Прочитај ми чланакКоје савезништво одабрати кључна је дилема пред Вучићем уочи париског сурета са Путном и Трампом . Где ће, најављено је, бити речи и о Косову, а током обележаванја 11 новембра. Дана, када се мала Србија сврстала међу великане, победнике у Првом светском рату.
Дакле, да ли и даље „маневрисати“ са Меркеловом и Бриселом, куповати време симулацијом путовања ка ЕУ, која је иначе у расулу, а одакле канцеларка, држећи се само још једном руком за симс власти, упућује шупље претње Београду.
Или се, још пре предстојећих избора за амерички Конгрес, који би, руку на срце, могли да озбиљно пољуљају Трампа , а на чему помно ради „дубока држава“, бивши врх ЦИЕ и даље отровно спинује ЦНН, али и овдашњи њима одани соршевски медији, корак по корак прикључити се кампањи „повратника ка суверености“ .
У име председника САД ту „десничарску интренациналу„ предводи Трампов саветник за Европу, Стив Бенон. Даљи симулакрум „неутралности“ српске спољне политике која левитира између ова два непомирљива табора, чини се, тешко да је могућ. Тим пре што је пред председничке изборе у САД , званична Србија, њени кључни медији и председник лично, рече тада учини сам „зато што сам много паметан“, оптира за губитничку страну видећи је као сигурног победника.
За ралику од „аналитичара“ друге Србије који и данас у „напредној„ Србији угодно живе од синекура Сороша, а који тврде да је Косово седма рупа на свирали Трампа, претеће оглашавање Мекелове, преко свог специјалног изасланика у Београду, има вредност аларма.
Упозорава одакле ветар дува, а заправо поруке стижу. Само формално из Берлина али, у ствари, из штаба клинтоноида чији је Меркелова, као и бриселска бирократија уосталом, доживотни дужник. Америка, наиме, ставља свој потпис под име наименованог немачког кацелара још од 1946.
А тој ганитури, на чели са „ мути“, кацералке мутне биграфије, својевремно држављанке Источне Немачке, Обама је предао штафету „неолиберализма, тобож „слободног света“ али у зао час по ЕУ. Тек пошто је његова партијска наследница Хилари изгубила од Трампа, који се одмах, по задатку својих мецена, бацио на демонтажу прескупе Вавилонске куле глобализма.
Руку на срце, кацеларка има много крупнијих немачких унутрашњих брига од амбције да коначно легализује сецесију Албанаца омогућену агресијом још увек моћне „дубоке државе“ чији је Меркелова још од агресије 1999. и у потоња четири мандата била и остала пуки гласноговорник.
И зато најновије претње из Берлина да се остане на путу издаје Косова без алтернативе, најпре, доказ је да Балкан, са и данас јако укорењеним клинтонистима, што се жели прикрити од стране глобалиста али и власти, један од кључних ровова битних за опставак „мочваре“ и једно преостало сигурно ловиште за њене крокодиле. Али и погодана замка живог блата за „утапање„ Трампа. А тиме тријумф Сороша, пре свих. Макар и по цену потпаљивања још једног балканског бурета барута. Ако друге смицалице пропадну. . .
На другој страни, радикализам повратка суверености и демонтаже ЕУ, који се под палицом Бенона, отвореног непријатеља глобалисте Сороша већ дуже време испољава, од Пољске преко Мађарске, Словачке, Италије , све до Аустије, па и у самој Немачкој, потогово у Француској, Ле Пенове, наговештен је и у Скнадинавији на изборима у Шведској, већ је у комшилуку Србије а по многим ставкама подсећа на ону идеологију из које је нестрпљиво власти жељан Вучић, пребегао још 2012.
Али тек на звук примамљиве понуде Клитонове, још 2008 у Београду, да „неред у Србији морају поспремити они који су га и створили“. Дакле, социјалисти и радикали.“ И би тако после „промене свести“ Томе, Александра и радикалске већине, али по цену преузимања неолибералног програма ДОСА, иначе пораженог на изборима.
О том коперниканском обрту, о његовој најави макар, није било ни помена у изборној кампањи Шешељевих пулена. Укључујући ту и наставак предаје Косова, недоречене пресуде под демократама .
Данас ови први рушитељи резолуције 1244, као некаква икебана од опозција, никако или нерадо сећају се тих времена. И договореног изборног трансфера власти напреднима које сада хоће да смене и негирају предају њима и даљи оптицај механизма глобалиста за темљно пљачкање Србије. Штавише, нуде себе, без остатка, као хероје на вербалном бранику формално, али не још и де јуре отете покрајине.
