Прочитај ми чланакПосле узвратне акције Ирана на Израел поводом бомбардовања иранске амбасаде у Дамаску, догађај је код многих коментатора означен као званичан почетак Трећег светског рата. Но, већ смо данас сведоци нове ескалације и новог бомабардовања Израела на положаје у Ирану.
Може се дефенитивно рећи да снаге Ирана и Израела одмеравају снаге, иако ратна дејства дају другачије резултате на терену него што су то излазни резултати симулација и ратна дејстава, сведоци смо, добијају све већи замах. У овом сукобу и Иран се предстваља као озбиљна државна и војна сила, па се размери сукоба између две нуклеарне силе не могу ни да претпоставе. Међутим, у распореду снага на Блиском истоку још нису скинуте рукавице и то дефинитивно сврставање ће означити и даљњу праву ескалацију рата. После десетина година и планирања агенде Новог светског поретка почиње становито клизање у реализацији овог плана и резултати тог првог дана Трећег светског рата осликава нови простор за многе процесе широм света у геополитичком, економском и војном смислу. Нпр. само потенцијална опструкција превоза робе у Оманском заливу узроковаће промену цене енергената и то би могао бити окидач за валутне промене, за још веће протесте и посебно есклацију терористичких напада широм света од већ припремљених снага за ту улогу. Надаље, било је интересантно гледати повлачење летова комерцијалних авио компанија са ширег подручја Блиског истока и то у самом току ратних дејстава. Ето, колико се тога може променити у једном дану. Не треба заборавити да главна стратегија глобалиста је актуализација свих правца напада и дејство свих елемента Агенде који сада треба да функционишу беспрекорно. Но, да ли ће бити тако.
Велики план
Један од незаобилазног ефекта овог тужног доба је и страдање од здраственог третмана за које многи познаваоци последица истичу да ће ова динамика ићи према врхунцу ефеката тзв. олуји смрти који могу проузроковати и колапс здраствених система. Само у последњих месец дана у Канади је умрло 38 доктора у млађем добу, спортисти колабрирају и бројне јавне личности умиру. Истовремено се затвара медијски простор и то баш у вези објава о последицама здраственог третмана. Тако аустралске власти траже од корисника друштвених мрежа да избришу све објаве у вези здраственог третмана, Кина тражи да се садржаји у вези здраственог третмана уклоне са свих платформи, САД најављују примену тзв. секције 702 која подразумева праћење сваког присутног у свим компанијама или другим речима – сви постају шпијуни. За то време се најављује да ће вештачка интелигенција из објава корисника платформи означити поједине кориснике као кориснике криминалних намера и у вези са тим иницираће процедуре код одговарајућих институција појединих држава. Дакле, тзв. глобалистичка елита чини све да им планирани догађаји дају очекиване резултате, али делује да је велики план почео полако клизати и крунити очекиване резултате јер господар светских догађаја је само један, Господ.
Посвећеник велеиздаји
А код нас на самом почетку ћемо се осврнути на златно доба издаје и даље на догађаје у вези са нестанком мале Данке која добија најбизарније фазе. Па, да поставимо нека питања: Ако већ нема тела мале Данке и по пресумпцији невиности осумњичених, али не и осуђених, где је у породици осумњиченог дошло и до смртног исхода приликом пропитивања, те је дотични сахрањен у лименом сандуку и у забетониран гроб, зашто нема потенцијално сасвим новог трага у овом случају? Зар није дошло више десетина кола на место нестанка мале Данке већ у првом часу нестанка и зар није могуће да нестанак има сасвим другу природу и извршиоце? Да ли су становници малог борског насеља показали више интегритета успркос медијској хајци укуључујући ту и породицу мале Данке и породицу осумњиченог него што би се могло очекивати од становника мирног малог места? Зар о томе не говори одлука мајке осумњиченог која неће да буде сведок на суду јер не дозвољава да је више малтетирају? Достојанство јој ипак не могу одузети. Искрено, морам признати да су ме изненадили ови становници борског насеља који показују достојанство и постојаност ретко виђену и то представља посебну подршку потенцијално поштеној истрази.
