Pročitaj mi članak
Коначни подаци о националној припадности грађана са пописа становништва. После Срба су Мађари, Роми, Бошњаци и Хрвати. Бројно стање нације мање за око 300.000.
Међу 7.186.862 душа, колико тачно броји становништво Србије без Косова и Метохије, Срба је 83,3 посто или 5.988.150. На другом месту по бројности је мађарски народ, чијих је припадника избројано 253.899, што чини 3,5 посто од укупне популације.
У првих пет народа Србије су и Роми, којих је 147.604, Бошњака је од њих мање тек 145.278(чине два посто), а зачеље најбројније етничке петорке припада Хрватима којих је 57.900 (0,81 посто).
Објављивањем ових података Републички завод за статистику у четвртак је дао завршну реч прошлогодишњег пописа становништва Србије. Информацијама о тачном броју становника, националној припадности, али и броју жена и мушкараца, држава је добила комплетну крвну слику својих грађана.
Резултати пописа су показали да у Србији живи и 52.750 Словака, 38.527 Црногораца, 35.330 Влаха, 29.323 Румуна, али и 23.303 Југословена. Своје место на етничкој карти државе има и 22.755 Македонаца, 22.301 Муслиман, 18.543 Бугара, 16.706 Буњеваца и 14.246 Русина. Испод 10.000 припадника броје Немци, Словенци и Руси.
Највећу енигму прошлогодишњег пребројавања чине Албанци, који су бојкотовали анкетаре. Статистичари су узели да је њихов број онолики колико их се одазвало државном позиву да учествују у попису – 5.809. Да ова бројка не одражава право стање ствари сведочи и чињеница да је попис 2002. године показао да у Србији живи 61.647 Албанаца, што је тада чинило 0,82 посто укупне популације.
У етничким групама Египћана, Ашкалија, Чеха, Јевреја… има мање од 2.000 припадника, па су сви заједно сврстани у пописну категорију – ”остали”. У овој групи су и пописани грађани који су навели двоструку националност (Србин Црногорац, Мађар Југословен, Српски Влах и слично). Њих је евидентирано укупно 17.558, од чега највише у београдском и региону Војводине.
Први човек РЗС Драган Вукмировић, представљајући резултате пописа, каже да је у односу на 2002. године бројно стање Србије слабије за 311.139 грађана. Пад становништва, међутим, бележи и већина осталих народа.
– Број Срба од тада до септембра прошле године, када је подвучена црта, смањен је за 224.688, док је Мађара мање за 39.400 – каже Вукмировић. – Највећи пораст своје популације забележили су Роми којих је више за 39.411. Повећан је и број грађана бошњачке националности за 9.191, али и сразмерно малобројнијих Муслимана, Горанаца, Немаца и Руса.
Разлози за пад бројности већине народа, како објашњавају статистичари, добро су познати. На првом месту је негативан природни прираштај који већ годинама једе становништво. Мање нас је и због великог одлива људи у иностранство, а негативну бројку је појачао и бојкот пописа на југу државе.
Вукмировић подсећа да грађани на попису нису били у обавези да се изјасне о националности. На такав приступ овом питању обавезује Устав, али и европске норме према којима се спроводи попис. Своје право да ”оћуте” етничку припадност искористило је 160.347 пописаних грађана Србије.
Попис је показао да су грађани Србије и локалпатриоте. Припадност регије у којој живе или из које потичу као националност пријавило је чак 30.771 Чубураца, Тимочана, Васојевића, Сремаца, Крајишника… Највећи број њих, чак 28.567 живи у Војводини.
Своје место у пописним обрасцима нашло је и 81.740 грађана, чији одговори нису уважени као изјашњавање о националној припадности. У овом кругу су се нашли сви Европљани, Земљани, Словени, али и сви који су дали шеретске одговоре и изјаснили се као Индијанци, Марсовци, Ескими, Ванземаљци.
ПРОСЕЧНО СТАРИ 42,2 ГОДИНЕ, РОМИ НАЈМЛАЂИ
ПРОСЕЧНИ грађанин Србије стар је 42,2 године – показали су резултати пребројавања. Подаци из пописних листова покују да су Словенци са просеком од 58 година живота најстарија етничка група у Србији. Срби за длаку пребацују 40 година и припадају златној средини. Ромска заједница убедљиво је најмлађа, а њена старост износи тек 28 година.
(Новости)
