U istoriji će ostati upamćeno pismo kojim je Tito rešio da se odbrani i istovemeno zapreti velikom Staljinu.

У мају 1948. године дошло је до раскола између Тита и Стаљина. Комунистичка партија Југославије одбацила је оптужбе совјетских комуниста против политике југословенског руководства. Уследила је Резолуција Информбироа и вишегодишњи политички и економски притисак тадашњег совјетског блока на Југославију.

Тито је тада показао завидну храброст и одлучност, не дозвољавајујући да буде уплетен у идеолошке спорове и инсистирајући на државној самосталности као начелу односа међу сувереним земљама.

Али то је све било праћено масовним прогонима информбирооваца, као и политичким обрачунима који су смерали да потисну самосталност република. Сматра се да је преко 40.000 стаљиниста (или оних који су оптужени за стаљинизам) подвргнуто репресалијама у раздобљу од 1948. до раних 50-их година.

Стаљин је, тврде извори, знао да каже да је довољно да помери „мали прст и да Тита више не буде“. Он је овај раскол схватио лично и организовао је неколико покушаја атентата на Тита.

У књизи „Непознати Стаљин“ (Р. Медведев, З. Медведев, 2003. године) објављен је део Брозовог писма упућеног Јосифу Стаљина.

Престани да шаљеш људе да ме убију. Већ смо их петорицу ухватили, једног са бомбом, једног са пушком. (…) Ако не престанеш да шаљеш убице, ја ћу послати једног у Москву и неће бити потребе да шаљем другог – написао је Тито.

Izvor: dnevno.rs

Oznake: Josip Broz Tito, Josif Staljin, atentat, sfrj