Него да упитамо још неко питање. Зар није у сред догађаја нестанка мале Данке фабрика одузимања деце од Центра за социјални рад наставила да ради пуном паром? Да ли се поред самоубиства детета ових дана у Институту за мајку и дете после одузимања од породице, десио још један смртни случај петогодишњег детета већ следећег дана по одузимању у хранитељској породици? Зар истражни полицијски органи немају разлога да провере све смртне исходе деце после одузимања, свих тешких траума и болести после одузимања деце из породица и зар се не би требала провести истрага у Центрима за социјални рад посебно имајући у виду и тешке злоупотребе у случају Ане Михаљице?
Дакле, размери криминалног стања у Србији је изгледа несагледив. Заиста, да ли безбедоносне и полицијске снаге у Србији сматрају да је ово стање одрживо и да ли могу претпоставити како ово стање могу искористити међународни истражни органи. У општем интересу је и мале Данке и институција Републике Србије да усмере истрагу на нови траг који неће бити испуњен бизарним нелогичностима и учине што је до њих стоји јер ипак нека имају на уму – пред једног Судију ваља нам свима једном стати.
Опет надаље, размере велеиздаје достижу нове домете и велеиздајник потписник велеиздајничких споразума у протеклих 12 година даје пуни замах формирању лажне државе Косово. На ред овог посвећеника велеиздаји у борби против српских интереса је дошла и акција у смеру проглашења геноцидне одговорности српског народа у Сребреници која треба да се изгласа у УН ових дана. Овај монстуозни план компрадорска дружина на челу са тзв. председником Србије Александром Вучићем потпомаже највећом представом икада. Уместо да су институције државе Србије упутиле документе, дописе и обраћања свим државама света где би требало детаљно описати историјски пут српског мученог народа који је преживео вишестуке геноциде и којем је нанета најтежа неправда и није признат геноцид над српским народом у току другог светског рата, уместо да бројни државни функционери уложе све дипломатске напоре ка спречавању такве катастрофе, уместо да се тражи заседање Савета безбедности и обраћање пред Скупштином УН поводом ове теме, кербери власти бране крупним изјавама на националним фреквенцијама ову страшну и потпуно очигледну велеиздају српских интереса. Док се невешто пренемажу и чекају да коначно српски народ буде стигматизован, издајници се припремају да и Републику Српску унесу у своје капитално дело безсрама велеиздаје, па се питамо – Шта су нам то донели протекли избори који су легализовали примену француско- немачког плана да би се следствено томе територије вековног присуства српског народа могле надаље черечити? Егзалтирано ругање српским националним интересима доживљава и свој посебан врхунац у медијској режији о тзв. борцима за српске интересе из којих остају пустош и пропаст и готово је немогуће описати сву опскурност којом кербери власти вребају да послуже окупатору предстваљјући се националним борцима.
Ово је, дакле, сурова стварност произашла из наше лакомислености, летаргичности и конформизма који су кроз изборне процесе продужили агонију пропадања. Иако се српски народ јуначки супроставио свим актерима Новог светског поретка када је осиљеност и ароганција тих сила била на врхунцу, особито супроствљајући се бомбардовању 1999. г. на најдостојнији и најчаснији начин о чему сведоче битке на Кошарама и Паштрику и бројним другим борбама, велеиздаја је опстанак довела до самог амбиса. Но, такав развој догађаја није био немогућ, НАТО као војна сила након скромних резултата у акцијама бомбардовања 1999, г. је морала прибећи другим методма окупаторског терора како тој сили историјски и приличи. Битка за Кошаре, дакле, и даље траје и трајаће до краја времена, а у међувремену ће бити и периода слободе како то опет приличи слободарском српском народу. Тако, дакле, остаје да се у овим условима боримо сведочењем истине, окупљањима у одбрани највиталнијих интереса опстанка и несебичном подршком потребитима где год је то неопходно јер сваки отпор је добар у општем светском надолазећем хаосу. Надстраначко окупљање у борби за опстанак је једино пририодно и конструктивно окупљање које може изнедрити и стратегију и ресурсе за одсудне моменте опстанка који су пред нама.
Незаобилазно поменимо групу грађана који опстају у окупљању пред Скупштином већ више од 1340 дана бивајући глас вапијућег у пустињи.
„Светски рат је пред вратима целог света, Србија бар није без искуства!“
