Pročitaj mi članakPosle pročitane objave predsednika Srbije Aleksandra Vučića kako je položio četiri ispita na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi sa desetkama, osim jednog ispita gde je dobio devetku jer nije pohađao praktičnu nastavu, zastala mi je knedla u grlu - kao akademskom građaninu, profesoru univerziteta, članu Komisije za akreditaciju (KAPK) u dva saziva, članu borda Evropske asocijacije za obezbeđenje kvaliteta (ENQA) i, konačno, običnoj pristojnoj građanki ove zemlje.
После иницијалног, у најмању руку, запрепашћења прочитаним, увидела сам да ова вест има два основна нивоа на којима се може анализирати: академски и онај који се односи на понашање председника Вучића.
Видим из чланка у вашем листу од 23. фебруара под насловом „Десетке у Вучићевом индексу неважна тема“ да су моје колеге професори универзитета и бивши ректори имали такође негативне реакције на ову вест. Ја се са њиховим реакцијама слажем, али су то ставови који анализирају реакцију председника Вучића као неуобичајен модел понашања, немање мере у самохвалисању и слично, и спадају у овај други ниво анализе догађаја. Мене је ова вест, међутим, много више забринула са аспекта анализе на академском нивоу и то како са аспекта квалитета у високог образовања тако и због последица које ово може имати.
Постављам с тим у вези неколико питања релевантним институцијама:
Високошколској установи на којој студира председник Вучић, а која има веома важну и одговорну мисију у образовању кадрова у здравству и спорту, постављам питање како је могуће да је дозвољено студенту да не похађа практичну наставу с обзиром на законску обавезу студента да похађа све облике наставе (члан 101 Закона о високом образовању)? Како је могуће да се студенту који не похађа практичну наставу дозволи излазак на испит? Како је могуће дозволити студенту да не похађа практичну наставу с обзиром на врсту студија?
Институцијама које су задужене за контролу и обезбеђење квалитета у високом образовању: Националном савету за високо образовање (НСВО) и Националном акредитационом телу (НАТ) постављам питање да ли ће ово сазнање покренути поступак ванредне спољашње провере квалитета поменуте високошколске установе према члану 22 Закона о високом образовању?
Председнику Републике Србије постављам питање да ли сматра да овакав приступ студирању од стране представника највише власти (који се, притом, објављује као да је то најлегитимнији начин студирања) може да има последице на академску заједницу и друштво у целини? Какву поруку овакав приступ студирању председник државе као ауторитет који би требало да буде у свему позитиван пример, шаље садашњим и будућим студентима? Да ли сматра да овај случај пошто је објављен може да се одрази на међународну позицију нашег високог образовања?
Ауторка је некадашња чланица Комисије за акредитацију и проверу квалитета