У међувремену, једно крло неолебирала и глобалиста у Србији, пошто је прелетело у власт и даје и не даје „свето Косово„ а друго заглављено у „пешчанику„ прошлости окаснело за догађајима гласно и даље заговара прихватање. . . без накнаде. Куне се мочваром као демократским рајем. И једнима и другима ваља прст на чело од када се председник САД, Доналд Трамп, баш ових дана, одлучио да себе представи као „непоколебљивог националисту“ а Орбан досољава ту живу рану модијалистима аутшовинистима, изјавом да је „Брисел за рачун глобалиста усмеравао све протекле сукобе, првенствено оне на Балкану“.
Да ли наредни потези Вучића у новом геополитичком оквиру, његови претежно британски и израелски саветници, несумњиво склони „брегзитовању“, размишљају о одабиру нове „безалтернативности“. Еветуално нешто сувереније Србије у друштву истих таквих држава којима ЕУ више није идеал и једина опција.
Ако то и чине цена је висока. Недавно је Кустурица, да ли случајо у интревјуу Недељнику подсетио на Ататурка технику „хуманитарниг пресељења.“ Да ли у том грму лежи једина опција за сви Срби у једној држави, а да север од Ибра можда а буде враћен под ингеренцију Београда а да све буде запечаћено предајом моравског коридора тзв. Прешевске долине држави Бондстл. Да ли је то оно нешто „за ништа, питање је сад?
У тај цех поједни познаваоци ствараних балканских збивања сврставају вероватну пратећу понду за новим мандатима Вучићу уз (у)цену да Србију још више приближи за Русију задуженом крилу НАТО.
Било би то јасно одрицање и од војне, не само политичке неутралности Вучића, која већ и онако мислена именица. Уосталом и Тито, његов идол, потписао је Балкански пакт и пратично се прикључио НАТОу , када је проценио да му нема друге.
Овакав еветуални и крајње ризичан искорак за Вучића, склонијег да дрибла по неколико играча на петодинарцу, не одговара му као улога чувара мреже који брани пеналтике. Таква понуда иза кулиса, уосталом, пореметила би нирвану апсолутне моћи, коју је изградио подршком данашњих Трампових противника. Али ништа није вечно па ни апсолутна моћ. У сваком случају његови предстојећи маневри ближе ће одредити дугорочни судбину не само могућности његовог доживотног председниковања, што може такође бити део понуде, већ и даље позиције Србије коју је Меркелова, поглавље по поглавље гурала према УЖАСУ скраћивања. Дакле како и са ким бити, а са ким не бити питање је од бар милијарду долара.
Ако се окрене Трампу намеће се потреба већ најављиване пролећне темењне реконстркције владе данас прожете прелетелим кадровима ДОСА и НВО, прекид са сорошизмом и сорешевцима, који су готово појели супстанцу културу и историју Србије.
Да је и то могуће Вучић је недавно у Москви, хвалећи Трампа, посредно размишљао гласно. У прилици коју му је отворио нико други него Путин. Организавањем опширног интревјуа на Раша Тудеј. Који је овде, за сваки случај, прескочен у публицитету, али га је видео цео свет.
Можда је после разгвора у Москви, чији је садржај и даље крајње загонетан, први пут АВ наговестио да размишља и о повратку „ к себи“, и радикализму који је испољио као млађани министар информисања када је немилосрдно черупао Сорошеве медијске златне коке самопроглашене корифеје тобож независног новинарства.
Неки и даље ушанчени у шемама несврстаности и иделошких и бивших блоковских подела од којих се добро живело под Титом могао би се наћи збуњен данашњим риалити политичким играма Вашигтона, Москве и Пекинга. И искусни Кашоги није избегао замку непознавања баш свих тајни и договора око политике и нафте. Јер је вербално и трговински мерама и контрамерама одмазде „Тројка „ ратује за јавност, али преговара све време, тајним каналима, да по сваку цену избегне армагедон светског сукоба.
КОМЕ ЈЕ ДАНАС БАЊА ЛУКА ДИЈАСПОРА, сутра ће му бити и Краљево, Ниш… https://t.co/YE5mW0OQbY
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 28, 2018
На томе је управо пала Клинтонова не схватајући да је дошло време „троглобале“, поновне равнотеже страха и утицаја где се вешто позиционирао, као одговор Путину и Сију, бизнисмен Трамп.
И пре свега зато Вучић на територији где тек треба дефинитивно повући или кориговати линије разграничења, на „балканској игранци за слонове“, слично својевремено Титу, има зачуђујућу подршку све три стране. Бесумње као вешт крупије и делилац карата који се, очито, у тој атмосфери одсусутва било каве прицнипијелности и искрености, пре свега оних највећих и најмоћних, сасвим добро сналази. Да не кажемо као риба у води.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
