тржишту ЕУ адекватну компензацију. Деловање наведених фактора се уочило тек од средине ове године. Ти фактори ће јачати и још ће се више осетити 2015.године. Експерти сматрају да због садашњег рата у Украјини економија земље може да изгуби три најбитније индустријске гране – црну металургију, машиноградњу и хемијску индустрију. Хемијска може да нестане због прекида у испоруци руског гаса.
Стварни пад БДП-а Украјине у 2014.години ће, по мојој грубој процени, бити најмање 20%. А економске институције украјинске владе заједно са ММФ-ом праве сеансе хипнозе под називом „Илузионистичка представа о статистици у Украјини“. Статистичке илузије могу да се праве на више начина. На пример, статистичка служба Украјине и ММФ статистику државе и даље воде уносећи цифре које се односе и на Доњецку, и на Луганску републику. Једино остаје загонетка како сакупљају примарне статистичке информације, ако је рад статистичке службе Украјине у двема наведеним бившим областима престао да постоји. Ништа није згодније ни један други начин за манипулисање статистиком: коришћење вредносних показатеља који се приказују без инфлационог умањења. Ако се инфлација разбукти, може се ликвидирати не пад економије, већ може да се прикаже и приличан темпо „економског раста“.
Девизни дампинг украјинске економије
Већ смо констатовали да је у овој години дошло до наглог пада курса гривне. Од почетка године, тј. за осам месеци, становништво је са својих девизних рачуна подигло 2,2 милијарде долара. Нагло се повећала и куповина девиза. Власти су оптужиле народ да подрива националну новчану јединицу и увеле ограничење при куповини девиза (максимално 3000 гривни, тј. 220 УСА $). Да не би дошло до нестанка девизних резерви које су почеле да се топе (са 1.августом 2014. те резерве су износиле 16,1 млрд долара). НБУ је прекинула девизно интервенисање и потпуно ослободила гривну. То је и те како задовољило међународне шпекуланте.
У првих 8 месеци ове године салдо трговинског биланса земље је износио минус 2,62 милијарде долара. Власти све једно поносно изјављују да је то велико достигнуће обзиром да је у прошлој години дефицит трговинског биланса (само за робу, не и за услуге) био 19,6 милијарди долара. Али ако се мало удубимо – произилази да је до смањења дефицита дошло не зато што је повећаван извоз, већ зато што је нагло пао увоз. Пошто је ослобођен девизни курс гривне и она обезвређена за 60% власти су у великој мери рачунале да ће „прорадити“ механизам девизне стимулације робног експорта. Другим земљама је довољно да се њихова новчана јединица обезвреди за 10% па да дође до озбиљног померања у њиховим трговинским билансима. У Украјини до тога није дошло. Механизам „девизног дампинга“ (у ствари – допинга)“ није ни мало оживео украјински извоз роба. Тромесечни показатељи извоза роба из Украјине у 2013.години су износили у милијардама долара: 1.тромесечје – 15,6; 2.тром. – 15,9; 3.тром. – 16,0; 4.тром. 17,5. А подаци за 2014.годину у милијардама долара износе: 1.тром. – 14,6; 2.тром. – 14,9. Украјинска економија је мртва, њу не могу да оживе чак ни коњске дозе девизног допинга.
Банкротирање Украјине и Русија као „непланирани“ фактор
У 2013.години платни биланс Украјине је, без обзира на дефицит биланса спољне трговине, био позитиван и износио је 2 милијарде долара. А ове године већ после 8 месеци он је у дефициту од4,6 милијарди $. Тај укупни дефицит показује не само дефицит у трговинском билансу, већ и процес стабилног отицања капитала из Украјине. Ако се постојеће тенденције очувају – укупан дефицит у платном билансу Украјине у овој години може да буде приближно 7 милијарди долара. Међутим, у другој половини ове године почиње да делује цео низ отежавајућих фактора који врло једноставно могу да повећају дефицит платног биланса земље на 10 или чак и више милијарди долара.
За новембар се планира објављивање најновијих података о величини БДП-а Украјине. Тај показатељ све интересује. То није случајно. Цифра БДП-а ће омогућити да се одреди ниво релативног државног дуга Украјине. Уколико он буде изнад 60% БДП-а Русија, која је у децембру 2013.године Украјини позајмила 3 милијарде долара, може да затражи да се тај дуг одмах врати (заједно са каматом). Кредит је одобрен под таквим условима. Само због тог једног дуга дефицит платног биланса Украјине ће бити преко 10 милијарди долара. И уколико Украјина у овој, 2014.години, до краја године не добије нову финансијску помоћ, мораће да запуши рупу од10 млрд $ помоћу сопствених девизних резерви. У том случају ће до нове године у девизној „остави“ Украјине остати највише 6 милијарди $. А уколико у прорачун укључимо само још један фактор као што је измирење старог украјинског дуга руском „Газпрому“ за природни гас, који износи најмање нове 3 милијарде $? Сама могућност за такав сценарио код многих западних власника украјинског државног дуга изазива стрес. Може да дође до оног банкротирања, које се Украјини, по изјавама Јацењука, „никада неће догодити“. Неко ће у банкротирању изгубити своје милијарде, а неко ће, управо супротно, несметано да се обогати. Уосталом, како то показује светско искуство, до банкротирања ретко долази изненада. Она се најчешће плански припремају, понекад много година унапред. Украјина није изузетак. У њој ће до банкротирања доћи. Али тек када покровитељи и скромни бенефицијари организација као што је фонд „Франклин Темплтон“ махну руком. Уосталом, поменуто светско искуство говори и да се догађаји увези са припремањем банкрота не завршавају увек како је планирано. Понекад се у „игру“ убацује неки непланирани учесник. А наведене финансијске обавезе Украјине кажу да тај „непланирани учесник“ може да буде, како се нама чини, и Русија.
