Прочитај ми чланакВучић вас обмањује: Реални раст БДП-а је око 1,52%, Србија је негативни рекордер по приливу инвестиција од свих земаља Централне и Источне Европе у 2015. години.
Трендови десезонираног БДП-а, као и анализа појединачних компоненти БДП-а (приватна и државна потрошња, инвестиције, нето извоз), указују да би раст привредне активности у 2016. години могао да износи око 2,5%. Због тога је прави тренд привредног опоравка, без једнократних чинилаца, ипак нешто нижи од 2,5% и износи 1,52%.
Клјучна компонента БДП-а за успоставлјање високог и одрживог привредног раста у средњем року од преко 4% су инвестиције којих у Србији нема, нити ће ускоро бити.
По ниском нивоу укупних инвестиција (приватног и јавног сектора), које су у 2015. износиле око 18% БДП-а, Србија је један од негативних рекордера међу землјама Централне и Источне Европе. За висок и одржив раст привреде потребно је повећати инвестиције на 20-25% БДП-а при чему фискална политика може да пружи велики непосредан али и посредан допринос.
Непосредан утицај фискалне политике на раст инвестиција би се огледао: кроз раст јавних инвестиција које би требало повећати на најмање 4% БДП а; кроз реформу јавних предузећа која би довела до повећања њихових инвестиција; кроз евентуалну приватизацију неких од преосталих државних предузећа и покретање инвестиционог циклуса у њима (као што се сад очекује за Железару Смедерево). Aли и промену политике према страним инвеститорима. Уместо субвенција страним инвеститорима, новац треба дати искључиво и само домаћим привредницима.
Фискална политика такође има јак посредан утицај на инвестиције и привредни раст. Највећи део инвестиција отпада на приватни сектор, а клјучно за трајно повећање инвестиција приватног сектора је унапређење пословног амбијента. Више мера фискалне консолидације могу значајно допринети поболјшању инвестиционог амбијента. То се на првом месту односи на осигуравање макроекономске стабилности кроз снажно умањење фискалног дефицита на 0,5% БДП а до 2019. године.
Дакле, бољи живот и срећни људи су само на ТВ-у. Реалност је нешто потпуно другачије. Нити се помиње инвестициони амбијент, нити било ко ради озбиљно да се нешто промени и унапреди. Са овим темпом, фискални дефицит који је основ оздрављења јавних финансија се не може смањити пре 2019. године. Дакле, још 3 године лажи и обмана.
Од преосталих фискалних мера/реформи, снажан позитиван утицај на повећање привредног раста имала би реформа просвете, здравства, као и унапређење квалитета инфраструктуре, који би био последица повећања јавних инвестиција. На крају, требало би истаћи да су фискалне реформе и макроекономска стабилност потребан, али не и доволјан услов за повећање инвестиција и привредног раста.
Унапређење инвестиционог амбијента ће зависити и од других мера и реформи нове Владе: поболјшања ефикасност судства; брзине издавање дозвола уз уклањање других административних баријера за инвестирање; болје заштите конкуренције; смањења корупције и друго.
Све ове мере су преко потребне и хитне, али овај режим нема за циљ да ради у интересу Србије и њених грађана, већ ради на томе да уништи све што може. После овог режима, од Србије ће остати олупина.
Ускоро детаљнија анализа.
