Pročitaj mi članakVeć duže od dvije decenije zapadni megakapitalisti, pljačkaši bankama (vladari iz sjenke, Orvelov Veliki brat) vode agresivni, intenzivni i neprekidni hibridni (mrežni, mrežnocentrični) rat protiv Rusije i Bjelorusije, kao pokušaj „stezanja omče oko kontinentalne mase Rusije“.
Главни циљ оваквог рата је освајање и поробљавање одређене територије цивилним средствима, односно успостављање контроле на државом, друштвом и територијом неоружаним средствима и без директне војне агресије („мека окупација“).
Foto: Tanjug/AP
А теоријска основа му је учење британског географа и геополитичара Халфорда Макиндера, који је формулисао „теорију глобалне доминације“:
„Ко влада источном Европом, контролише њено срце (Heartland) – Русију; ко влада Русијом, контролише Евроазију; ко контролише Евроазију, влада свијетом.“
Треба подсјетити и на пруску „Стратегију поморанџе“, по којој, слично одвајању коре поморанџе, од Русије треба одвајати рубне дјелове (у конкретном случају Бјелорусију).
Циљ хибридног рата против Русије (и Бјелорусије) је и остваривање глобалне превласти и покушај успостављања контроле над неисцрпним природним богатствима Русије. Сјетимо се ријечи Медлин Олбрајт, бивше државне секретарке САД, из 2007.године:
„Природна богатства су неправедно распоређена само на Русију“?!
Незванични портпарол тајне, западне, мегакапиталистичке владе, Збигњев Бжежински је,1997.године, указао и на значај Балкана у том рату ријечима да је „Балкан потенцијална геополитичка награда у борби за европску супремацију“.
Циљ хибридног рата је и остваривање неолибералне хегемоније која подразумијева и уништење индивидуалности човјека као хуманог, политичког, националног, државотворног и религиозног бића. Индустријом забаве и спорта, „производњом сагласности“ и општом дебилизацијом људи се претварају у безоблично стадо у врту Великог брата, у коме најбоље успијевају тикве без коријена.
Њемачки филозоф Макс Хоркхајмер (1895-1973), припадник „Франкфуртске школе“, писао је и говорио o „уништењу индивидуалности“ као продукту савремене цивилизације, те о принуђености већине на покорност владајућим стандардима. А, такође њемачки филозоф, Теодор Адорно (1903-2969), припадник исте школе, створио је синтагму – категорију „једнодимензионални човјек“, који од те једнодимензионалности може побјећи само ако претходно достигне свијест о својој потчињености, а онда почне да пружа отпор потчинитељима.
Русија је на удару Запада и зато што је, као „Трећи Рим“, главни глобални бранич људских, породичних, хришћанских (православних), националних и државотворних вриједности од свеопште западне дехуманизације.
Њемачки филозоф културе, Валтер Шубарт (1897-1942) је, пред Други свјетски рат,1938.године, објавио књигу „Европа и душа Истока“, у којој наводи да је „Запад заточеник материјалне цивилизације и проживљава вријеме дубоке кризе. Запад не може да се сам спасе и буђење из тога може доћи само са Истока, из Русије…Запад је човјечанству дао најпознатије облике технике, владиних организација и комуникација, али је човјечанству узео душу. Мисија Русије је да је врати. Русија има духовне силе које је Европа изгубила или уништила…само Русија испуњава услове потребне да поврати Душу (Западу – М.Г.)…Русија је једина земља која може избавити Европу…“
И Кривокапићева Влада је наставила политику Ђукановићеве (Марковићеве) Владе о придруживању санкцијама Савјета ЕУ против Бјелорусије, чији је главни циљ Русија. Намјера је да се екстремном антируском, антисрпском и антиправославном политиком оствари пречица за приступање Црне Горе ЕУ, прије испуњавања економских, безбједносних и политичких стандарда Уније.
ДПС-ов и Кривокапићев министар вањских послова и еуропских интеграција Ђорђе Радуловић је славодобитно и лицемјерно казао да „санкције не погађају грађане Русије и Бјелорусије који су добродошли у Црну Гору“?“
Таквим понашањем, носиоци црногорске власти, и бивше и садашње, дошли су под удар аманетне, тестаментарне клетве Светог Петра Цетињског:
„Исто тако да Бог даде ономе који би од вас од вјерности благочестивој и христољубивој Русији одлучити поискао и свакојему., ако би се који од вас Црногорацах и Брђанах нашао да помисли одступити од покровитељства и наде на једнородну и једновјерну Русију да Бог да јаки те од њега живога месо отпадало и свако добро временито и вјечно одступило.“
И власт Србије се придружила свим санкцијама ЕУ против Бјелорусије. Српска премијерка је, прошле године, цинично и лицемјерно изјавила да ће (предсједник Бјелорусије Александар) Лукашенко „то разумети и да се неће љутити“?! А Лукашенко је једини предсједник државе, који је усред злочиначке агресије НАТО пакта на СРЈ, у априлу 1999.године, ризикујући живот, посјетио Београд и пружио директну подршку руководству СРЈ и Србије.
Одлука о забрани летова авиона бјелоруских авиокомпанија у ваздушном простору Србије донијета је истог мјесеца (у јуну 2021.године) када је Бјелорусија поклонила Србији четири ловца „Миг-29“ и када су изведене заједничке вјежбе припадника армија Србије, Русије и Бјелорусије у краснодарском крају?!
Власти Србије не могу „и уз дудук и уз дипле“, односно не могу истовремено бити и са Русијом и са ЕУ (марионетском, регионалном организацијом западних мегакапиталиста).
Бити у чврстом савезу са Русијом значи очување територијалне цјеловитости Србије са Косовом и Метохијом у њеном саставу, као и војну и енергетску безбједност Србије. Насупрот томе, чланство у ЕУ значи губитак КиМ и даље распарчавање Србије. Наиме, Србија не може постати чланица ЕУ ако не призна лажну државу Косово; ако не пристане на укидање Републике Српске; ако не приступи НАТО пакту; и ако претходно не раскине економске, војне и политичке уговорне односе са Русијом, као и традиционалне духовне и културне везе са том државом и руским народом.
Приступање Црне Горе и Србије ЕУ узроковало би и велике притиске ради смањења утицаја Српске православне цркве у друштву.
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
