Pročitaj mi članak

U apokaliptičnoj borbi između dobra i zla, Ukrajincima je dodeljena uloga…

0

Sveštenstvo Ukrajinske pravoslavne crkve bez Moskovskog patrijarhata mora da shvati: želja Ukrajine da prigrli Zapad i udalji se od Moskve nema nikakvih korena u istoriji. Najbolji Ukrajinci, poput Ivana Višenskog ili Jova Počajevskog, delikatnim njuhom su osetili miris sumpora koji je izvirao sa Zapada, čak i kad je ovo papsko-kraljevsko čudovište bilo očigledno sasvim hrišćansko. Danas, kad je Zapad ideološki pederast i bezbožan, tamo može da stremi samo neprijatelj Istine, razvratnik, srebroljubac i izdajnik vere.

Атанасије Брестски, Јов Књагиницки, Иван из Судове Вишње, Максим Сандович… нашло би се још много дејствених анатема против таквог отпадништва. То јест, црквени фило-бандеровци у прошлости немају никаквог основа. Баш никаквог.

Али постоје планови за будућност. У апокалиптичној борби између добра и зла, Украјинцима је додељена улога јањичарског пука у војсци атеиста и педераста. Ако теофанијевци ово не осећају, какво су они онда „свештенство“? Они су само дотеране брадате чике које су навикле на добар живот и не желе да узимају у своје руке ништа тешко, а у главе ништа сложено. И ако они то разумеју, онда су свесне убице душе свог народа. Виљушка је крута и има само два зупца: глупог љубитеља овог света или свесног издајника.

И нема потребе да кукате о Одеси, ракетама и бомбама. Украјину су већ убили организатори Мајдана и они који су се с њима сагласили. То су аутентичне убице. Све после тога је неизбежно и неумољиво.

Али смртоносни корени – сви су у духовној сфери. Засађени су у растресито тло прећутним пристанком немих пастира, који су бринули само о себи, и њиховом садашњом громком издајом.

Ваистину је тужно што један атонски монах, пореклом из Судове Вишње, по имену Иван, не може данас да вам то каже у лице. А оно што је раније рекао, ви очигледно нисте читали.