Pročitaj mi članak
Одлука руског председника Бориса Јељцина да 2000. године државу преда у руке Владимира Владимировича Путина изазвала је шок не само у Русији него и у целом свету. О њему се, осим неколико штурих података, није знало ништа. Званична биографија изгледала је овако: рођен 1952. у Лењинграду, завршио права, ожењен Људмилом, има ћерке Марију и Катарину, радио у Дрездену као обавештајац КГБ-а, био десна рука Анатолија Собчака, градоначелника Петербурга, остао без посла када је његов шеф изгубио изборе…
После неколико месеци, 1997, Путин је позван у Москву, где постаје члан администрације Бориса Јељцина, а затим и председник владе. Нико у то време није ни слутио да ће управо „ћутљиви и бледуњави“ Путин постати „политичар тешке категорије“ или „нови руски цар“, како су га касније назвали западњачки медији.
КО СТЕ ВИ?
„Ко сте ви, мистер Путин?“ – било је најчешће питање које је постављала западна штампа. А Путин је одговарао лаконски: „Ја сам председник Русије.“ И ништа о пореклу, родитељима, браћи, сестрама, обданишту, школи… Ништа о оценама, првим љубавима, друговима, победама и поразима, спортским успесима, путовањима, жени, деци…
А сви су желели да знају све о човеку који је у марту 2000. године стао на чело државе као први председник изабран на општим, слободним изборима – без преврата, без револуције, без пуцњаве…
Међутим, он није први Путин који је ступио у Кремљ. Његов деда по оцу, Спиридон Иванович Путин (1879-1965) био је Лењинов и Стаљинов лични кувар. Припремао је јела и за многе руске и светске политичаре те епохе. За Спиридона Ивановича причају да је био поштен, принципијелан и веома вредан човек. Кажу, такви су сви Путинови. Радио је готово до последњег дана свог живота. Умро је у 86-години, када је малом Волођи, како Владимир Путина зову ближњи, било 13 година. Путин ретко говори о деди. Уосталом, као и о свему осталом што се тиче његовог приватног живота. Комшије сведоче да је мали Волођа лети долазио код деде, трчао по сокацима, играо се са децом… Кажу и да је од њега наследио љубав према књижевности, историји и риболову, али не и према кувању. Путинова бивша супруга Људмила је у једном интервјуу рекла да он „ни чај не зна да скува“.
Владимир Владимирович Путин рођен је у радничкој породици. Мајка Марија Ивановна, фабричка радница и отац Владимир Спиридонович, морнар совјетске морнарице, свој живот подредили су подизању, васпитању и образовању свог јединца пошто су им претходно двојица синова умрли.
– Отац је рођен 1911. у Санкт Петербургу. Када је почео Први светски рат, живот у „Питеру“ је постао страшно тежак, људи су гладовали, и цела породица се преселила у село Поминово, у Тверској области, у родно место моје баке. Кућа у којој су живели још увек постоји – рођаци иду тамо на одмор. Тамо, у Поминову, мој отац се упознао са мајком. Венчали су се када су имали по 17 година – испричао је својевремено Путин. Путинови су се преселили у Петроград 1932. године. Живели су у предграђу, у Петергофу. За две године родила су им се два сина. Један је умро убрзо по рођењу, а други је подлегао дифтерији током немачке опсаде Лењинграда. Ни мајка не би преживела да јој није помагао брат. Пошто је у једном тренутку од глади изгубила свест, мислило се да је умрла, па су је чак сместили заједно са мртвима. На време се пробудила и зајаукала. Чудом је остала жива. Путинов отац се за то време борио против нациста. Био је тешко рањен, али је преживео. Гелери су му оштетили ноге, па је после тога целог живота храмао.
О страшним данима блокаде Лењинграда родитељи му нису много причали, а Волођа као дете није ни био свестан тешкоћа послератног живота. Сви су у Русији живели исто – по неколико породица у једном стану. Путинови су живели у згради без лифта, на петом спрату, у „комуналки“ – стану који су делили са још две породице, у Басковој улици број 12. Користили су заједничку кухињу и WЦ. Нису имали ни топлу воду, ни купатило… Стан је био хладан, грејали су се на дрва… Али, то Путиново детињство није чинило мање срећним и веселим: – Свиђало ми се да будем напољу. Била су спојена два дворишта у којима се одвијао цео живот нас деце из неколико зграда – причао је касније. Путин је у Петербургу проживео 44 године. Ту је завршио десетолетку и факултет и почео да ради. У првих пет разреда основне школе није блистао. Његови вршњаци тврде да га чак нису примали у пионире. Био је немиран, више је волео да се игра него да учи.
Све је кренуло набоље кад му је разредни старешина у петом разреду постала Вера Дмитријевна Гуревич, наставница немачког. Она је осетила да се у том несташном дечаку скрива потенцијал, енергија, карактер… Открила је и његов таленат за језике, нарочито за немачки, који Путин говори без акцента. Тај дар му је касније и те како послужио за време службовања у Дрездену, где је радио као обавештајац КГБ непосредно пре пада Берлинског зида.
– У почетку је Волођа одбијао да учи немачки језик, иако сам приметила да има невероватан дар за језике и да фантастично памти… Сећам се, једном ми је пришао и рекао да неће да учи немачки зато што је то језик непријатеља. Објаснила сам му да га управо због тога мора знати. Рекла сам му: „Замисли да поново избију сукоби, а ти владаш језиком свог противника – тако можеш помоћи не само себи, него и држави.“ Погледао ме је и замислио се. Потом сам га питала: „А је л’ ти знаш историју немачког народа, колико је великих људи подарила свету та нација?“ Одговорио је: „Не, не знам“ и потом се сложио да ће учити немачки језик. То је само једна епизода, а било их је много. Генерално, са њим није било лако – испричала је наставница Вера. По њеним речима, Волођа је био радознало дете, које је трчало на све стране и све постизало.
МАЛИ ЛИДЕР
Дружио се у дворишту са „битангама“, а онда трчао у музеје. Међу његовим пријатељима било је и богате и сиромашне деце. Још тада је био лидер. Већ у шестом разреду је схватио да се у животу треба потрудити да би се нешто постигло. Почео да је учи, ниже највише оцене, и коначно је примљен у пионире.
– Једном сам га питала: „Шта те интересује у животу?“ Одговорио је: „Заинтересован сам да посматрам различите људе у различитим аспектима живота.“ Дакле, већ са својих 12-13 година Волођу је занимало да анализира животне процесе – додала је наставница .
Управо му је она у шестом разреду саветовала да почне да се бави спортом. Прво је почео да тренира бокс, али када је једном приликом на тренингу „доби по носу“, одустао је и прешао на џудо.
(Вести оналјн)
