Pročitaj mi članakRimski vodovod je jedna od najčudnijih građevina u istoriji Beograda, koji je u vreme četvrte Flavijeve legije napravljen kako bi sproveo vodu od Mokroluških izvora do današnjeg Kalemegdana, odnosno ondašnjeg Kastruma, rimskog vojnog utvrđenja. Kada su Turci prvi put oteli Beograd od hrišćana 1521. godine, zatekli su vodovod kako besprekorno radi. Kako su u Istanbulu imali Konstantinov vodovod, građen na istim, rimskim odnosno vizantijskim principima, odveli su veći broj beograđana u Istanbul i tamo ih nastanili u deo grada koji se zvao Beograd mahala, a zadatak im je bio da brinu o tamošnjem vodovodu. I danas je jedno od najlepših izletišta Istanbula Beogradska šuma (Belgrad ormani), nazvana upravo po našim precima, starim Beograđanima koji su nasilno naseljeni u taj grad
Прича о Београдској шуми и својим именом нас враћа у далеку 1521. годину, у време пошто је пао до тад неосвоји бели град – Београд. Освајач, нико други до млађани Сулејман II Законодавац. Имао је тад 26 година и био је поносан на свој први поход. Београд је пао 28. августа 1521.
Београд тада није био српски, али су га Срби бранили. Према списима који указују да је тамо било Срба стоји и један који тврди да је исељавање Срба и Београда почело по освајању, негде око 10. септембра.
Према дозволи султана, они су са собом понели и своје светиње: мошти Свете Петке, икону Богородице и мошти царице Теофане. Наводно, број расељених Срба није био мали. Тадашњи патријарх је те светиње откупио од њих, пошто је султан запретио да ће их уништити.
Легенда која се препричава у Турској и није баш легенда, јер има своје историјске изворе да је Сулејман довео Србе у Истанбул да би му одржавали византијски водовод који је град снабдевао пијаћом водом из Београдске шуме која се у то време није тако звала. То је учинио, јер је у Београду видео сличан систем који је радио без грешке.
Извори кажу да су Срби из Београда доведени као робље код Сулејмана Величанственог имали бројне бенефиције. Сем одржавања водовода, бавили су се и изградњом.
Срби су населили шуму. И шума је добила ново име – Београдска шума или “Belgrad Ormani” . У том делу шуме је био забрањен лов, као и сеча дрвећа, а ако би се неко оглушио о забрану платио би главом. Срби су били чувари девет истанбулских извора пијаће воде у делу града названом Белиград.
Срби су ту живели све до краја 19. века и појаве куге. Због опаке болести, били су присиљени да се преселе, јер је вода била легло заразе. То је крај београдских насеобина у Истанбулу.
Аквадукт који су Срби из Београдске шуме одржавали и дан данас постоји. Као и шест хектара шуме. Од 1956. године је преуређена и отворена за посете грађана ради пикника и одмора у природи.
