Прочитај ми чланакЕпископ будимљанско-никшићки Јоаникије ужива највеће поверење верника Митрополије црногорско-приморске, показали су резултати две фокус групе, рађене крајем прошле године, након смрти митрополита Амфилохија, у које је Демостат имао увид.
О владики Јоаникију позитиван став исказали и верници Српске православне цркве у Црној Гори који су се изјаснили као Срби, као и они који признају СПЦ а изјашњавају се као Црногорци.
Међу испитаницима су се нашли и они који су за себе навели да говоре српски језик, изјашњавају се као Срби и верници су СПЦ, те они који су навели да говоре црногорски језик, изјашњавају се као Црногорци, а верници су СПЦ, и, на крају, они који су изјавили да говоре српски језик, изјашњавају се као Црногорци и верници су СПЦ. Заједничко свим наведеним групацијама јесте да у огромној већини похвално говоре о овом епископу.
У поменутим истраживањима владика Јоаникије окарактерисан је као „човек интегритета и компромиса“, а сматра се и да му је рејтинг додатно оснажен након што су у Црној Гори прошле године организоване протестне литије под називом „Не дамо светиње“.
Такође, за поједине вернике МЦП значајно је што је он пореклом из Црне Горе. Истовремено, прихватљив је и верницима у Србији, који га, између осталог, доживљавају као „браника распаду Српске православне цркве“.
Према мишљењу познавалаца црквено-верских прилика, избор епископа будимљанско-никшићког за црногорског митрополита „био би најлогичнији епилог“, ако се узме у обзир начин на који га виде верници.
Очекује се да он буде устоличен на годишњем заседању Сабора Српске православне цркве, које је у току. Према важећим правилима, Сабор нема обавезу да изабере новог поглавара Митрополије црногорско-приморске, али се тврди да би свако одлагање такве одлуке показало да је СПЦ „подлегла неком спољном утицају“.
Поред челног места у МЦП, упражњена је и позиција митрополита загребачко-приморског. Тим местом и даље руководи патријарх Порфирије, сада као администратор, и спекулише се да постоји могућност да тако остане још неко време.
Актуелни Сабор је први након што је изабран нови патријарх, након смрти претходног патријарха Иринеја. СПЦ је од претходног саборског заседања, поред патријарха Иринеја и поменутог митрополита Амфилохија, остала и без умировљеног епископа захумско-херцеговачког Атанасија, те епископа ваљевског Милутина. Сви они умрли су од последица корона вируса.
„Свјетлост свијетли у тами“
Како се наводи у његовој званичној биографији, владика Јоаникије (Мићовић) рођен је 20. априла 1959. године у Велимљу. Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. и апсолвирао филозофију на Филозофском факултету у Београду. Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска октобра 1990. Сабор СПЦ на мајском заседању 2001. основао је Епархију будимљанско-никшићку са седиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног епископа будимљанског Јоаникија. Наредне године изабран је за епископа. Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Поводом двадесетогодишњице његове архијерејске службе (1999-2019) објављена је његова књига „Свјетлост свијетли у тами“.
