Вучић, банални „ура-патриота“, увија се као црв и спрема етничко самочишћење Срба

Драгомир Анђелковић

07:00 19.10.2023.

Креће кампања. Вучић у вези са Косовом и Метохијом, у пропагандној сфери, дрско наставља по старом. Као део већ нашироко пласиране предизборне поруке, каже нам: „Ми Вучићи ћемо увек бити уз свој народ на Косову и Метохији. Ми своју земљу да продамо, свој народ, тај филм нећете гледати.“

И после тоталног косовског дебакла, пред нама је онај „Аца Србин“ кога одраније знамо, бескрупулозан, и до краја лажљив. На страну сада и „монархистички“ аспект његовог обраћања, јер Србија има председника републике а не владајућу династију, што би могло да се закључи из оног: „Ми Вучићи.“

Неокупирани северни део Косова, где је сада тежиште кризе, Вучић је фазно предао Приштини (упркос ономе што тврди, „продао“ њеним западним заштитницима) од 2013. до ове 2023. „Филм“ који смо гледали, имао је следеће сегменте: Укидање низа српских институција, укључујући и оне које су браниле тај део наше територије; повлачење Срба из потом инсталираних косовских институција, како би контролу над севером Косова директно преузели Албанци; коначно, до крви неуспешан бањски покушај да се извади из незгодне ситуације у коју је упао.

При томе није имао у виду катастрофални положај у који је довео Србе на Косову, већ то што га је Курти лично надиграо и понизио. Није му дао да извуче макар лажни компромис, којим би пред српском јавношћу прикрио тоталну косовску капитулацију.

Вучић је, уз све оно што је учино како би се у корист Приштине променио однос снага на терену, почетком ове године, макар у своје име, недвосмислено прихватио француско-немачки план за фактичко (пре свега битно) признање Косова. Али да би га реализовао, треба му, како се то год нас каже деци, „шарена лажа“ за народ. Њу види у Заједници српских општина. Она је предвиђена као аутономија Срба унутар статусно неутралног Косова, а сада се претвара у нашу самоуправу у оквирима тзв. косовске „државе“. Но, ни то Вучићу није битно. Важан му је само тајминг, тј. да ЗСО буде образована пре окончања фактичког признања Косова. То би му дало, бар тако мисли, задовољавајући маневарски простор за лагање немалог дела грађана, да пошто де јуре није признао Косово, то што је прихватио да се односи према њему као да је држава, ништа не значи. А лаковерни ће му поверовати и наставити да узвикују: „Кад’ се војска на Косово врати.“

Курти није пристао на такав редослед потеза. У условима када добијају готово све на тањиру, нијансе у вези са тренутком када ће бити формирана ЗСО и њеним свакако скромним садржајем, за Албанце немају суштински национални значај, али имају велики (дневно)политички смисао. То питање је постало важна тачка препуцавања албанских партија и лидера на Косову, а Курти не жели да ишта умањи победу коју очекује да ће постићи, чиме ће, верује, себе „уписати“ у историју (како је Албанци виде) одмах уз Скендербега. Зато је тврд до краја у надметању са својим српским ривалом, а погодује му то што има обичног фолиранта против себе. Курти нам је непријатељ, али је несумњиво одлучан и вешт (гео)политички играч. Вучић једино зна да лаже и маже лаковерне грађане Србије. Кад види да улази у ризичну зону по себе, за разлику од тзв. премијера Косова који наставља да иде напред, кукавички бежи.

Председник нам је пре неки дан поручио: „Српски брод сигурно плови. Сачуваћемо мир.“ То је рекао у јеку онога што је недавно назвао „албанским терором“ над Србима на северу Косова. После чега је додао: „Ако се терор настави, Срби ће напустити север Косова.“ А само мало раније, тек који месец пре дешавања око Бањске, по стоти пут је поновио: „Заштитићемо Србе на Косову, неће бити нове ,Олује’.“ То је Вучић – ни на тренутак не смемо да заборавимо – банални и бахати „ура-патриота“. Када ствари нису озбиљне и опасне, онда се јуначи, када види да је „враг однео шалу“, мањи је од маковог зрна и спреман на етничко „самочишћење“. Увија се као црв пред јачим и жртвује све и свакога кога држи у шаци, док упоредо изводи представе за своје збуњене бираче, током којих се јуначи. Довољно је било погледати, истог дана емитоване, његов интервју ЦНН-у и Марићеву „Ћирилицу“. У првом случају играо је улогу умиљате маце, у другом опаког тигра. Па ако прође, прође, а код многих се нажалост то деси!

Тако смо стигли у вези са Косовом, ту где смо. А на дну смо, због онога што је саможиво и глупо урадио Вучић. И поред тога, он поново, веровали или не, покушава да косовску причу искористи као свој предизборни адут. У наставку поменутог снимка који се засада врти на интернету, у коме понавља свој лажни „косовски завет“ да ће пожртвовано бранити нашу јужну покрајину, каже: „Ма колико се трудили, ма колико исти били ови слева и ови здесна, не постоји та претња којом ћете да ме усмерите другачије. Затвор, убиство, па шта? Ситнице. Да не брину људи, сачуваћемо ми мир, неће бити никаквих санкција за људе, живеће још много боље.“

Он, који је гурнуо у погибију и затворе Србе на Косову док је удобно седео у неком ТВ студију, до болесних размера искривљено, туђе патње позерски пројектује на себе, и поручује да се ради о „ситницама“. Па за њега и јесу јер је равнодушан у вези са истинским страдањем нашег народа, а њему не прети никаква опасност. Срби на Косову као и генерално грађани остатка Србије, за њега су пуке монете за политичко поткусуривање. Да тако и даље не би било, опозиција не сме да бежи од косовске теме. Без обзира да ли ће се некоме из иностранства замерити или не, мора да инсистира – стилизовано у складу са својим опредељењима – на томе каква је зла Вучић починио нашем народу и држави.

Он полази од тога да ће због страха од Брисела и Вашингтона, тзв. прозападна опозиција избегавати то питање, док тзв. патриотску опозицију углавном контролише, па ће ударати само тамо где јој је дозволио. Нападаће Запад и Куртија, а не њега! Ако све то Вучићу прође, имаће одскочну даску за велику победу. Отуда, важно је да му права опозиција (а то је и тест да ли је у вредносном погледу уистину то), на конструктиван и одмерен начин, са конкретним доказима суноврата његове косовске политике и предлозима како да се заштити наш народ и преостале позиције на Косову и Метохији, изађе на црту. Када дрско наступа са косовском причом, блефира, јер мисли да неће добити адекватан одговор! Али ако га на промишљен а одлучан начин добије, суочиће се за озбиљним проблемом!