Pročitaj mi članak

“TRAGOM ISTINE – GDE SU“? Dokumentarni film o srpskim žrtvama Orahovca

0

Ovih dana obeležavamo godišnjicu napada terorističkih grupa šiptarskih separatista koje su svoje prve urbane napade započele u Orahovcu i tu i ostavile za sobom veliki broj žrtava, pretežno civili, njih preko 100.

Orahovac-borbe

Терористи „ОВК“ у периоду 18. јул–20. јула нападају Ораховац која су имала за циљ освајање већег града, те стварање веће заузете територије. Овај напад представља прво веће организовано ангажовање терористичких снага и борбу у урбаној средини и означило је прекретницу у сукобима на Косову и Метохији.
 
Командант Приштинског корпуса генерал Небојша Павковић наредио је, тада пуковнику, Божидару Делићу, да покрене Борбену групу 3 и пробије блокаду града. Њу су сачињавале оклопне и механизоване јединице са артиљеријском ватреном подршком. Заједничка акција војске и полиције на деблокади Ораховца почела је 18. јула пре подне.

После дводневних борби 19. јула град је деблокиран од терористичких снага и ослобођен. Вођене су уличне борбе великог интензитета. И сутрадан 20. јула вођене су борбе око Ораховца током којих су постепено потиснуте укопане снаге „ОВК“ које су после великих губитака натеране на повлачење ка Малишеву и Дреници.

Оружане акције терориста „ОВК“ у околини Ораховца почеле су 11. јула 1998. године, када је Југослав Крстић из Ретимља отет на радном месту и одведен у непознатом правцу.

Србе су често киднаповали или убијали њихови, до тада, најбољи пријатељи Шиптари.

Србе су често киднаповали или убијали њихови, до тада, најбољи пријатељи Шиптари.

Најжешћи напад догодио се 18. јула када је 5 људи убијено, 35 мушкараца отето, а сво српско становништво Ретимља и Оптеруше протерано. Терористичке снаге су током повлачења 19. јула са собом повеле око 80 цивила српске националности.

У селима око Ораховца трајао је терор ОВК над неалбанским живљем са отмицама, убиствима и нападима на цивиле. До 22. јула, у нападима на Ораховац и околна села Ретимље, Оптерушу, Зочиште и Велику Хочу, убијено је 7, а отето укупно више од 110 цивила српске националности.

Након посредовања Црвеног крста припадници „ОВК“ су пустили жене и децу из колоне отетих, а по њиховом повратку око 45 цивила се водило као нестало.

Пронађени су посмртни остаци 40 жртава, од тога 28 у стратишту Волујак и још 12 у масовној гробници у Малишеву, као и у импровизованом крематоријуму Клечка. Чак 14 жртава је припадало српској породици Костић.

ПОГЛЕДАЈТЕ ВИДЕО:

Документарни филм: „Трагом истине – где су?“ реализовало је Удружење породица киднапованих и несталих лица на Косову и Метохији и Координациони центар за КиМ, децембра месеца 2003. године.