Можемо ли да замислимо да се уместо „Жене, кесе, ево кесе, женеее…, Кнез Михаиловом шири гласни шапат: Ево ’шкорпиони’, нови ’шкорпиони’, јефтино…”. Или да на интернет купи-продај страницама осване оглас о крагујевачком смртоносном мезимчету које би „требало да има свака кућа” а уз додатак да продавац даје попуст на куповину више комада.

Газећи дубље у бизарност, замислимо групу од двадесетак људи наоружаних „шкорпионима” где би све могли да упадну, шта да запоседну и кога да убију и уцене. Не смем ни да помислим какав би био крај.

Све се то, срећом, није десило. Јер је „брзом и ефикасном акцијом” полиција открила ко је крадљивац „шкорпиона” са аеродрома, шта је и одакле украо и кад. Пођимо од последњег испада да је тај сезонски магационер упослен преко омладинске задруге, још у јуну, пре четири месеца, из царинског складишта „неопажено”, изнео пластичне црне кесе за ђубре а у њима – крагујевачки ЦЗ 999, аутоматски пиштољи, веома ефикасни и веома цењени у свету војника и криминалаца. Само је двадесет комада узео а да је хтео, могао је још. Јер, супротно ономе да царинско складиште мора по свом значењу да буде чувано у рангу војног објекта, овде се изгледа шеткао и меркао ко је хтео и узимао шта је хтео.

Све се коси са логиком нормалног поступања: продавац који је наводно имао све папире и дозволе за извоз и продају ове „посебне робе”, није успео да је утрапи купцу, па је, ето, решио да робу узме назад из магацина. Само је оставио оружје на аеродрому тричавих шест месеци. Магационер омладинац био је, изгледа, бржи и однео робу у Борчу и закопао.

Директор полиције је тог дана изјавио да полиција интензивно проверава да ли су убојити пиштољи украдени или извезени, али је већ неколико сати касније иста та полиција већ разоткрила лопова, који је ама баш одмах све признао, одвео их до ливаде и трња где је копао и закопао благо надајући се да ће се кад дође време окористити продајом истих. Како су га тако муњевито уловили – да ли су камере, отисци, ДНК и остали докази експресно прегледани или је све решено са два врућа шамара, остаје да се нагађа.

И нормално, следи аплауз нације. Али остају питања без одговора. Каква су то складишта где се тако лако износи оружје? Па ни из обичне самоуслуге више нико не сме да дискретно стави кобасицу или чоколаду у јакну, јер камере су неумољиве. Да је тај „окорели магационер хонорарац” упалио виљушкар и све палете натоварио на камион приватног превозника из Борче, да ли би га неко макар питао где је пошао! Власник оружја слови за озбиљну фирму, царинска управа за установу на гласу. И када се деси овакав скандал, сви перу руке.

Онда се како воле да кажу, „премости” ситуација, као и све до сада из овакве врсте јавашлука – до следеће неприлике. А сву одговорност ће већ понети неки портир или лакоми магационер.

(Политика)

Oznake: Ozren Milovanović, prodaja oružja, Crna hronika, škorpioni