Pročitaj mi članak
Велики Пост започиње праштањем. Праштање другима и мир са Богом и другима је темељ на којем се заснива сав процес спасења. Зато се уочи Поста служи „Праштално вечерње“ и на њему свако у смирењу тражи од другога да му овај опрости а он сам прашта свакоме другоме.
Тога дана на Литургији чују се изнова Спаситељеве речи: „Ако не опростите један другом сагрешења ваша, неће ни Отац ваш небески опростити вама ваша прегрешења“. А да бисмо се оспособили за праштање, потребно је да сагледавамо себе. Човек је склон томе да зло види само у другоме и да увек кривицу за све пребацује на другога.
Зато постоје раздори, оговарања, клеветања, свађе и ратови. Зло ће бити поражено само онда када га препознамо и идентификујемо у себи самима а у другом човеку препознамо брата и потрчимо му у загрљај
Укратко, искористимо овај Пост да се ослободимо својих личних слабости. Опростимо једни другима! Немојмо оглуживати и оговарати једни друге! Пробудимо и однегујемо оно што је најбоље у нама!
Постигнимо сваку врлину по Христу а особито љубав, која је „свеза савршенства“, да бисмо на Дан Пасхе и ми засијали Светлошћу Васкрслога Христа. Напредујући тако у своме личном спасењу добро ћемо послужити и спасењу других, које нам је поверила Црква да их ми руководимо.
Епископ бихаћко-петровачки Атанасије
Пост чини чуда
Са овим насловом лист То Вима ( 02/21/2010 ) представила је студију Критског Универзитета о посту која је спроведена на 609 деце из Солуна узраста од 5 до 15,5 година који су “ потпуно постили “ у складу са правилима Цркве .
Научни директор студије, др Ентони Кафатос, професор превентивне медицине и исхране на Медицинском факултету Универзитета у Криту, приметио је да “ пост не утиче на њихов нормалан развој ( деце) , као што се претходно веровало „.
Најважнији налаз ове студије је да „деца која су постила цео пост или нешто мање, конзумирала су веома мало калорија у поређењу са оном децом која никада нису постили. Штавише на деци која су постила снимљене су ограничене опасности по здравље, као што су засићене масне киселине и мања потрошња меса“.
Ово је посебно важно, јер стручњаци кажу да је у нашој земљи у којој 22,5 % становништва је гојазно „пост, који је кључни елемент грчке медитеранске исхране, може дати решење за проблем гојазности на нај здравији начин „.
Размишљајући о овоме, новинар који је урадио ову причу, Махи Траса, пише:“ Хранљиви захтеви Православне Цркве изгледа функционишу … чудесно за здравље деце. Нове студије са Универзитета на Криту показују да 180 до 200 дана поста годишње, није “ кочница“ за правилан развој деце која конзумира храну животињског порекла, али помаже у одржавању здраве тежине, против растуће гојазности у детињству“.
Црква је дала теолошки смисао поста. То није корист само за телесно здравље већ првенствено за здравље душе. Ово показује да особа која пости приноси то на дар Богу и Цркви, желећи да припада духовној војсци Цркве послушна прописима који га чине.
Практикујући пост тада препознајемо грешку коју су починили први створени људи који су јели забрањени плод и изгубили везу са Богом, ми се оријентишемо есхатолошки стању праведникаа, када се будемо хранили нествореном славом Божијом.
Такође, постом можемо уклонити наше умове од материјалне заробљености и окренути се духовним стварима, на овај начин припремамо се лично за учешће у весељу, које се помиње у припреми поста.
Дакле, за све оне који посте, сем оних којима из здравствених разлога није допушен он „чини чуда“, јер нуди здравље тела и души и чини човека својим господаром, без страсти послушно дете Бога и Цркве.
Митрополит Јеротеј Влахос
