Четворогодишњем малишану из Кањиже који лежи дуже од годину дана у Дечјој болници у Новом Саду једино друштво су запослени у тој установи и друга деца са одељења, а због тешке болести дане проводи у кревету.

Како болничка правила налажу да дете нико осим породице не сме да посећује, дечака М. К. (4) нико не обилази. Мајке које су са својом децом лежале у болници кажу да се сви радо играју са њим и да му помажу, али да он није ни свестан ко су му родитељи.

– Ја сам летос отишла у болницу да му однесем неке ствари. Била сам с мужем, а малишан који је први пут видео мог мужа рекао му је „тата“ – прича за „Блиц“ једна од мајки која је посећивала дечака, док извор „Блица“ из болнице додаје да је малишан и друге мушкарце који су улазили у његову собу ословљавао са „тата“.

Родитељи разведени

Из Дечје болнице нисмо успели да добијемо званичан коментар о том случају, а незванично сазнајемо да се родитељи дечака нису одрекли.
– Дете родитељима није одузето. Живео је с мајком и очухом, који су га и довели у болницу. Они имају још деце и јако тешко живе, па немају новца да долазе у посете – објашњава извор из болнице где је малишан смештен.

Дечак је под сталним надзором лекара. Имао је неколико операција бубрега, болује од повишеног шећера и има глауком на оку. Због тешке болести, он је често на апаратима, а дане проводи у болничком кревету јер сам тешко може да устане.

– Имао је неколико операција. У време једне од њих и ја сам била са својим дететом у болници. Није било никога да му помогне, па сам му држала бромилу док су му укључивали инфузију – каже мајка која се касније понудила и да га усвоји.

Она додаје да се према њему, док је била у болници, односила исто као према свом детету.

Центар за социјални рад у Кањижи, који је надлежан за овај случај, није родитељима одузео дечака, па зато нико од многих који су се јавили не може да помогне том дечаку. Међутим, у тој институцији кажу да неће коментарисати нити одговорити на питање да ли су предузели кораке да се помогне малишану и пронађе старатељ који ће га пазити.

– Похвално је колико има хуманих људи који желе да помогну, али апелујем да се ово препусти институцијама које у законским оквирима прописују оно што је најбоље – изјавила је директорка центра Тимеа Барат Кљајић.

Драгана Ћорић из Удружења „Родитељ“ сматра да је центар у Кањижи требало да препусти случај новосадском центру, који би након тога требало да именује привременог старатеља.

– Дете је више времена провело у болници него код куће. Новосадски центар би му обезбедио старатеља који би био близу и који би могао да посећује дечкића коме је то сада најпотребније – каже Ћорићева и додаје да је ово чиста повреда родитељског права и занемаривање детета.

ПЕДAГОГ: ДЕТЕТУ НЕИЗОСТAВНО ТРЕБA НЕЖНОСТ

– Страшно ме је погодила ова прича. Овај дечак је у таквом узрасту да ће сигурно имати последице емотивне и психолошке природе због тога што је остављен у болници. Чак и да се његова мајка данас појави у болници, он већ трпи последице тога што је напуштен ових 13 месеци. Лекари су ту да га лече, а не да се играју и с њим проводе време, да га помазе, загрле и пруже му нежност. То је оно што је њему преко потребно.

Уколико дете нема нежност и мајчину близину, па је још у боловима, оно пати на све могуће начине. Патња у том узрасту памти се доживотно и може управљати дететовим животом касније. Не знам колико су паметна та правила болнице, да не дозвољавају посете људима који му нису сродници. Aко они желе да помогну, то би му много значило.

Та нека жена, туђа мајка, бар накратко би га утешила и ублажила му осећај изолованости од света. Он дуго лежи у болници и види да другој деци долазе маме и тате, и да деца одлазе кући. A њему нити ко долази, нити иде својој кући, која је на њега, нажалост, заборавила – каже Јелена Холцер, педагог.

Извор: Блиц

Ознаке: болесно дете, Дечија болница, Нови Сад, хуманост