Pročitaj mi članak
(Вечерње новости)
На ушћу преисторијске Мораве у Панонско море прорадиће на јесен подземни музеј у коме ће владати атмосфера од пре пет милиона година, када су саванама и мочварама данашњег старог Костолца лутала крда преисторијских животиња
Времеплов који ће путнике спуштати у дубоку прошлост, у свет мамута на ушћу преисторијске Мораве у Панонско море, прорадиће на јесен, најављују археолози Виминацијума. Они су осмислили подземни музеј у коме ће владати атмосфера од пре пет милиона година, када су саванама и мочварама данашњег старог Костолца лутала крда преисторијских животиња.
У виминацијумску временску машину улазиће се путем с видиковца изнад површинског угљенокопа Дрмно. Одатле, са висине од стотинак метара пуца поглед на стотине метара дубоку долину коју су ископали рударски багери. У њој се понегде виде мрље белог песка Панонског мора у црном пространству окамењеног преисторијског растиња – угља.
– Идеја нам је да у музеју дубоко испод земље створимо атмосферу из миоцена, да посетиоци доживе време од пре пет милиона година. Да шетају кроз песак преисторије пре него што ступе на каменом поплочане улице престонице римске провинције Горње Мезије – каже проф. др Миомир Кораћ, директор Археолошког парка Виминацијум.
У подземном палеолошком музеју биће изложени скелети мамута Вике, пронађеног 2009. године недалеко од Царске гробнице и њених рођака који су ископани прошле године из дубине лесног брда Носак.
Архитектонско решење за музеј-времеплов прави Емилија Николић, која је пројектовала и научно-истраживачки центар и реконструисала римски амфитеатар.
– Да бисмо посетиоцима што верније представили свет мамута, одлучили смо да фосиле прикажемо заједно с тлом у коме су откривени. Из слојева тог тла моћи ће да се тумачи историја овог дела света – каже археолог мр Немања Мрђић.
Он је с мр Сашом Реџићем, мр Младеном Јовичићем и мр Илијом Данковићем прошлог јуна у патроли крај свеже откопане литице површинског копа уочио кости преисторијских дивова како се беле у жутом лесу брда Носак.
– Извели смо јединствен технички подухват кад смо из литице брда Носак, које су преполовили рударски багери, исекли блокове леса с костима мамута. У специјалним контејнерима транспортовали смо их вучним возом у близину будућег музеја. Сада нас чека још тежи задатак, пребацивање Вике с тлом на коме почива. Договорили смо се да она, као главна звезда, мора прва да уђе у музеј – каже мр Мрђић.
Фосил мамута, стар око пет милиона година, јединствен је у свету по томе што му је скелет остао очуван тамо где је животиња угинула, када се заглавила у мочвари делте пра-Мораве.
– Вика је ближа музеју од Носкића, али лежи на ивици провалије копа од које је успон пута велики. Због тежине блока тла с фосилом, прети заглављивање вучног воза и зато поново формирамо мултидисциплинарни тим за извођење подухвата какав није изведен нигде на свету – каже проф. др Миомир Кораћ.
Дуго доба мамута
Угледни научни часопис „Ватермери интернешнел“ недавно је објавио резултате истраживања старости фосила мамута „Носкића“.
– Истраживачи Универзитета у Новом Саду, под вођством др Слободана Марковића, у сарадњи с лабораторијама у Великој Британији и Данској утврдили су да су „Носкићи“ старији од 180.000 година. Њихове резултате потврдили су и истраживачи Универзитета у Милану, који су анализирали и узорке тла на коме лежи Вика и претпостављају да фосили Вике и Носкића могу да буду међе дугог периода у коме су овде живели мамути – каже мр Немања Мрђић.
