Pročitaj mi članakSvaki dan u Srbiji pojavi se neki novi predsednički kandidat, koji za sebe tvrdi da će baš on biti sigurni pobednik predsedničkih izbora koji nas očekuju najkasnije do marta sledeće godine. Unapred im čestitam na sigurnoj pobedi. Slušajući ih, pretpostavljam da će Srbija dobiti najmanje deset predsednika.
Сваки дан у Србији појави се неки нови председнички кандидат, који за себе тврди да ће баш он бити сигурни победник председничких избора који нас очекују најкасније до марта следеће године. Унапред им честитам на сигурној победи. Слушајући их, претпостављам да ће Србија добити најмање десет председника.
Шалу на страну, али тај циркус од кандидовања – а, сложићете се, једино највећа странка још увек није истакла свог кандидата – подсећа на ону народну пословицу: када мачке нема, мишеви коло воде. Ипак, од дежурних циркузаната из опозиције – који су један дан за заједничког кандидата, а већ сутрадан да свака вашка иде обашка – понекад појединци из власти умеју да буду и комичнији. Без обзира на то што СНС још није истакла свог кандидата и што актуелни председник државе такође каже да још није донео одлуку о будућој кандидатури, постоји особа које бар два до три пута током недеље мора да пружи неки коментар о председничким изборима, тобоже зато што је новинари питају. И увек у том коментару та особа мора да истакне како је постати председник Србије „круна каријере“, али, ето, она не зна да ли ће јој странка то понудити, али ће она размислити ако до те понуде дође, итд.
То му дође као најбестидније наметање кандидатуре, по принципу „ја сам ипак најбољи кандидат и права је грешка ако ме не кандидујете“. Очигледно је да би ту особу поједини амбасадорски кругови радо видели на том месту. Свакако да ће СНС имати свог кандидата, али једина је истина – а то вам као члан Председништва те странке могу да потврдим – да се о председничким изборима до сада није прозборила ни реч. О томе ће се говорити када дође време.
Аки очигледно се неким колегама жури да себе наметну, што делује комично, јер ништа ружније не постоји, а ни глупље, када сам себе намећеш. Посебно су тада смешна наводно изненадна питања новинара о евентуалној кандидатури поменуте особе, која увек глуми изненађење на то питање, уз ограду да она не зна како се уопште нашла у тим причама. Као што је „случајно“ шетала пса испред зграде Председништва у Пионирском парку да би је ту усликао један магазин.
Посебно је занимљива чињеница да о унутарстраначким стварима, посебно тако важним одлукама као што је кандидатура за председника Србије, новинари не зову да питају председника или потпредседнике странке, већ зову обичног члана Председништва, којих има 50. Разумем да дотичну особу зову у емисије и за новинске интервјуе због њених послова унутар Владе, јер води веома важан ресор, али да се њој даје ексклузивитет у коментарисању будућих председничких избора, а посебно у све очигледнијем намерном истицању да ће можда баш она бити председнички кандидат, делује више него провидно и ужасно комично.
Како год, зец је у шуми, а ражањ се спрема. Медији су лицитирали велики број кандидата, велики број њих је већ истакао да је победио – тако да практично нема разлога ни да идемо на председничке изборе – док неке медији намерно промовишу и намећу у садејству са медијским тимовима те особе. Све у свему, много бабица доводи до килаве деце. Нико од до сада пријављених и промовисаних објективно нема никакве шансе против онога кога Вучић буде подржао.
