Pročitaj mi članak
Игра око Косова и ЕУ класичан је пример сценарија игре два затвореника који су оптужени за исти злочин, Београд да је својом ранијом политиком изгубио Косово, ЕУ да је Србији противно међународном праву откинула око 15 одсто територије.
У суштини оба затвореника су у ћорсокаку, нису у стању да брзо пронађу излаз из ситуације због помањкања узајамног поверења. И једни и други играју „пипиревку” како да остану у игри, а не буду осуђени, односно поражени. При чему је позиција ЕУ, наравно, далеко боља, јер ЕУ је „затвореник, заштићени сведок”. Логика је то „учествоваћу кооперативно у првом потезу, у другом потезу учествоваћу сходно начину како је други играо у првом”. Брисел је одобрио наш статус кандидата за ЕУ, сада тражи нашу кооперативност у другом потезу, у даљем процесу етаблирања косовске државне независности. У Бриселу очито сматрају да довољно познају српску политичку елиту и да могу да јој „продају” бајке о потреби „очувањa територијалног интегритета Косова” у контексту статусне неутралности Европске комисије за проширење поводом питања Косова.
Дакле, можда су наши политичари заиста погрешно разумели синтагму о „очувању територијалног интегритета Косова”, можда је то само „питање неспретне формулације”, ето нисмо се разумели? Но, ако је то тако, зашто је онда европски комесар за проширење Штефан Филе одбио предлог да се синтагма, коју смо због нашег недостатка језичке и правне суптилности, ето онако на брзину, и погрешно схватили, побољша да би је коначно правилно схватили? Да би овај слуђени народ схватио да нас ЕУ не уцењује, да ми погрешно гледамо на однос ЕУ према Косову и да смо у стратешкој заблуди?
Лично, одавно немам никакву дилему о „синтагми” која долази из Брисела, од Србије се тражи да већ сада де факто призна независност Косова. Пре самог евентуалног уласка у ЕУ тражиће се то признање и де јуре . Да се више не лажемо, ако се од Београда захтева поштовање територијалног интегритета Косова, сваки студент права ће вам рећи да је то признање државе. Колико знам, територијални интегритет немају ни дечји вртићи, ни градови, ни месне заједнице. Да ли сте чули да је Брисел икада тражио очување територијалног интегритета за неки град, дечји вртић, или месну заједницу? Ја још нисам.
Сада долазимо до другог момента ове приче. Је ли то што ЕУ тражи од нас антидемократски, овако директно смејање у лице највиших представника ЕУ за мене је антидемократско понашање. Да ли сте можда гледали изразе лица Штефана Филеа и Венсана Дежера када су нас у Београду уверавали да смо погрешно протумачили оно што су нам они поручили? Па смејуцкали су нам се директно у лице. Подсетило ме то на једну давну утакмицу Црвене звезде против Ливерпула. Звезда је изгубила са три нула, а лондонски „ Тајмс” је сутра имао велики наслов: „Фантастична игра Београђана”. То је демократија.
Бити фанатик европске идеје у времену када Велика Британија најављује референдум о опстанку, или изласку из ЕУ јесте помало неозбиљно. Јер нико у Србији не зна у којем ћемо типу света живети за десет до 15 година. Хоће ли то бити Европа великог савеза Немачке и Русије, или Британије и Француске? Мултиполарна Европа, или биполарна Европа? Европа богатих и сиромашних, Европа белих и обојених, Европа хришћана и муслимана? Европа интегрисана од Атлантика до Урала, или дезинтегрисана? Склоните са зидова портрете Аденауера, Шумана и Жана Монеа јер они данас Србији је уручују ђачку књижицу – хоће ли проћи у нови разред или ће понављати годину.
Постоји континуитет између тоталитарног европеизма прошлог века и „демократског” европеизма данас. Имају заједничког непријатеља, националну државу која је за њих претња за мир и превише скучен простор за економију планетарних димензија. За једне и друге „разноликост представља неред, а ред захтева униформност”. Униформност можете схватити и као „европске стандарде”.
Но, како све то објаснити нама сиротима, када треба да исплатимо плате и пензијице? Којом синтагмом и којом суптилношћу?
(Политика)
