Прочитај ми чланак„…Непрегледност руске земље, непостојање граница и ограничења нашли су свој израз у грађи руске душе. Пејзаж руске душе одговара пејзажу руске државе: иста безграничност, неуобличеност, усмјереност ка бесконачности, ширина…“ (Николај Берђајев, 1874 – 1948, руски религијски и политички филозоф)
„…част и брука живе довијека.“ (Петар Други Петровић Његош, „Горски вијенац“)
Фото: Јутјуб
Како је објавио патриотски портал „Борба“, министар вањских послова и еуропских интеграција у Кривокапићевој нелегитимној, марионетској, проамеричкој и пронатовској влади, Ђорђе Радуловић је, 23.августа 2021.године, „присуствовао у Кијеву на антируском самиту „Кримска платформа“ и подржао напоре украјинских власти да поврате контролу на Криму по сваку цијену…потписао (је) и декларацију којом се Русија назива окупатором…Учесници самита…усвојили су завршну декларацију која се може свести у четири тезе.
1.Увођење нових санкција Русији, „ако буде потребно“.
- Смисао формирања „Кримске платформе“ – са истицањем координација и консултација са циљем „мирног прекида привремене окупације“ полуострва од стране Русије.
- Осуда „незаконите анексије Крима“; „кршења људских права“, као и „милитаризације Крима која поткопава безбједност и стабилност у Црноморском региону“.
- Позив Русији да се придржи платформи.“
На тај начин, Кривокапићева влада је још једном стала на страну руских непријатеља и бацила срамну сјенку на тровјековне братске односе Црне Горе и Русије, још од 1711.године и доласка пуковника Милорадовића капетана Лукачевића, као изасланика цара Петра Великог, у Црну Гору. Тиме је Кривокапићева влада наставила екстремну Ђукановићеву антисрпску и антируску, а тиме и антицрногорску политику, што Ђукановића чини највећим издајником у црногорској и свесрпској историји.
Русија је на удару Запада зато што је, као „Трећи Рим“, главни глобални бранич људских, породичних, хришћанских (православних), националних и државотворних вриједности од свеопште западне дехуманизације.
Збигњев Бжежински, незванични портпарол тајне западне мегакапиталистичке владе и савјетник за безбједност америчког предсједника Картера, говорио је да је глобални циљ „стварање једне свјетске владе. Национални суверенитет није више одржив концепт“. Значи, глобални циљ Запада је укидање суверених држава и стварање глобалне заједнице – мегалополиса, под контролом неформалних центара моћи. Бжежински је сањао и о трајном слабљењу Русије и сматрао је да Русија, без Украјине, никада више неће бити империја.
Њемачки филозоф културе Валтер Шубарт (1897-1942) је, пред Други свјетски рат, 1938.године, објавио књигу „Европа и душа истока“, у којој наводи да је „…Запад…човјечанству узео душу. Мисија Русије је да је врати…само Русија испуњава услове потребне да поврати душу (Западу – М.Г.)…Русија је једина земља која може избавити Европу…“
Света Матрона (Матронушка) Московска Свемоћна је указала мојој супрузи Драгици и да Русија штити свијет од глобалног уништења глобалним ратом који су стању да изазову западни сатанистички, мегакапиталистички владари из сјенке.
Српство, православље и љубав према Русији су природна станишта црногорства. Црногорски идентитет може да опстане и да се развија само на српско – православним и русофилским темељима.
Свети Петар Цетињски је ово указањем објаснио, постављајући питање и одговорајући Његошевим ријечима: „Што смо ми без Русије? Сирак тужни без иђе икога!“
Полуострво Крим је било у саставу Кијевске Русије Светог кнеза Владимира Великог, од 988.године. Та година се сматра и Даном крштења Русије, односно даном када је руски народ примио Божју православну благодат Господа нашега Исуса Христоса. Након што су Кримом владали Монголи и Турци, Крим је поново припојен Русији 1783. године, за вријеме царице Катарине Друге Велике.
Године 1954, одлуком Президијума Врховног совјета СССР-а, на предлог тадашњег совјетског лидера Никите Хрушчова (1894-1971), Крим је, наводно из економских разлога, ушао у састав Украјинске ССР. Хрушчов је потписао и документа о предају полуострва Украјини. Важно је истаћи да је Хрушчов, по националности, био Украјинац.
Почетком 2014.године, САД, Њемачка и НАТО пакт су на власт у Украјини довели екстремне антируске и пронацистичке националисте. Настала је оправдана бојазан да ће НАТО пакт преузети контролу Крима, а тиме и читавог црноморског басена, те да ће Украјина једнострано раскинути Споразум са Русијом о статусу руске Црноморске флоте у Севастопољу. То ни Русија, ни руководство Крима као етнички већинске руске територије, нијесу смјели дозволити, прије свега, из геополитичких разлога.
На референдуму од 16. марта 2014.године, власти Крима су добиле подршку за повратак полуострва матици Русији, што је остварено 18. марта исте године, споразумом предсједника Путина, власти Крима и градоначелника Севастопоља.
Значи, полуострво Крим се вратило матици Русији на легитиман и легалан начин, у складу са међународним правом и прописима унутрашњег правног поретка, како Руске Федерације, тако и Крима. „Крим се вратио својој души“ (Св. Матронушка Московска Свемоћна).
Свети Сергиј Радоњешки и Света Матронушка указали су да су Октобарска револуција и комунизам, уз скоро двоиповјековну монголску окупацију Русије, од 13. до 15.вијека, највеће несреће које су задесиле руску државу и руски народ. Међутим, и у вријеме монголске окупације руски народ је сачувао духовно и социокултурно јединство, а послије ослобођења обновио је и државно јединство. За разлику од тога, у вријеме совјетског комунистичког периода на удару је био и руски језик и ћирилично писмо, а Руска православна црква, као духовни стожер рускога народа, и њено свештенство претрпјели су велика страдања. Распадом Совјетског Савеза, Русија је изгубила велико територијално пространство. Између осталог, руска етничка територија Донбаса ( Доњецка и Луганска област) је (дај Боже привремено) припојена Украјини.
Као што је српски народ живио у илузији да ће Југославија трајати вјечно, тако је и руски народ сматрао да ће вјечан бити Совјетски Савез. Зато су унутрашње границе у Југославији исцртане на штету Црне Горе и Србије и српскога народа у цјелини, а у Совјетском савезу на штету Русије и рускога народа. Сликовито речено, југословенски колорит је било дјело српске наиве, као што је совјетски колорит био дио руске наиве.
Молим се Богу за вјечни духовни, културни, економски, војни и политички савез Црне Горе и Русије, те Срба (Црногораца) и Руса!
Милан Гајовић, дипломирани правник са адвокатским испитом и дипломирани економиста, из Подгорице
